"Deluje da srpske vlasti pokušavaju da podsete Evropljane, i donekle Amerikance, da imaju i druge partnere"

Srpski zvaničnik je na skupu u kineskom gradu Lianjungangu poručio da će Srbija nastaviti zajedničke projekte sa Kinom i saradnju u suzbijanju transnacionalnog kriminala, navodi se u tekstu.

„Srbiju i Kinu vezuju međusobno poverenje u pitanjima od najvišeg strateškog interesa za obe države. Konferencija je pokazatelj da je Kina spremna da u multipolarnom svetu preuzme ulogu jednog od svetskih lidera u oblasti bezbednosti”, poručio je Dačić jedan od potpredsednika Vlade Srbije u ponedeljak, prenosi ovaj medij.

U istom danu je u prestonici Srbije boravio sekretar Komunističke partije Kine u provinciji Šandong Lin Vu, koji se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Milošem Vučevićem i drugim zvaničnicima, piše Glas Amerike.

Siže beogradskih susreta bio je da Srbija i Kina nastavljaju da osnažuju strateško partnerstvo, piše.

„Naglasio sam da je Srbija zadovoljna radom kineskih kompanija, ne samo u smislu brzine i kvaliteta izvođenja radova, već i zbog inovativnih rešenja i stručnosti koje značajno podižu infrastrukturne standarde naše zemlje, čineći je privlačnom destinacijom za investitore“, objavio je Aleksandar Vučić na Instagramu, prenosi ovaj medij.

Naveo je i da se kineskom predsedniku Ši Đinpingu zahvalio što je, kako je naglasio, odnose sa Srbijom podigao na strateški nivo – što Vučić tumači veoma važnim za njen razvoj, piše VOA.

Kina, jedna od najvećih svetskih ekonomskih sila, duže od decenije primenjuje ekonomsku inicijativu “Pojas i put” – kojom nastoji da poveća ulaganja, piše ovaj medij, kao i upliv i uticaj kroz infratrukturne projekte u državama širom sveta.

Ta inicijativa smatra se, navodi VOA, jednim od oslonaca kineske spoljne politike, a zastupljena je kako među zemljama Evropske unije, tako i u državama Zapadnog Balkana.

Srbija je jedna od njih, koja je poslednjih godina, sa kineskom stranom dogovarala ulaganja i kreditiranje u rudarstvu, saobraćajnoj, železničkoj infrastrukturi, kao i oblasti bezbednosti i video nadzora, piše.

To, imajući u vidu deklarisani cilj srpskih vlasti – članstvo u Evropskoj uniji, stvara nelagodu kod dela zapadnih zemalja. Istovremeno, Sjedinjene Države su sa Kinom u eri narušenih odnosa iako je, aktuelna administracija više puta isticala da Kinu ne posmatra kao rivala, već konkurenta, navedeno je u tekstu.

“Uprkos tome što su države članice slobodne da održavaju diplomatske odnose sa širokim spektrom zemalja, zemlje Evropske unije trenutno nastoje manje da se oslanjaju na Kinu u pogledu ekonomskog rasta i u sferi bezbednosti. Objava Vlade Srbije u kojoj je navedena Dačićeva poruka da je Kina spremna da preuzme ulogu jednog od svetskih lidera u oblasti bezbednosti kosi se sa nekoliko ocena EU o autoritarnim tendencijama Kine i njenim potencijalno negativnim doprinosima globalnom poretku koji je zasnovan na normama i pravilima”, ocenjuje za Glas Amerike ekspertkinja za Kinu.

Ta država je u Srbiji vlasnica Rudarsko-topioničarskog basena u Boru, železare u Smederevu, a za nekoliko dana (13. septembra) najavljeno je da bi trebalo da počne proizvodnja u fabrici guma “Linglong”, kod Zrenjanina.

Izgradnju te kineske fabrike su prethodnih godina obeležili brojni problemi: ekološke prirode, navodi o ekspolataciji radnika, štrajkovima, mobingu – što se navodi i u izveštajima Stejt departmenta o trgovini ljudima, kao i evropskih institucija, piše ovaj medij.

Kurt Basiner, stručnjak nevladinog Saveta za politiku demokratizacije, najave produbljivanja saradnje sa Kinom, vidi kao nekompatibilne perspektivi članstva Srbije u Evropskoj uniji.

“Međutim, isto važi i za politiku srpskih vlasti u vezi sa slobodom medija, sprovođenjem izbora, usklađivanjem sa sankcijama Rusiji, kao i odnosima sa susedima. Ukoliko se Evropska unija ne založi agresivnije za sopstvene vrednosti, onda ne bi trebalo da iznenadi to što Beograd smatra da može da ignoriše Brisel”, ocenjuje američki stručnjak za ovaj medij.

Uzvratne posete srpskih i kineskih zvaničnika odvijaju se istovrememo sa boravkom Aleksandra Vulina, potpredsednika Vlade Srbije sa američke liste sankcionisanih, u Rusiji. Tamo se, između ostalih prošle sedmice sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok je u ponedeljak razgovarao i sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergejem Šojguom.

To ekspertkinja američkog Centra za strateške i međunarodne studije Donatijen Rui ocenjuje kao postupak zemlje koja kao merilo za partnerstva sa drugim državama smatra produktivnost odnosa među njima, navodi ovaj medij.

“To naravno nije ništa novo. Međutim, u vreme kada Evropska unija nastoji da oživi proces proširenja, ne izgleda dobro za dugoročnu evroatlantsku putanju Srbije”, navodi sagovornica Glasa Amerike.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nedavno je objavilo publikaciju u kojoj je američku nevladinu Nacionalnu zadužbinu za demokratiju (NED) označilo instrumentom Sjedinjenih Država za mešanje u unutrašnja pitanja drugih zemalja.

Objavljene su tvrdnje, piše, i navodi da se NED mešao u izborne procese aprila 2022. i decembra 2023. u Srbiji podržavajući, kako je navedeno, proameričke opozicione kandidate. Navedeno je i da su organizacije koje je sponzorisao NED organizovale demonstracije sa kojih se zahtevala ostavka srpskih vlasti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle toga u javnosti ostavljao utisak zvaničnika koji ne sumnja u verodostojnost iznetih navoda – uz napomenu da će biti, kako je rekao, pažljivo proučeni.

Nacionalna zadužbina za demokratija (NED) jedna je od američkih nevladinih organizacija koja, od 2001. godine, pomaže reformske procese u Srbiji na šta je do sada utrošeno više od milijarde dolara.

S druge strane, Srbija, kandidatkinja za članstvo u EU, od 2021. nije zabeležila napredak na polju integracija, piše VOA. Uprkos učestalim pozivima partnera, još se nije usaglasila sa kaznenom politikom Zapada prema Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Takođe, zbog odnosa i poslovanja sa Kinom Srbija je više puta bila na meti kritika Sjedinjenih Država i Evropske unije.

Osim toga, prema godišnjim procenama Evropske komisije, ne beleži neophodne učinke u reformskim procesima.

“Poslednje posete srpskih zvaničnika potvrđuju da Srbija održava bliske odnose i gaji zajedničke vrednosti sa Rusijom i Kinom, uprkos vezama sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama. U i SAD. To je od suštinskog značaja za dinamične geopolitičke relacije u kojima se nijedan njihov činilac ne oseća potpuno zadovoljno ili udobno”, zaključuje za Glas Amerike Kurt Basiner, stručnjak nevladinog berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.

Srbija i Kina su u maju ove godine, potpisale izjavu o zajedničkoj budućnosti dve države.

Tada je u prestonici Beogradu, na 25. godišnjicu NATO bombardovanja tamošnje kineske ambasade, boravio kineski predsednik Ši Đinping. Potpisano je i 29 sporazuma čija je svrha, kako je saopšteno, produbljivanje sveuobuhvatnog strateškog partnerstva dve države, na osnovu dokumenta koji datira iz 2016. godine.