Nakon nedavnog kolapsa energetskog sistema u Srbiji, Milorad Grčić, koji nezakonito obavlja funkciju direktora EPS-a, smenio je četiri direktora za koje je utvrdio da snose odgovornost. Međutim, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, navodi za portal Nova.rs da su sve odluke koje Grčić donosi od 2017. pravno ništave, kao i da smenjeni direktori, ali i svi ostali koji su u prethodne četiri godine, primera radi, dobili otkaz na poslu, mogu da pokrenu spor protiv EPS-a i da ga dobiju.
Milorad Grčić za sada, bar ne javno, ne pokazuje volju da se povuče sa pozicije direktora Elektroprivrede Srbije. To nije učinio ni prošle nedelje, kada je Obrenovac ostao bez grejanja, a 100.000 potrošača bez struje.
Iako ga je i predsednik Aleksandar Vučić javno pozvao na ličnu odgovornost, ostavku nije podneo. Naprotiv, Grčić je smenio četiri direktora za koje je, „posle analize događaja koji su doveli do zastoja rada blokova u TENT-u u noći između subote i nedelje“ utvrdio da snose odgovornost.
Sa druge strane, aktuelni v.d. direktor EPS tu funkciju obavlja nezakonito duže od četiri godine. Na nju je postavljen u martu 2016, a u v.d. statusu mogao je da ostane najduže godinu dana. Zakon o javnim preduzećima predviđa da se direktor bira na konkursu, što se u slučaju EPS-a, ali i većine državnih preduzeća, ne događa.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbije navodi za Nova.rs da su van svake sumnje odluke koje Milorad Grčić donosi u poslednje četiri godine pravno ništave.
“Ukoliko bilo ko bude našao interes da to pokrene pred sudom, verujem da će u tom sporu uspeti, jer ne vidim kako bi sud uopšte mogao drugačije da odluči. Recimo, to uključuje i ovih sada četvoro smenjenih, a uključuje i sve druge koji su, na primer, dobili otkaz u protekle četiri godine, bilo da su suštinski razlozi za to bili opravdani ili ne. Sama činjenica da rešenje i odluku donosi neovlašćeno lice je dovoljan razlog za ništavost takve odluke”, objašnjava Nenadić.
On navodi da je to potvrđeno i u jednom slučaju kada je jedna zaposlena vodila spor protiv Pošte Srbije.
“Presuda je doneta u njenu korist, bez ulaženja u suštinu stvari, da li je ona trebalo da dobije otkaz ili ne. Odluku u tom slučaju čak nije ni potpisala tadašnja direktorka kojoj je istekao mandat, već neko iz Pošte koji je dobio ovlašćenje od direktorke kojoj je istekao mandat. Sudija je odlučio u korist zaposlene po tom osnovu”, kaže Nenadić.
U Srbiji se inače dvadesetak direktora državnih preduzeća nalazi u v.d. stanju duže nego što to zakon dozvoljava. Primera radi, rok od godinu dana prekoračio je Aleksandar Antić, v.d. direktor Koridora Srbije, koji je u novembru prošle godine došao na tu poziciju.
Ipak, mnogo je više onih koji su godinama u v.d. statusu. Rekorder je nesumnjivo Zoran Drobnjak, koji je na čelu JP „Putevi Srbije“ u kontinuitetu devet godina. Među rekorderima su i Dalibor Arbutina, direktor Nuklearnih objekata, i Branko Gogić, prvi čovek JP „Emisiona tehnika i veze“. Njih je Vlada Srbije na te pozicije postavila još 2014. godine.
Kako je portal Nova.rs pisao, situacija nije bolja ni u javnoj upravi. Podaci koje je naš portal prošle godine dobio od Službe za upravljanje kadrovima pokazuju da se više od polovine državnih službenika na položaju nalazi se u v.d. stanju, a najveći broj njih je u tom statusu duže od „produženog“ zakonskog roka od ukupno devet meseci.
Da bi država morala da prekine sa tom praksom upozorio je pre nekoliko godina i Međunarodni monetarni fond, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio da postupi po njihovoj preporuci.
„Ne dam, ja ne dam. E pa zato što bi ti raspušteni direktori ponovo da naprave neprivlačan privatni sektor i da sve pozapošljavaju u javni sektor“, rekao je tada Vučić i istakao da „ne voli v.d. stanje, nego disciplinu i odgovornost“.
BONUS VIDEO Zašto nema Grčićeve ostavke?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare