0
Pozicija Holandije, jedne od članica EU koje se protive davanju vizne liberalizacije Kosovu, polako se menja, smatraju analitičari holandskog instituta Klingendil koji misle da bi Kosovo do kraja 2022. moglo da dobije liberalizaciju viza.
Kosovo jedino od šest zapadnoblkanskih partnera EU nije dobilo viznu liberalizaciju, uprkos pozitivnoj oceni Evropske komisije od pre četiri godine, jer su Holandija i još nekoliko članica bile protiv zbog zabrinutosti oko vladavine prava.
U tekstu „Holandska pozicija o procesu vizne liberalizacije EU za Kosovo. Svetlo na kraju tunela?“ podseća se da se Savet EU, kada je Evropska komisija 2018. predložila da Kosovo dobije viznu liberalizaciju, nije složio.
I, mada se odluka o tom pitanju donosi kvalifikovanom većinom (glasovi više od 55 odsto članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto populacije EU), do nje nije došlo.
Pored ostalih, delegacije Holandije, Francuske i Nemačke izrazile su zabrinutost oko napretka Kosova, posebno kada je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Od tada su Kosovo, Evropska komisija i Evropski parlament više puta pozivali Savet da Kosovu odobri liberazaciju viznog režima dok je Holandija posebno nastavila da izražava bojazni.
Taj zastoj doveo je do politizacije procesa i povećane frustracije, ocenjuju analitičari holandskog instituta.
Konkretno, status kvo po tom pitanju znači da su 1,9 miliona građana Kosova jedini stanovnici Zapadnog Balkana koji ne mogu slobodno da putuju u EU na period do 90 dana ako nemaju albansko ili neko drugo državljanstvo.
Tako građani Kosova, za razliku od građana Srbije ili Crne Gore, moraju da prolaze kroz dugu proceduru traženja vize s neizvesnim ishodom.
Prema pisanju holandskog instituta, građanima Kosova takva situacija pojačava već prisutni osećaj da žive u nekoj vrsti drugorazredne zemlje, s obzirom na činjenicu da ni sve članice EU ne priznaju nezavisnost Kosova.
Klingendil je zato dao preporuke Kosovu i Holandiji kako bi se iskoristio trenutni zamah.
Kosovu iz Klingendila savetuju da nastavi reforme u oblastima vladavine prava, uprave i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i da nastavi da sprovodi i izveštava o ključnim kriterijumima za liberalizaciju viza.
Dalje se navodi da Kosovo treba da nastavi da koristi diplomatske kanale u Prištini, Briselu i glavnim gradovima članica EU kako bi ih redovno informisalo o napretku u pogledu reformi.
Takođe, iako dijalog sa Srbijom nije formalni zahtev za liberalizaciju viza, u praksi mnoge članice napredovanje i nazadovanje u dijalogu vide kao proces paralelan onom za viznu liberalizaciju.
„Iako bi ovi procesi trebalo da budu odvojeni, vizna liberalizacija i dijalog Beograd-Priština su povezani na širem nivou i nazadovanje u dijalogu može negativno da utiče na političko okruženje oko procesa liberalizacije viza“, navodi se u analizi holandskog instituta.
Holandiji se iz Klingendila savetuje da nastavi da kritički prati reforme u oblasti vladavine prava i merila za liberalizaciju viznog režima na Kosovu, kao i njihovu održivost na dugi rok.
Navodi se i da Holandija, kako bi pokazala da je otvorena po pitanju vizne liberalizacije za Kosovo, treba da bude aktivnija po tom pitanju na bilateralnom planu.
Bonus video: Tadić – Vučić napadanjem opozicije priznaje da je Kosovo nezavisno, a to predesenik ne sme da radi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
