2
Evropski sud za ljudska prava obratio se Vladi Srbije sa zahtevom da dostavi odgovore na navode o upotrebi zvučnog oružja na protestu koji je održan u Beogradu 15. marta. Šta to tačno znači i šta podrazumeva privremena mera koju sud može da pokrene ukoliko proceni da je neko oružje ovog tipa zaista bilo upotrebljeno na građanima tokom 15 minuta tišine, za Novu govore Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava i Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja.
Evropski sud za ljudska prava zatražio je u ponedeljak uveče od Republike Srbije odgovore na pitanja o mogućoj upotrebi soničnog oružja na protestu u Beogradu 15. marta 2025. godine.
“Našoj državi dat je rok da se do 31. marta ove godine izjasni o tome da li su korišćena nedozvoljena sredstva protiv demonstranata, koji je pravni osnov za navodno korišćenje takve vrste oružja i koje su mere zaštite od arbitretne upotrebe takvih sredstava. Rok za dostavljanje odgovora države Srbije je sledeći ponedeljak, 31. mart 2025. godine“, navodi se u saopštenju iza kojeg stoji nekoliko organizacija civilnog društva.
Naime, u ime 47 građanki i građana Srbije, a povodom dešavanja kojim je prekinuto 15 minuta odavanja pošte žrtvama tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, Evropskom sudu za ljudska prava obratile su se organizacije civilnog društva: Beogradski centar za ljudska prava, Crta, FemPlatz, Građanske inicijative, Incijativa za ekonomska i socijalna prava A11 i Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM.
U podnesku koji je upućen Sudu u Strazburu za izricanje privremenih mera, organizacije civilnog društva su ukazale na činjenicu da je obeležavanje 15-minutne tišine za stradale u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu nasilno prekinuto upotrebom još nepoznatog i opasnog soničnog ili drugog sličnog sredstva, koje je izazvalo telesno povređivanje, veliko uznemirenje, paniku i stampedo okupljenih, kao i da se ovim organizacijama javilo više od 4.000 građanki i građana Srbije koji su svedočili o tome šta se desilo, koji su prijavili niz zdravstvenih tegoba, telesnih povreda, fizičkih i psihičkih problema i simptoma…
Evropski sud za ljudska prava dao je Srbiji rok do 31. Marta da se izjasni o tome da li su korišćena nedozvoljena sredstva protiv demonstranata, koji je pravni osnov za navodno korišćenje takve vrste oružja i koje su mere zaštite od arbitretne upotrebe takvih sredstava.
Pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić za Novu kaže da je u toku pribavljanje odgovora i komentara i jedne i druge strane.
“Vladi Srbije dat je rok do ponedeljka da dostavi odgovor. Ukoliko to urade, sud će građanima i organizacijama koje su se obratile sudu, dostaviti njihov odgovor. Zatim mi na taj odgovor možemo davati komentare. Takođe, i država može staviti komentare na naš odgovor. Tek nakon toga Evropski sud za ljudska prava odlučuje da li ima povoda da hitno reaguje i izrekne privremenu meru, kojom Srbiji nalaže da nešto uradi ili ne uradi”, kaže Ilić za Novu.
To potvrđuje i predsednica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero. Ona objašnjava kakva je dalja procedura.
“Evropski sud za ljudska prava je dao mogućnost našoj državi da se izjasni. Moje mišljenje je oni neće ništa posebno dati, jer su već reagovali svi bitni akteri kao što su MUP, BIA, VBA, čak i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Oni su već dostavili dopise tužilaštvu, koje je zatim saopštilo da nije upotrebljen zvučni top, ali da će i dalje raditi na utvrđivanju razloga koji su mogli izazavati onakvo ponašanje građana”, kaže Petrović Škero za Novu, ocenjujući da je ovakva reakcija tužilaštva problematična.
“Meni je vrlo interesantno to što tužilaštvo daje ovakve zaljučke u tako kratom oku. To otvara mogućnost da sutra bilo koji osumnjieni kaže ja to nisam uradio, nisam ukrao, nisam ubio… i da takvu izjavu overi kod notara, a tužilaštvo potom zaključi da zaista nisu krivi”.
Zbog svega toga, Petrović Škero smatra da će odgovor države biti upravo to – da nisu ništa upotrebili tog dana i da nema razloga da Evropski sud za ljudska prava izrekne privremenu meru.
“Iako se to desi, Strazbur će nastaviti s radom i ukoliko na osnovu dostavljenih dokaza utvrdi da je neki uređaj tog dana upotrebljen, može dati nalog da se izrekne privremena mera. Tom merom se praktično nalaže državi da taj uređaj više ne upotrebljava. Na državi je da odluči da li će meru ispoštovati ili ne, ali ukoliko je ne ispoštuje to ostaje zabeleženo i uzimaće se u obzir jednog dana kad se bude odlučivalo o pristupanju Srbije Evropskoj uniji”, zaključuje sagovornica Nove.
