Prošlo je godinu dana od formiranja drugog kabineta Ane Brnabić. Prvu godinu drugog mandata obeležilo je nesnalaženje sa epidemijom, afere sa zagađenjem, problematični rat sa mafijom i policijom, i bukvalno predaja zemlje „Rio Tintu“. Ali, makar je izveštaj Evropske komisije bio – pozitivan
„Nova“ je pokušala da pobroji sve što je u poslednjih 365 dana bilo u fokusu Vlade, što se pretvorilo u pravi pravcati spisak štete po građane Srbije. Ovako to izgleda:
Način na koji je Vlada upravljala epidemijskim tokom u Srbiji je bio pogibeljan za građane. Drugačje se ne mogu kvalifikovati rezultati koji kažu da je Srbija ove nedelje postala država sa najvećim brojem hospitalizovanih građana u svetu, jedno vreme je bila u svetskom vrhu po broju umiranja, članovi Kriznog štaba sada otvoreno govore o neslaganjima sa političarima i lažnim brojkama umrlih od korone.
Sve što je Vlada dobro uradila sa nabavkom vakcina – a fakat je da je Srbija među prvima imala besplatna cepiva od različiti proizvođača – upropastila je kombinacijom otvorenog laganja javnosti, odbacivanjem kritike, polaganjem oružja pred antivakserima.
Poslednja u nizu grešaka tiče se kovid-propusnica, odnosno gotovo neverovatne odluke da se one primenjuju samo u periodu od 22 časa do jednog časa posle ponoći, samo u ugostiteljskim i sličnim objektima. Kakva je ta odluka – takva je i cela politika Vlade u pandemiji.
Srbija je predata „divljem kapitalizmu“ investitora i sa istoka („Linglong“ pre svega) i sa zapada („Rio Tinto“). U ovom mandatu Ane Brnabić posebno je razobličena farsa oko projekta „Jadar“, u kom se fingira javna rasprava, premda je iza kulisa odluka o eksploataciji litijuma u Zapadnoj Srbiji očigledno već doneta.
To, između ostalog, otkriva i dokument Evropske komisije koji je „Nova“ objavila u jučerašnjem izdanju, a u kom se vidi da je predsednik Vučić već obećao političku podršku projektu.
Džaba je onda ranije ove godine najavljivao referendum, i džaba ministarka Mihajlović i juče poručuje „odlučivaće građani“: agenda je već dogovorena. „Rio Tinto“ u jednom od dokumenata koji smo objavili čak navodi i jasnu dinamiku projekta, prema kojoj bi radovi trebalo da krenu već nakon aprilskih izbora.
Uostalom, i „Putevi Srbije“ još u decembru 2020. dali su dozvolu za početak izrade pristupnih puteva do rudnika.
Ono što ova Vlada predstavlja kao suzbijanje kriminala pretvorilo se poslednjih nedelja u čišćenje nepodobnih kadrova u policiji i vladajućoj stranci.
To što SNS čisti svoje redove manje je bitno – u pitanju je unutarstranački sukob; ali tiha likvidacija istaknutih i odlikovanih kadrova u policiji – čitaj Slobodana Milenkovića, inspektora koji je „otkrio“ „Jovanjicu“ – jasan je signal u kom pravcu će ići borba protiv organizovanog kriminala.
I nije samo Milenković (kome preti najmanje premeštanje iz Odeljenja za borbu protiv narkotika) na udaru: direktor policije Rebić brže-bolje je pobegao u penziju, a suđenje za „Jovanjicu“ nikako da počne. To je slika institucionalne borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji.
To je i kontekst hapšenja organizovane kriminalne grupe formirane oko Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Pozitivan potez, bez sumnje, bio je skloniti sa ulice grupu ubica i dilera koja je prestonicu terorisala nekoliko godina unazad.
Zašto je istraga protiv grupe ograničena na nepune dve godine delovanja – nepoznato je. Zašto ne postoji ni naznaka odgovornosti države i pojedinaca koji su grupi pomagali – takođe je nejasno.
Kola se, izgleda, lome na dvojici policajaca, jednoj državnoj sekretarki i ministru Stefanoviću – koji nije ni saslušan u postupku. Užasavajući iskazi Belivuka i Miljkovića o kontaktima sa ministrom Vulinom, šefom Izvršnog odbora SNS Glišićem i lično Vučićem nisu ispitivani.
Beograd će i ove grejne sezone biti među najzagađenijim gradovima na planeti, uz rame sa Lahorom, Rakom i Kalkutom. Na zagađenje od oktobra do marta smo navikli – Vlada nije ni počela da eliminiše individualna ložišta koja predstavljaju najveći problem prestonice.
Ali, veliki požar u Vinči tokom letnjih meseci je definitivno novitet. Prvo, niko od nadležnih danima nije hteo ni da prizna da gori; potom, gotovo mesec dana je gašen; na kraju, eliminisani su merni aparati kojima bi se mogao proceniti nivo zagađenja.
To je ilustracija ozbiljnosti pristupa ovom problemu. Glavni zagađivači i dalje su TENT, Železara, Bor i bez radikalnih promena biće nam bukvalno kamen o vratu u procesu pridruživanja EU.
Makar su tri predloga zakona koja su potekla iz Vlade Ane Brnabić ove godine bila i više nego sumnjiva. Najpre, Zakon o vodama, kojim je trebalo dozvoliti predavanje obale privatnim licima i preduzećima direktnom pogodbom, čime bi se i gradovi izložili riziku od poplava, a bila bi ozakonjena i devastacija priobalja – koja je već na delu u Beogradu.
Zakon je, nakon intervencije predsednika, povučen. Slična pesma je bila i sa izmenama Zakona o policiju, u kojima su se nalazili mnogobrojni noviteti, poput dozvoljavanja formiranja paralelnih policijskih jedinica. Zakon je ponovo povukao predsednik. Konačno, izmenama Krivičnog zakonika predloženo je vraćanje neke vrste „verbalnog delikta“…
Bonus video: Kako se informišu građani osuđeni na isključivo režimske kanale?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar