326
Ministar policije Ivica Dačić objašnjavajući zašto je hrvatska pevačica Severina Vučković zadržana više sati na granici naveo je da postoje "spiskovi o verbalnim deliktima". To je potvrdio i predsednik države Aleksandar Vučić, a zatim se javio i tvorac tih spiskova. To je ni manje ni više nego potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin. Sagovornici Nova.rs upozoravaju da je verbalni delikt zakonom zabranjen i da su svi oni koji su pravili spiskove osoba zato što kritikuju vlast i koji su po njima postupali, zloupotrebili službeni položaj i u svakoj pravoj državi bi zbog toga krivično odgovarali.
Višečasovno zadržavanje Severine Vučković na granici zbog izjava o režimu u Srbiji otvorilo je pitanje da li u našoj zemlji još uvek postoji verbalni delikt, odnosno da li neko može biti sankcionisan samo zato što je izneo kritiku na račun vlasti ili nekog njenog predstavnika.
Nakon bure u javnosti koju je podigla objava hrvatske pevačice da su je na granici satima ispitivali o izjavama koje je davala ranije o situaciju u Srbiji, odnosno o tome šta misli o Srebrenici ili zašto je podržala demonstracije protiv iskopavanja litijuma, oglasio se Ivica Dačić sa željom da spusti tenzije.
Međutim, to mu baš i nije pošlo za rukom, jer je potvrdio da u Srbiji postoji nešto što bi trebalo da je odavno iza nas, mogućnost da budete kažnjeni, konkretno zabranom ulaska u zemlju, jer ste kritikovali vlast ili neke njene predstavnike. Dačić je naveo da je policija na granici Severinu zadržala na osnovu, kako je rekao, „spiskova o verbalnim deliktima“.
“Da ne bi dolazilo do raznih zloupotreba ovih situacija, mi ćemo ukinuti sve spiskove koji se mogu odnositi na nešto, za sve spiskove, osim za one koji predstavljaju, koji vrše krivična dela, postoji opasnost za bezbednost zemlje, terorizam, kriminal i sve ostalo. Ovo je slobodna zemlja, verbalni delikt ne postoji, prema tome neće više postojati nikakva ograničenja”, poručio je tom prilikom Dačić.
U relativizaciju onoga što se hrvatskoj pevačici desilo na srpskoj granici uključio se na sebi svojstven način i predsednik države. On je uz opasku da o Severini misli sve najgore ocenio da je njeno zadržavanje na granici bilo “glupo i nepotrebno” i takođe potvrdio postojanje spiskova nepoželjnih gostiju.
Vučić je rekao da su „neki od ranije pravili pomenute spiskove, a na kojima se nalaze desetine ljudi“ i dodao kako će u „naredna dva ili tri dana sve to biti ukinuto“.
Nije prošlo ni 24 sata, a ponosno se javio tvorac spiskova. I dok se u Vučićevim prethodnim izjavama fraza “neki od ranije” najčešće odnosila na one koji su pre njega bili na vlasti i koje je po običaju krivio za sve loše urađeno u zemlji, sada je taj “neko od ranije”, ni manje ni više nego Aleksandar Vulin, jedan od Vučićevih najbližih saradnika i aktualni potpredsednik Vlade Srbije.
Vulin izjavio je da je “kao ministar policije i direktor BIA pravio spiskove onih koji nisu dobrodošli u Srbiju”.
„Spiskove sam pravio ja, kao ministar policije i direktor BIA po zakonu i po savesti i žalim što im se nisam više posvetio, jer vidim koliko ološa je nepravedno zaboravljeno. Aleksandar Vučić o tome nije bio pitan niti je trebao da bude“, naveo je Vulin.
Tvrdi da je na spiskove stavio one koji su pevali “pesme o klanju Srba, pevali da im ne može niko ništa jer su jači od Srbije i pokazivali simbole Velike Albanije“.
„Na spiskove sam lično stavio i Srbe koji nose cveće na grob šiptarskim ubicama” pohvalio se Vulin i potvrdio da je na spisak uz meru obavezno zadržavanje i pojačana kontrola stavio i poslanike Skupštine Crne Gore koji su u tom telu glasali da se podrži Rezolucija UN o genocidu u Srebrenici.
326
89
30
Za Rodoljuba Šabića, advokata i nekadašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja, “Vulinova izjava sa stanovišta normalnih standarda o funkcionisanju države je neverovatna”.
“To da visoki funkcioner izjavi da je svesno pravio nezakonite spiskove u svakoj uređenoj državi povlačilo bi svakako za sobom odgovornost. A to što kod nas nije tako potvrđuje da se stvari u našoj zemlji, umesto po zakonima odvijaju po ćefu ljudi iz političkog vrha. I da ’elita’ ne samo misli da je njeno pravo da kršeći zakone radi šta poželi nego se čak i ponosi tim”, ocenjuje Šabić za Nova.rs.
Ističe da bi bilo dobro da javnost čuje “koliko tih spiskova ima, koliko ljudi je na njima i da li su korišteni za maltretman samo ljudi na granicama ili širom zemlje”.
“Verbalni delikt je, ili bi bar morao biti, davna prošlost. Za pravljenje nekakvih spiskova počinilaca ’verbalnih delikata’, a pogotovo za maltretiranje ljudi po osnovu njih nema nikakvog osnova u našem pravnom poretku. I zakon o strancima i zakon o policiji kojim su utvrđene razne, brojne evidencije podataka naravno ništa slično ne predviđaju”, naglašava Šabić.
I profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić je saglasan da je svako pravljenje spiskova nepoželjnih građana na osnovu njihovog slobodno iznetog mišljenja o vlasti zloupotreba službenog položaja.
“Verbalni delikt je protivzakonit i svako postupanje po tom osnovu je nezakonito. I onaj ko pravi spiskove ljudi na osnovu toga što su kritikovali vlast, ali i oni koji su postupali po tim spiskovima i tim ljudima pravili probleme pri ulasku u zemlju trebalo bi da krivično odgovaraju zbog zloupotrebe službenog položaja” objašnjava Pajtić za Nova.rs.
Ocenjuje da se, međutim, to pozivanje na odgovornost, u današnjoj Srbiji, na žalost, neće desiti.
2
0
3
“Ovo u čemu mi živimo više nije država, već je grupa ljudi na vlasti uzurpirala represivni aparat i on samo služi da zaštiti njihove interese po svaku cenu. Mi imamo neke uniformisane grupe, koje smo nekada zvali policijom ili vojskom, ali je jasno da one ne ispunajvaju svoju funkciju, već su tu samo da bi štitili grupu odabranih” ističe Pajtić.
Podseća da Ustav Srbije, ali i Evropska konvencija o ljudskim pravima, koju je naša država odavno ratifikovala garantuje svim građanima, i našima i strancima, da imaju pravo na slobodu mišljenja i govora, odnosno da mogu da kritikuju vlast, nekog pojedinca ili pojavu u društvu.
“Zato je zamena teza i manipulacija vlasti, kada prikazuju da su oni nekim stranim državljanima zabranili ulaz u Srbiju zbog toga što su pričali o režimu u Srbiji. Isto, kao što ja i vi imamo pravo i slobodu da kritikujemo šta radi vlast u našoj zemlji, isto to pravo ima i svaki stranac koji dolazi u Srbiju i niko ne može zbog toga da mu zabrani ulazak u zemlju” ističe Pajtić.
Zadržavanje na granici i zabrana ulaska u zemlju je već oproban način vlasti u Srbiji da se obračuna sa onima koji je kritikuju. Možda je slučaj hrvatske pevačice podigao najviše prašine, ali to je, na žalost, izgleda postala praksa.
Bosanskohercegovačkom glumcu i piscu Feđi Štukanu u junu ove godine nije dozvoljen ulazak u Srbiju zbog „negativne procene bezbednosnog rizika“.
On je prošlog leta zadržan šest sati pri izlasku iz Srbije, nakon što je podržao proteste „Srbija protiv nasilja“. Tada mu nije izdat nikakav dokument već mu je usmeno rečeno da ima zabranu ulaska, ali ne i do kada.
U julu ove godine granična policija je zabranila Nedimu Musiću, aktivisti BiH pokreta „Karton revolucija“ ulazak u Srbiju nakon što je predsednik države komentarisao učešće njegovog kolege iz istog pokreta na protestu protiv otvaranja rudnika litijuma u Loznici.
Jovani Marović, bivšoj potpredsednici Vlade Crne Gore, u avgustu prošle godine odbijen je ulazak u Srbiju. Njoj je na graničnom prelazu na beogradskom aerodromu rečeno da ne može da uđe u zemlju jer to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Srbije i njenih građana.
Ni sama Jovana Marović, ali ni javnost u Srbiji i Crnoj Gori nisu imali dileme da je stvarni razlog kritika koju je upućivala na račun vlasti Aleksandra Vučića, kao i podrška koju je pružala protestima protiv vlasti u Srbiji.
Ovaj metod disciplinovanja pomoću zadržavanja na granici ili čak zabranom ulaska režim Aleksandra Vučića ne koristi samo protiv stranih državljana koji su kritički nastrojeni, već i protiv svojih građana.
Zdravko Ponoš, predsednik stranke “Srbija centar”, zajedno sa porodicom zadržan je u avgustu 2022. godine na graničnom prelazu Batrovci prilikom povratka u Srbiju. Ulazak u zemlju mu je bio zabranjen dok sa njim, kako mu je rečeno, razgovor ne obave pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA), da bi mu nakon sat i po čekanja rečeno da BIA nije zainteresovana za razgovor.
Znatno više nego Ponoš, odnosno četiri sata u decembru 2022. godine čekala je Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i savetnica tadašnjeg ministra u kosovskoj vladi na administrativnom prelazu Merdare da joj se dozvoli da nastavi put ka Srbiji. Naravno, i ona u svojim medijskim istupima o situaciji na Kosovu nije štedila kritike predsednika države Aleksandra Vučića.
Bonus video:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare