Da li se spajanjem izbora staje na put fantomima iz bračkog spiska: Direktor CRTE dao objašnjenje kako na sve utiče odluka vlasti

Nedeljkov je za N1 rekao da je zahtevom da se svi lokalni izbori održavaju u istom trenutku opozicija htela da amortizuje migracije birača, te da je od svih zahteva to najviše politički zahtev i da je pristajanje vlasti na to kompromis.

„Kompromis se ogleda u tome što je opozicija tražila da se ponove beogradski izbori i održe izbori u 90 opoština koje nišu održane 17. decembra. Time se delimično amortizuje maliciozna migracija birača, odnosno manipulativna u svrhe prekrajanja izborne volje, ali ne u potpunosti jer i dalje postoji 65 opština iz kojih mogu da se prebacuju birači i naravno ovo ne sprečava ni na koji način glasanje ljudi koji ne žive u Srbiji“, objašnjava Nedeljkov.

Programski direktor Crte ističe da podaci kojima ta organizacija raspolaže govore o tome da se sa biračkim spiskom još uvek dešava nešto neobjašnjivo.

„Utvrdili smo neproporcijalne promene na šest odsto biračkih mesta, što je vrlo mali broj, na kojima ima ogromnih pomeranja i mi to ne možemo da objasnimo redovnim statističkim demografskim kretanjima. Zato mi kažemo da birački spisak suštinski ne postoji dok se ne utvrde činjenice šta se događa, odnosno da se se uradi nezavisna revizija“, kaže Nedeljkov.

Opšte nepoverenje u birački spisak
Dodaje i da među građanima nema poverenja u birački spisak.

„Efekat čitavog ovog haosa je da država svojim nečinjenjem odbacuje građane od izbornog procesa. Građani kažu ‘zašto bismo učestvovali u toj prevari’. Svaki drugi građani kaže da birački spisak nije u redu i da su izbori u decembru pokradeni i to je nešto što treba da bude ozbiljan alarm za sve institucije. To podvlači i ODIR koji u svom izveštaju ističe da je granica između države i partije na vlasti praktično izgubljena“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, ono što bi trebalo da bude ogovor institucija i Vlade je pokretanje procesa kako bi se utvrdilo šta se zaista događa sa biračkim spiskom.

„Tražimo vrlo jasne analize biračkog spiska. Izgubili smo silno vreme od 17. decembra u kome je država negirala postojanje problema. Vremena ima veoma malo, ali mnoge stvari mogu da se urade – da tužilaštvo pokrene procese, da se počne sa hapšenjima ljudi za koje postoje vrlo osnovane sumnje“, ističe Nedeljkov.

Međutim, jedini pomak koji je do sada učinjen je, kako kaže, to što postoji neka vrsta razgovora.

„Sad smo imali priliku da u razgovoru oči u oči i kažemo šta su problemi, a to su to što postoji jako puno indicija i sumnji da je birački spisak ozbiljno manipulisan i da sada jedna nezavisna komisija uradi reviziju“, kaže Nedeljkov.

Komentarišući jedan od predloga da uslov da bi lice moglo da glasa na jednom mestu bude minimum šest meseci do godinu dana prebivališta, Nedeljkov ističe da je to radikalna mera.

„To je ad hok mera za prve naredne izbore. Mi to ne bismo predlagali u redovnim okolnostima. Rok od šest meseci nema smisla, jer se većina pomeranja u biračkom spisku dogodila po završetku leta prošle godine“, navodi Nedeljkov.