Evroparlamentarci predlažu ukidanje Srpsko - ruskog humanitarnog centra u Nišu

Dugo je trajala saga da li će Beograd izaći u susret zahtevu Moskve i dodeliti Srpsko - ruskom centru u Nišu diplomatski status. Postavljalo se pitanje čemu takav status za jednu humanitarnu organizaciju, koja se prevashodno bavila vatrogasnim aktivnostima.Možda bi srpske vlasti i udovoljile tom zahtevu, da nije bilo velikog otpora u Evropskoj uniji. Bar kako su pisali mediji u to vreme, diplomatski status značio je imunitet od krivičnih dela za kompletno osoblje tog centra, a odnosio bi se i na tranzit robe, koja bi mogla bez ikakve kontrole i provere da ulazi i prolazi kroz Srbiju.Strani zvaničnici upozoravali su da je krajnji cilj tog diplomatskog imuniteta osnivanje ruske špijunske baze na srpskoj teritoriji.Ruski centar u Nišu taj status nije dobio, ali je njihov rad i danas daleko od transparentnog. Na sajtu Agencije za privredne registre podaci o tom centru mogu se videti samo u delu koji se odnosi na finansijske izveštaje. Tu međutim nema nijednog finansijskog izveštaja - ni za 2021, 2020, ni za 2019. i 2018.Na sajtu APR piše da je Bojan Kostić zakonski zastupnik, a u delu gde treba da se navede prosečan broj zaposlenih piše “nula”. Isto važi i za poslovne prihode.Zbog ruske agresije na Ukrajinu, Ruski centar ponovo je tema za EU, pa su tako evroparlamentarci uložili dva amandmana koja se odnose na tu organizaciju iz Srbije.Prvi je uložilo šestoro poslanika Evropskog parlamenta koji su članovi Evropske narodne partije, čija je članica i Srpska napredna stranka. Reč je o Andreju Кovačevu, Asimu Ademovu, Andreju Novakovu, Aleksandru Aleksandrovu Jordanovu, Emilu Radevu i Evi Mejdel.Oni, kako piše u tekst amandmana, “žale” zbog postojanja Rusko-srpskog humanitarnog centra i pozivaju srpske vlasti da “obezbede više transparentnosti o ulozi i aktivnostima tzv. humanitarnog centra”.

Drugi je podnela Viola fon Kramon, poslanica Evropskih zelenih, koja je praktično zatražila da taj centar bude ukinut.Preciznije, ona putem amandmana poziva Srbiju da “odmah prekine svu vojnu saradnju sa Rusijom, koja se često kamuflira kao civilne aktivnosti, kao što je ‘regionalni humanitarni centar’ u Nišu”.Nije poznato koliko se novca iz budžeta godišnje izdvaja za ovaj centar. Prema sporazumu o njegovom osnivanju, trebalo bi da se finansira iz budžeta srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva Ruske Federacije za civilnu zaštitu, vanredne situacije i uklanjanje posledica elementarnih nepogoda. Takođe, Sporazum predviđa i finansiranje iz donacija fizičkih i pravnih lica, sredstava koja Centru pružaju treće zemlje ili međunarodne organizacije i drugo.Kako je objavio Radio slobodna Evropa u 2018, Srbija je iz budžetskih rezervi platila kompleks zgrada u kome je smešten Srpsko-ruski humanitarni centar, a Ministarstvo unutrašnjih poslova je tada tvrdilo da ne poseduje podatak o tome koliko je Srbija ukupno uložila u Centar. Ruska strana je, kako su rekli u Humanitarnom centru, uložila 41 milion dolara u njegov rad.Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin nedavno je izjavio da je Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu "svojim plemenitim radom i delovanjem... opravdao svrhu svog postojanja", iako je taj "jedinstveni centar na Balkanu mnogo puta napadan, iako su mnogi postojanje ovog humanitarnog centra hteli da zloupotrebe i iskoriste u političkoj borbi protiv Srbije i Rusije".BONUS VIDEO Preradović: Nema nikakve sumje da ćemo uvesti sankcije Rusiji, traži se modus da to ne uradi Vučić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=preradovinemanikakvesumjedaemouvestisankcijerusijitraisemodusdatoneuradivui2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3538449"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram