Borićemo se za Niš, jer još četiri godine pod Srpskom naprednom strankom i ovaj grad će postati varošica, kaže u intervjuu za novine “Nova” poslanica i predsednica gradskog odbora Stranke slobode i pravde u ovom gradu Jelena Milošević.
Braneći glasove liste “Srbija protiv nasilja”, ona je zajedno sa potpredsednicom SSP Marinikom Tepić štrajkovala glađu. Uverena je da je ovaj vid protesta doneo rezultate, jer je zahvaljujući tome i protestima građana ceo svet čuo za ono što se u Srbiji desilo 17. decembra.
“To je bila dobro organizovana pljačka od strane jedne organizovane kriminalne grupe. Da smo to prećutali, bukvalno bi mogli da rade štagod požele. Moj savet je da im ne padne na pamet da izborni inženjering iz Beograda primenjuju u Nišu. Garantujem im da ćemo znati da branimo naše glasove, apsolutno svim sredstvima”, poručuje Milošević.
Štrajkovali ste glađu zajedno s potpredsednicom vaše stranke Marinikom Tepić. Kako ste to podneli?
Ne može se reći da je lako, budući da ste zatvoreni u RIK-u, da ste stalno pod kamerama i nadzorom kao u Pentagonu, pod obezbeđenjem koje bivšeg predsednika Srbije nije htelo da pusti, a ne nekog drugog… To sve stvara pritisak, tako da je glad možda bila i najmanji problem. Ipak, bila sam spokojna jer sam znala da radim ispravnu stvar i znala sam da je to prelomni trenutak, kad mora da se digne glas. Verovala sam tad, a verujem i sad da ako im to prođe… takvi izbori…Proći će im apsolutno sve. Jedini problem mi je bio to što mi je mnogo nedostajalo dete, jer je to bio prvi put da se nas dvoje nismo videli 13 dana.
Kada ste rekli suprugu i porodici da ulazite u štrajk glađu, kako su reagovali?
Onog trenutka kad sam ostala u zgradi RIK i kad je Marinika Tepić objavila da stupa u štrajk glađu, moj suprug je znao da ću uraditi isto. Imala sam punu podršku i supruga i roditelja i svekrve koja je brinula o detetu. On je mali i nije bio svestan šta se sve to dešava, ali je bio mnogo ljut na Skupštinu i nije želeo da uzme novogodišnji paketić iz parlamenta. Pogotovu, što je u vreme dok smo mi štrajkovali, prošla i naša porodična slava, a ja nisam bila tu. Propustila sam po prvi put i naše zajedničko kićenje novogodišnje jelke. Međutim, smatrala sam da zbog svog deteta, ali i zbog sve druge dece, tu žrtvu moram da podnesem. Jer, ako nemamo pravo da biramo i pustimo da SNS radi štagod poželi, onda nemamo pravo sutra da se bunimo niti da ponovo tražimo poverenje građana.
U kakvom ste zdravstvenom stanju bili nakon prekida štrajka glađu?
Najviše su odreagovale vrednosti elektrolita i parametri vezani za rad bubrega. Budući da je meni urea bila dosta ispod granice, a kreatinin na granici, lekar je rekao da prekidam odmah inače će stradati bubrezi. Tamo smo se šalili na moj račun, jer sam najmršavija i nisam neki gurman, da ću najduže izdržati. Zaista nisam osećala glad, ali sam imala veliki problem s glikemijom, koja je padala ispod 3 često, zbog čega sam bila usporena i imala sam mučnine. Ali, moram da kažem da je podrška kolega koji su stalno bili sa nama bila zaista velika i mnogo im se zahvljujem na tome. Na prvom mestu Dragan Đilas, koji je svakodnevno brinuo o nama, Vlada Obradović koji je bio tu od prvog dana, ali i ostale kolege poslanici, kao i ljudi iz stranke koji su nas posećivali…
Da li mislite da ste nešto postigli tim štrajkom?
Da. Čvrsto verujem da smo uspeli da alarmiramo kako našu, tako i međunarodnu javnost. Štrajk glađu opozicionara u Srbiji bila je vest u gotovo svim svetskim medijima, dolazili su novinari Rojtersa, Bi-Bi-Sija, i mnogi drugi… Smatram da jesmo uspeli makar da pokažemo da ne može tako i da postoje ljudi koji će se na sve načine boriti da Srbija bude normalna zemlja. Jer, ovo što smo videli u Srbiji 17. decembra nije normalno. To nisu bili izbori, to je bila dobro organizovana pljačka od strane jedne organizovane kriminalne grupe. Da smo to prećutali, bukvalno bi mogli da rade štagod požele. Moram da podsetim i da nas na proleće tek čekaju lokalni izbori u više od 100 gradova i opština, gde oni mogu da rade isto to što su radili u Beogradu. Duboko verujem da će izbori biti poništeni. Mislim da će za početak to biti Beograd, ali pre toga mora se mnogo toga promeniti, pre svega birački spisak koji mora biti pročišćen. Bez toga u Srbiji nema izbora.
Ovog puta vanredni izbori nisu bili raspisani u Nišu. Zbog čega?
Zato što rejting SNS nije bio na nivou na kom bi trebalo da bude. S druge strane, SNS i njihov koalicioni partner SPS nemaju potrebnu većinu, oni nemaju 50 odsto. Zato je bilo jasno da bi na ovim izborima prošli lošije nego na prethodnim, da bi im bio potreban neki Nestorović. To je jedan od razloga zašto nije bilo izbora u Nišu. Drugi je izborni inženjering koji su oni pripremali za Niš, ali za proleće. Na jugu Srbije je izbora bilo gotovo svuda osim u Nišu, Aleksincu, Surdulici, Svrljigu i Bosilegradu. Oni na raspolaganju imaju 25 opština i gradova u kojima mogu da šetaju birače i da na primer u Niš dovuku 5.000 ljudi iz Leskovca, Pirota, Vranja, Prokuplja, Gadžinog Hana i da tu ljudi glasaju umesto Nišlija. Mislim da to nisu planirali za decembar, već za proleće… Pored toga, u samom SNS u Nišu postoje veliki problemi. Podeljeni su u četiri, pet struja… Više nego u Elektrodistribuciji, to više niko ne može da izbroji. Pre nekoliko dana smo bili svedoci tuče u gradskoj upravi izneverenih naprednjaka. Njihovi sukobi nisu tajna, pršte i cure poruke iz njihovih viber grupa gde se međusobno optužuju za kriminal i korupciju. Pa oni nisu uspeli da izaberu ni predsednika Gradskog odbora. Podsetiću da ga SNS u Nišu nema već godinama, već tu funkciju obavljaju razni koordinatori i poverenici iz Beograda, Kragujevca… Odavno Nišom ne upravljaju Nišlije i sve je to nešto što ljuti građane, jer je naš grad osiromašen, opustošen, preoran i prekopan i ja sam sigurna da ćemo na lokalnim izborima u proleće da im odsviramo kraj. Više puta sam rekla da se u Beogradu protestima i štrajkom glađu nisu branili samo glasovi Beograđana, već se u Beogradu branila Srbija. Branilo se pravo da se slobodno bira. Moj savet je da im ne padne na pamet da izborni inženjering iz Beograda primenjuju u Nišu. Garantujem im da ćemo znati da branimo naše glasove, apsolutno svim sredstvima.
Kako ćete to uraditi, s obzirom na sve ono što je otkriveno u Beogradu, a što je očigledno urađeno mnogo pre samog dana izbora? Pre svega, prijavljivanje ogromnog broja lažnih birača…
Za sad pratimo broj birača, budući da znamo koliki je broj birača bio u Nišu. Sad na svaka dva-tri dana tražimo informacije da li se to menja. Dakle, strogom kontrolom biračkog spiska i pritiskom. Jedan od vidova borbe jeste kroz institucije, a drugi je spolja. Kroz proteste, alarmiranje građana, strogu kontrolu biračkih mesta… Pritom, kad se kaže institucije, mi kao da mislimo na neke zgrade koje donose odluke. Institucije su ljudi. Nije da ne rade institucije, nego ne rade ljudi u njima. Borićemo se za Niš, jer još četiri godine pod SNS i ovaj grad će postati varošica.
Članovi SSP-a danima obilaze adrese na kojima je prijavljen veliki broj birača za koje nikad niko nije čuo, a ponajmanje ljudi koji tu stanuju. Imamo po 100 birača prijavljenih na 50 kvadrata. Kako to može da se reši?
To je problem koji ne može da se reši na biračkom mestu, jer kad dođe birač sa ličnom kartom, ljudi ne mogu da znaju da li on stanuje na toj adresi. To je stvar koja mora da se rešava pre izbora, upravo kroz kontrolu biračkog spiska, kroz njegovo čišćenje i odjavljivanje ljudi sa adresa na kojima ne stanuju. Zato je potrebno da policija radi svoj posao i da po prijavi izlazi na lice mesta i da utvrdi da u kući od 50 kvadrata ne može da živi 89 ljudi. Tako da apsolutni pritisak na ljude da rade svoj posao. Bez tog pritiska mi ne možemo ništa. I saradnja opozicije, naravno. To je neophodno. Da opozicija sarađuje, da se svi oni koji su protiv ovog režima udruženim snagama bore.
Mnogo je polemika oko toga da li opozicija treba da prihvati mandate u Skupštini, odnosno da nakon njihovog verifikovanja podnese ostavke. Kakvo je vaše mišljenje o tome, šta je druga opcija?
Ne možete da ne prihvatite mandat. Vas niko ne pita da li prihvatate ili ne, vi samo imate opciju podnošenja ostavke. U tom slučaju, ukoliko prvih 65 sa liste koalicije “Srbija protiv nasilja” podnese ostavke, onda ide sledećih 65, sve dok se ne dođe do najveće liste, odnosno SNS. Ona bi u najvećem delu te mandate dobila. Ne vidim šta dobro donosi da imamo jednopartijski sistem, to smo već imali. Mi smo bojkotovali izbore 2020. godine, opozicija je bila na ulici, a oni su mogli da rade štagod požele. A podsetiću vas, recimo, da smo prisustvom u parlamentu uspeli da sprečimo usvajanje čuvenog Vulinovog Zakona o policiji, zahvaljujući reakciji opozicije u parlametu i alarmiranjem javnosti. Mislim da je bitno da opozicija bude tu, da bi znala šta vlast radi. Da se ne rade stvari ispod žita, da se ne usvajaju nakaradni zakoni i ako ništa drugo da se alarmiraju građani. Moram da priznam da ne vidim benefit od podnošenja ostavki i prepuštanja cele države Srpskoj naprednoj stranci. Da li su izbori bili pošteni? Nisu. Da li su izbori pokradeni? Jesu, ali sada je procena na nivou koalicije i cele opozicije da li u tu borbu ući kroz institucije ili izaći i boriti se na ulici. Iskreno, ja ne vidim zašto jedan vid borbe isključuje drugi, ali odluku će doneti cela koalicija. Na koncu, Srpska napredna stranka je pokrala izbore, dok je svaki glas opozicije pošteno dobijen. Ako neko treba da podnese ostavku, to su poslanici SNS-a.
BONUS VIDEO: Marinika Tepić na RTS-u
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare