Marinika Tepić: Pobedićemo diktatora na vanrednim izborima

Prema njenim rečima, Srpska napredna stranka je pobedu na prethodnim izborima odnela zahvaljujući desetinama hiljada ucenjenih Roma, umesto kojih je, ističe ona, glasalo jedno te isto lice. Ona je istakla da međunarodna zajednica u Vučiću vidi sagovornika samo zbog toga što još uvek obavlja funkciju predsednika Srbije, te da im on "trči pod skute više nego iko drugi".Nedavno vam je istekao mandat Skupštini Srbije. Imajući u vidu da ste više od godinu dana bojkotvali njen rad, imate li osećaj da ste propustili da učinite više kao narodna poslanica?Uradila sam najviše što sam mogla. Ugrozila sam život svoje porodice i svoj najviše što sam mogla. Prisilno sam se preselila iz mog rodnog grada, po preporuci funkcionera MUP-a za vreme mandata, zbog pretnji smrću koje su trajale mesecima. Ne znam šta više od toga može da uradi jedan poslanik. Jedino je ostalo da mi uzmu i život.

Pored skupštinskog rada, vi i vaša stranaka ste bojktovali i junske parlamentarne izbore. Koja je svrha bojkota nakon svega?Nakon čega? Nakon dokaza da smo bili u pravu kada smo odbili da učestvujemo u krađi (izbora) da bismo dokazali da je neko lopov? Nakon situacije da prvi put nemate nijednog evropskog i svetskog, a ni susednog državnika koji je čestitao Vučiću kao predsedniku stranke i nosiocu liste koja je na tim lažnim izborima ostvarila “istorijsku pobedu”. I to zahvaljujući Romima. Zahvaljujući desetinama hiljada ucenjenih Roma, umesto kojih je javno glasalo jedno te isto lice.Ovo ćutanje dela međunarodne zajednice jasno je dovelo u pitanje i legalitet i legitimitet takozvanih izbora. Drugi deo je to i rekao jasno i glasno, napisao, već preduzeo više koraka i inicirao blokadu saradnje sa vlašću u Srbiji dokle god se ne ispune bar minimalni demokratski uslovi – oslobađanje medija od okova režima, u prvom redu javnog servisa RTS-a, do slobodnih, poštenih i fer predizbornih uslova. U svakom tom smislu, bojkot je ispunio svoje ciljeve: izlaznost je bila najmanja u poslednjih 30 godina, čak ni RIK to nije mogao da prekrsti i prepegla u potpunosti, a dobili smo i jasnu sliku ko je na saradničkoj vezi, a ko na platnom spisku SNS, ko nije mogao da skupi potpise za listu i dobio manje glasova nego potpisa. Bojkot je nedvosmisleno očistio politički asfalt u Srbiji.Ipak, deluje da je očistio i opoziciju iz javnog političkog života. U tom smislu, kako je bojkot ispunio cilj, ako je opoziciji, umesto skupštinskog hola, odakle je mogla koliko toliko da dopre do  javnosti, ostao samo plato ispred parlamenta?Parlament jeste najvažnija institucija, ali je pod ovim režimom pretvoren u sve suprotno od toga. Jeste i jedno od ključnih mesta odakle se dopire do građana, ali nije jedino. Kao što je televizijski prenos zasedanja sekundarna stvar, poslanici nisu tamo ili ne bi trebalo da budu tamo da bi ih neko gledao u prenosu i onda pravio rijaliti od Skupštine, već da bi donosili odluke, propise od životnog značaja za građane. Kao i da kontrolišu rad Vlade, da ministri poslanicima polažu račun, umesto da je obrnuto kao do sada kada su ministri propitivali i vređali poslanike. No, da preciziram, parlament nije jedino mesto za obraćanje građanima i svakako da je teže van njega, ali ako je cena toga saučesništvo u brlogu u koji je Vučićeva huškačka većina pretvorila parlament – onda ne, ići ćemo težim putem, jer nećemo pristajati na saučesništvo u parlamentarnom i političkom blatu. Evo ih sada demaskirane, ogoljene, same, pa neka ceo svet vidi kakvo je ovo obolelo i opasno stanje.Stiče se utisak da deo građana ne posmatra bojkot na taj način, već kao kampanju zbog koje sada u parlamentu nema opozicije? Ključno i važno je da je većina Srbije sve ovo razumela, uvidela i pokazala kroz uspeli bojkot. Sada nastavljamo dalje svim mogućim pritiscima kako bismo došli do vanrednih izbora u regularnim uslovima. I nema tu nikakvih tajni. Da, hoću da rušim vlast, i da, vršiću sve moguće pritiske na sve, i na RTS, i na tužilaštvo, i na policiju, da bi radili po zakonu, ništa više od toga, ne pritisak da rade kako im ja kažem, nego pritisak da samo rade po zakonu. Jer mi sve vreme to i tražimo, primenu zakona i Ustava.

Međutim, ideja da se ospori legitimitet Vučiću nije u potpunosti uspela, imajući u vidu da ga strani partneri i dalje posmatraju kao jedinog sagovornika iz Srbije. Kako komentarišete tu činjenicu?Ne slažem se sa vama. On je još uvek predsednik Srbije i u tom svojstvu je sagovornik drugim državnicima. Volela bih da je drugačije, ali budimo realni, oni će s njim razgovarati samo zbog funkcije koju trenutno obavlja. Istovremeno, njegovi sagovornici razgovaraju i sa nama iz opozicije, samo što to malo ko može da čuje. A i kada čuje, konotira se sa – evo pričaju sa strancima, pored Vučićevog – neće meni stranci određivati. A on im više trči pod skute nego iko drugi, kao podvojena ličnost - u Srbiji se mršti na njih, a pred njima sedi pogrbljen priljubljenih kolena kao neki dečkić uhvaćen u laži ili krađi.Iz redova opozicije možemo čuti da se priprema za predstojeći izbore u prestonici, kao i za trku za predsednika države. Verujete li da možete da pobedite Vučića i šta će u organizaciji tih izbora biti drugačije u odnosu na ove koji su za nama i koje ste bojktovali?Naravno da verujem da ćemo pobediti diktatora. I da, neću stati dokle god ne srušimo ovu kliku, dokle god se u zatvoru ne nađu i ne lustriraju krivci za sve štetne odluke, ugovore, pljačku našeg novca, prodaju naše zemlje, rude, vode, pa i vazduha, šikaniranje ljudi od besa moći, unakažavanja generacija i generacija mladih, kontaminacije društva, kulture, srozavanja obrazovanja na nivo pijace i to buvlje. I oni ne samo da će odgovarati, nego se moraju onemogućiti da se ikada više uopšte kandiduju. To je ključno u lustraciji, od javnih funkcionera do urednika medija i pravosudnih funkcija – onemogućiti ih da se ikada više kandiduju, budu birani i ponovo donose odluke u naše ime. To je taj mehanizam koji ruši onu groznu poštapalicu “proceniće građani na izborima da li smo dobro radili ili ne”, koja je do sad značila “ne možete mi ništa, jer ću na izborima opet u mandat, imunitet i vlast”. Naravno, snaga pobede je u snazi ljudi, građana. Ni najpametniji i najsposobniji na svetu ne može ništa bez građana. Ne kupljenih za dve crvene, već iz želuca i do poslednjeg nerva odlučnih da u taj preokret konačno krenemo velikim koracima.

A kako mislite da doprete do građana?Znate, ja verujem u ljude, verujem i u one koji nas kritikuju, koji su nestrpljivi, iako i sama spadam u te, verujem i u one koji prozivaju na društvenim mrežama, iako nije uvek prijatno, ali ja sam uvek spremna da svakog pogledam u oči i imenom i prezimenom kao i do sada govorim o mnogo ozbiljnim, pa i opasnim temama, i nema druge ako znamo cilj. A volela bih da svako ko se krije iza lažnih imena i ima mišljenje o svemu, naročito kritičko, dođe da se upoznamo, jer znam da ni ja njemu, niti on meni, ne može biti veći neprijatelj od ove nenarodne kriminalne vlasti partije i bratije. Srušićemo je samo udruženi, a onda neka svako kandiduje svoj program i planove na slobodnim izborima i čiji pobedi, moramo poštovati.

Formiranjem Udružene srpske opozicije prestaje da postoji Savez za Srbiju. Koliko će ova grupacija biti drugačija u odnosu na prethodnu i da li istupanje Dveri slabi ovaj opozicioni korpus?Ne postoji prethodna, osim ako ne mislite na Savez za Srbiju sa pridruženim organizacijama u zajedničkom frontu za bojkot nedavnih lažnih izbora. Iz tog ugla, ovo je proširenje i formalizovanje tog bojkot fronta u jedan zajednički korpus, s tim da će svaka organizacija biti autonomnija u svom radu u odnosu na način rada u SzS, gde su se sve odluke donosile isključivo konsenzusom, što ga je koliko glasnijim s jedne strane, ponekad činilo tromijim s druge. Suštinski, ono što je moglo bolje ili drugačije u SzS, primeniće se sada. Greške će se ispravljati, propusti preduprediti, a istovremeno svako na svoj najbolji mogući način delovati u skladu sa tačkama okupljanja do cilja – slobodni mediji(RTS) i slobodni izbori u prvom redu.A kakvo je vaše mišljenje o Bošku Obradoviću, jeste li imali nesuglasica dok ste bili u Savezu za Srbiju?Nije nikakva tajna da se Boško i ja ne slažemo oko mnogo čega, ali smo počeli da razgovaramo i u tim prilikama se dobro razumeli oko ključnih stvari o kojima imamo isti stav – poštovanje našeg Ustava i zakona, pravna država, sloboda medija i izbora, podela vlasti. Dakle da tužilac tuži i sudija sudi, a ne jedan čovek da bude i tužilac i sudija i poligrafista i selektor i epidemiolog i sve ostalo. Delovalo je kao dovoljno za saradnju u borbi za slobodne izbore i smenu režima. Šta je navelo Boška da odstupi, pitanje je njega, verujem pokušaj da vrati to neko svoje staro tvrdo krilo.

