"Evropa i dalje spava, studenti prelaze 1.300 km da bi poslanicima EP rekli – mi postojimo"

Studenti koji su juče krenuli biciklima u Strazbur noćas su prespavali u Subotici, odakle su danas nastavili svoj put.

„Mislim da je to fenomenalan poduhvat naših studenata i da je to preko potrebno. Oni su tu akciju nazvali „Evropa je dugo spavala“. Čini mi se da Evropa još uvek spava, jer ovo nije tema u svetskim i evropskim medijima, a obični građani i nekim evropskim gradovima ili manjim mestima nisu svesni šta se dešava u Srbiji“, rekla je za N1 Aleksandra Krstić.

Dodala je da se sa studentskim protestima pokazalo da prenošenje vesti kroz interpersonalnu komunikaciju daje bolje rezultate nego, kako je rekla, „medijska ili bilo koja druga komunikacija“.

„Važno je da to rade mladi ljudi, koji su i drugim načinima povezani sa mladim ljudima iz drugih zajednica“, kazala je Aleksandra Krstić.

Odgovarajući na pitanje koliki je medijski potencijal puta studenata u Strazbur, ona je rekla da je taj potencijal veliki, posebno kada je reč o digitalnim medijima.

„Veliki je medijski potencijal kada govorimo o digitalnim medijima, o društvenim mrežama koje oni koriste. Svi znamo da su oni na digitalnim medijima, a ne na televizijama i tradicionalnim medijima. Nisam sigurna koliko će zapadni mediji pokrivati tu vrstu događaja, jer će studenti prolaziti kroz zapadne zemlje u kojima se televizija kao takva ne gleda. Ali poneki izveštaj u dnevnoj štampi će značiti da se prenese poruka koju oni sa sobom nose. Mislim da je najvažnije da studenti sa studentima razgovaraju i da prenose te poruke kroz digitalne platforme, društvene medije, koje oni koriste, kako bi to imalo najveći efekat“, rekla je Krstić.

Dodala je da će tema studenata iz Srbije verovatno biti pokrivena u Strazburu.

„Ali videćemo kako će sam put u medijskom smislu biti pokriven. Najbolje bi bilo da se sami pobrinu za taj narativ, da stalnim prisustvom na društvenim mrežama i platformama već sad mogu da kreiraju tu vrstu poruke – zbog čega su krenuli i gde žele da stignu“, kazala je Krstić.

„Ogromna pažnja drugih univerziteta“

Kazala je da je „ogromna pažnja drugih univerziteta koji su pružili podršku univerzitetima u Srbiji“.

„Ako se krećete po međunarodnoj akademskoj zajednici i razgovarate sa profesorima, istraživačima, studentima, možete videti da su svesni onoga što se dešava u Srbiji. Nedavno je 4.500 potpisnika iz međunarodne akademske zajednice podržalo borbu i apel ovdašnje akademske zajednice da se osvetli ono što se dešava i da se stane u odbranu naših profesora i studenata kojima se preti i izloženi su napadima“, objasnila je Krstić.

„Profesori u Srbiji izloženi nasilju“

Rekla je da su profesori u Srbiji izloženi „ekonomskom, fizičkom i psihičkom nasilju“.

„Ne samo da su naši studenti izloženi pretnjama i egzistencijalnoj ugroženosti; tome su izloženi profesori svih univeziteta u Srbiji, koji su sada u ovome, tako da je pomoć međunarodne akademske zajednice izuzetno značajna“, naglasila je Krstić.

Odgovarajući na pitanje šta može da bude efekat odlaska studenata u Strazbur i da li rezultat može da bude umanjenje represije prema studentima, ona je rekla da to mora da se dogodi „iznutra“.

„Ova država mora da razume da su univerzitetski profesori važni ovom društvu i da se donošenjem jedne protivustavne, protivzakonite i nenoramalne uredbe, smanjenjem časova naučno-istraživačkog sa 20 na pet sati nedeljno dovodi u pitanje realizacija međunarodnih naučnih projekata. To je doneo neko ko, ili nije znao šta radi, ili je to namerno uradio, da bi, ne samo egzistencijalno, nego da bi na svaki drugi način degradirao i obesmislio univerzitetsku zajednicu i univerzitet kao instituciju“, navela je Krstić.

Rekla je da je na Evropa „morala mnogo ranije da reaguje na ono što se dešava“.

„Imali ste samo na nekom deklarativnom, opisnom nivou, izjave na primer – da, mi smo zabrinuti, pratimo ovo sa zabrinutošću. Znate već kako taj diplomatski jezik funkcioniše i način na koji se oni prema ovoj državi ponašaju. Studenti sada preduzimaju ogoman fizički, psihički, psihološki napor, da voze više od 1.000 kilomatara, prolaze po neuslovnim stazama, vremenskim neprilikama, da bi skrenuli pažnju evropskim parlamentarcima i rekli im – vidite, mi se ovde nalazimo. Oni to znaju, ali pitanje je da li će uopšte reagovati“, zaključila je za N1 profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić.