EU samo čvrstom rukom može da „pripitomi“ Vučića: Nemci predlažu zamrzavanje fondova za Srbiju

Pred Novu godinu je pretio „vojni konflikt“ Srbije i Kosova, pa se stanje primirilo, piše portal nemačkog nedeljnika Cajt: „Samo je pitanje vremena kad će se napetosti ponovo pojačati.“„Kad se priča o uzrocima, često se zalazi u sitnice balkanske politike, registarske oznake, lične dokumente i ostale banalnosti. To je skretanje pažnje, dim koji treba da sakrije suštinu. A suština je dramatična omaška EU u ovom regionu“, piše dalje u komentaru koji potpisuje novinar Ulrih Ladurner.„Godinama, naime, EU sledi politiku koja se može sažeti ovako: Srbija je najveća država Zapadnog Balkana. Bez Srbije nema stabilnosti regiona. Ako ona pristupi Uniji, silom svoje teže će povući i ostale države Zapadnog Balkana. Zato se teži dobrim odnosima sa tom zemljom, bez obzira ko vlada u Beogradu“, navodi se u tekstu.Posledica je, smatra autor, to da je EU godinama gledala kroz prste Aleksandru Vučiću. Brisel je „uglavnom ćutke“ posmatrao kako Vučić „sistematski podriva krhku srpsku demokratiju, slabi civilno društvo, podjarmljuje štampu, marginalizuje opoziciju i tako faktički postaje samodržac“.Ladurner u komentaru dodaje da se Vučić na početku pandemije „poput lakeja“ bacao pred noge kineskog predsednika Sija, te „poput berserkera“ kidisao na EU. Navodi se i da Vučić do danas odbija da uvede sankcije Rusiji.„Tu je i najvažnije: Upravo Vučić uvek iznova podgreva konflikt sa Kosovom kako bi iz toga izvukao politički kapital. To je providna, opasna igra. Time on ne rizikuje samo nasilne sukobe, već i blokira integraciju Zapadnog Balkana u EU“, navodi dalje Cajt.„S obzirom na dugu listu grehova, valja još jednom podsetiti: Srbija je kandidat za EU. A predsednik te zemlje svesno vodi politiku koja šteti EU, regionu, ali i samim Srbima. Tome se mora stati u kraj“, komentariše Ladurner.Prema njegovom mišljenju, Vučić „reaguje samo na pritisak“. Podseća se da je Srbija jesenas promenila svoju viznu politiku kad je iz Brisela i Berlina zaprećeno sankcijama. Tada je, naime, u EU porastao broj tražilaca azila iz Indije, Tunisa i Burundija, koji su bezvizno putovali u Beograd, a odatle ilegalno ka EU.„Kažnjavati Srbiju – naravno da to zvuči oštro i zloćudno imperijalistički“, nastavlja Cajt. „Ali EU je posebno prošle godine i to ne svojom voljom naučila da će biti shvataćena ozbiljno samo ako je oštra i spremna da drugima nanese bol.“„Čvrstoća prema Rusiji, čvrstoća prema Kini, ali i čvrstoća prema članici EU Mađarskoj – to je deo neophodnog geopolitičkog sazrevanja Unije. Krajnje je vreme i za čvrstoću prema Srbiji“, dodaje Ladurner i nastavlja:„Ne radi se o kažnjavanju Srbije, već o tome da Aleksandar Vučić mora da plati cenu svoje politike. Ako se ne priključi sankcijama protiv Rusije, ako ne prekine da podgreva konflikt sa Kosovom, ako ne sedne za sto da počne ozbiljne pregovore sa Kosovom – onda bi kandidatski status Srbije trebalo zamrznuti i okončati finansijsku pomoć EU“, smatra autor.„Ukoliko se takva pretnja iznese verodostojno, Vučić će brzo postati pitom. I tek tada zemlja ima šansu da stigne tamo gde pripada: u Evropsku uniju“, zaključuje se u komentaru na portalu nedeljnika Cajt.Bonus video: DLZ - Srbija da prizna Rusiju, a uvesti sankcije Kosovu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=srbijadapriznarusijuauvestisankcijekosovu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4388761"]