Kritičari opozicije često ističu da nemate konkretne planove i ideje, te da je vaš jedini program konstantno kritikovanje Vučića. Šta biste vi izdvojili iz vašeg programa? Ne mogu da se složim s vama. Opozicija uvek nudi rešenja bukvalno na sva pitanja, ali ne može da dopre do građana. Ljudi to ne mogu da čuju od svakodnevne satanizacije po svim Vučićevim medijima. Uvek nakon kritike ponudim rešenje. Ako imamo zloupotrebu državnih resursa i jezivo korumpiran sistem, ja objasnim o čemu se radi, ali i momentalno napišem zakon o borbi protiv korupcije javnih funkcionera po ugledu na propise po kojima je radila čuvena rumunska antikorupcijska tužiteljka Laura Kodruca Keveši. Ali, morate to onda i vi pročitati, a ne samo dobacivati nema, nema. Pri tom, recimo baš taj moj zakon predviđa jedinstveno rešenje uspostavljanja tužilačke policije, kao jedinog načina da policija zapravo odgovara tužiocu, a ne ministru policije kao političkoj sinekuri, pa uvek prvo zapne u nedostatku dokaza. Ili sakupim sve dokaze o aferi Krušik i odnesem ih na noge republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac, smatrajući da momentalno treba da postupi po službenoj tužnosti i pokrene istražne radnje, ali to se ne dogodi. Onda prijavim njen nestanak Interpolu, jer te žene niti ima na radnom mestu, niti vidimo da radi od kuće.O problemu lečenja naročito dece u inostranstvu da ne govorim. Ja sam još 2016. godine, kad to skoro nikome nije bila tema, podnela Skupštini izmenu Zakona o igrama na sreću, po kome bi se svi prihodi države od kladionica, kockarnica, lutrije, poker-aparata, loto-a, preusmerili na lečenje oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji i to uvećana 5 puta, jer se do sada izdvajalo samo 5 odsto. Naravno revizija štetnih ugovora, naročito privatizacija i naročito sa Kinezima, svakako lustracija, pravo otvaranje dosijea i iz naših dana, demontiranje ovih već 80 godina kontaminiranih bezbednosnih, obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi još od OZNA. I obrazovanje, obrazovanje, obrazovanje. To je jedina dugoročna, najvažnija i najisplativija investicija u budućnost, uz obavezno srednjoškolsko obrazovanje i budžetsku pomoć socijalno ugroženim porodicama za školovanje dece. Jer to je, ponavljam, investicija, a ne trošak, kako se sada gleda na obrazovanje. Kao i kulturu.

Kritikovali ste režim kad je reč o Telekomu. Da li mislite da treba da ostane u državnom vlasništvu i pored svih gubitaka i tereta koji ova kompanije vuče već godinama unazad?Naravno da treba da ostane u državnom vlasništvu, ali ne partijskom i bratijskom, nego odgovornom i u interesu svih građana Srbije. Da ne bude dileme, ja sa za Telekom. Rezolutno odbijam svaku insinuaciju da postavljanjem pitanja nanosim ikakvu štetu Telekomu. Upravo suprotno, Telekom je najveća SNS kasa, pretežni deo rukovodstva su funkcioneri SNS,  stoga mu štetu može naneti samo to partijsko i burazerko upravljanje, a ne mi koji se borimo da ga iz tih kandži izvučemo.A koje je onda vaše rešenje za Telekom?Najpre da se formira nezavisna komisija koja bi sprovela nadzor nad poslovanjem Telekoma, kao i da se javno predstavi izveštaj državnog revizora o radu Telekoma. Tu ćemo dobiti odgovore na pitanja ko je tačno odgovoran za to što je štetnim upravljanjem za građane, a koristnim samo za rejting partije i bratije – pojeo svu vrednost Telekoma i moraće da odgovara. Moraće se i raskinuti štetni ugovori sa raznim kopernikusima, kuririma, omiljenim Vučićevih pevačem i voditeljkom i njihovim novim porodičnim biznisom sa televizijama. Još nisam dobila odgovor Telekoma kojim televizijama, tabloidima, medijima, pravnim licima je samo u 2019. platio 239 miliona naših para za “proizvodnju i distribuciju medijskih sadržaja”. Kome i za šta tačno? Nestrpljivo očekujem taj odgovor. Nije valjda da se uprava Telekoma plaši ili stidi da kaže kome je davala naš novac.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram