Čedomir Jovanović: Sergejev domet je da orgija u birtiji

Jovanovic je u intervjuu govorio i o klinču sa liderom PSG Sergejem Trifunovićem, kao i odluci da proba da izađe na parlamentarne izbore na manjinskoj listi.U Marš za mir krenuli ste sa Fruške gore. Zašto ste se odlučili baš za ovu lokaciju kao početnu tačku marša?Samo mesto je prepuno simbolike, ali i bola i patnje. Zakopani Ivan Stambolić, u kreču, sa odsečenim šakama, i iživljavanja zveri nad njim – to je slika ove zemlje prethodne tri decenije. Naše sudbine je zapečatilo jedno vreme, naše živote su upropastili ljudi koji su sudili, ubijali, proganjali svakog ko drugačije misli, radi i govori. To strašno mesto na kome je pogubljen Stambolić, njegov životni kraj i naredba zločinačkog udruženja da ne sme da živi, to je jedna od presuda koje pokazuju u šta mogu da se pretvore ljudi na vlasti kad prestanu da budu ljudi i pretvore se u životinje. Naspram toga sam uvek stajao, ponekad sasvim sam, ali nisam odustajao. Zato u marš krećem baš sa tog mesta.Sergej Trifunović je poručio da vam ostavlja borbu sa mrtvim četnicima, a da će se on boriti protiv vašeg koalicionog partnera – Aleksandra Vučića. Ovo nije prvi put da u kampanji čujemo da ste „Vučićeva opozicija“. Kako odgovarate na ove optužbe?Sergej Trifunović i njegovo bavljenje politikom najbolje oslikava vreme u kojem živimo. Legijin i Cecin drug, obožavatelj Kapetana Dragana, nedefinisana i nestabilna osoba puna mržnje, pakosti, glupog humora i prevelike zlobe. I sad treba njemu nešto da odgovaram? Sramota me je što i spominjem takvu pojavu, pošto se radi o bezvrednoj ličnosti koja bi sve uradila za malo medijske pažnje, kao i svaki egzibicionista. Njegov domet i jeste da orgija sa nekom skupinom u birtiji, peva glupe pesme i pokazuje ko je zapravo. Meni je to bilo oduvek jasno, ali mi je drago da je to sada jasno postalo svima drugima.Zašto ste čekali poslednji trenutak da uđete u izbornu trku?A u kojoj kampanji da učestvujem? Da se sa nekim Zavetnicima objašnjavam da li su normalni uopšte, da sa bilborda šaljem nemušte rečenice kao neki ili da prizivam kralja i otadžbinu? Da, dok se ljudi bore za svoje i živote svojih bližnjih, bulaznim kao preostalih 20 lista, u nadi da će se neko sažaliti i pokloniti mi glas? Celu kampanju objašnjavam u kojem vremenu živimo, koliko nam je malo preostalo energije, da su sve priče ispričane, ratovi završeni, a mi još nismo u miru sa samim sobom. I zato me nema u kampanjama kao u prethodnim izbornim ciklusima. Nemam nameru da se forliram pred ljudima, da se ponašam neodgovorno i bez osećaja, dok oni razmišljaju da li će sutra osvanuti bez posla i egzistencije. Odlučio sam da u ovoj kampanji više slušam, nego što pričam. Pošto i da prećutim svaki sekund do nedelje uveče, više sam rekao nego ostalih 20 lista zajedno. Oni ne mogu da odustanu od svog života u politici, a ja ne mogu da odustanem od ljudi u ovoj zemlji. U tome je razlika između njih i mene.

Ovih dana govorilo se dosta i o manjinskoj listi čiji ste nosilac. Zašto LDP u Vojvodini izlazi sa manjinama?A sa kim da izađemo u Vojvodini, nego sa manjinskim grupama koje su simbol te iste Vojvodine? Samo, tu postoji bitna razlika. Na toj listi sa manjisnkim grupama, LDP je svoj na svome. Mi smo nastali kao brana većinskoj Srbiji koja je prečesto u svojoj istoriji htela da uništi i ugasi sve što je manjinsko i drugačije. U ovoj zemlji ja sam za većinu i balija, i Šiptar, i ustaša i peder. A zapravo mogu da kažem ono što sam rekao i pre 15 godina – i da sam Albanac, i Bošnjak, i Hrvat, i Rom i svako drugi, jer jedino tako mogu da budem čovek. A ostali koji komentarišu tu listu iz svoje perspektive, dok ih izjeda zloba, njima već ne mogu pomoći. Oni neka vide šta će sami sa sobom, ja sam tamo gde sam bio ceo svoj život.Hteli ste i na parlamentarne izbore da izađete kao manjinska lista. Odakle je proistekla ova ideja? Da li je legitimno da LDP izlazi kao manjinska lista?A šta je legitimno u ovoj državi, da meni slome vrat da bi neko rekao da je sve po propisu? Da se nešto što radim proglasi protivzakonitim i pored toga što je sve, ne po zakonu, nego po svakoj drugoj normi koja treba i mora da se ispoštuje. I sad treba nekome da se pravdam. Kome? Ceci, Sergeju, Legiji, Kapetanu Draganu, kome da polažem račune dok kroz politiku živim svoje prave stavove, a ne moram da glumatam kao neki, u nadi da će ih u nedelju uveče sačekati poslanički mandat? Da su mi takve stvari motiv, ne bih išao kroz život putem kojim se ređe ide, već bih stvari rešavao na drugačiji način. Zato im smetam, a to što idem sa manjinama je samo izgovor za nove napade, pošto sa istim ljudima, istih stavova i razmišljanja na izbore idem od kako na njih izlazim.Kako ocenjujete izborne uslove?Na ove izbore izlazimo ne zbog izbornih uslova, nego uprkos njima. Nisam toliko naivan pa da očekujem da će neko da nam pokloni izborne uslove o kakvim maštamo, a nisam siguran da bi veći deo opozicije i tad znao šta da radi. Od početka razgovora na Fakultetu političkih nauka i posle, u staroj zgradi Skupštine, bili smo više nego fer i konstruktivni u debati oko izbornih uslova. Uporno govorim da ulica nije rešenje, i da je, pošto smo sa svima vodili rat, ostalo da ga još jedino međusobno vodimo. Zato sam ja izdajnik opozicije, jer neću Srbiji da uskratim parlament. Oni koji su najviše pričali o izbornim uslovima, danas se švercuju kroz nekakve liste, izlaze na po jednoj opštini na izbore, ili nisu stigli da krenu na vreme u kampanju, pa su procenili da im je najbolje da prespavaju ove izbore. Mislite da je njima do izbornih uslova? Baš njih briga za izborne uslove, kao što ih nije bilo briga za društvo i za građane dok su mogli da budu sa Vučićem u bilo kakvoj vrsti dogovora. Kada su dogovori propali, onda su se setili izbornih pravila. Mene neka poštede toga, dobro se poznajemo.

A bojkot kampanju? Imaju li smisla argumenti bojkotaša?Koju bojkot kampanju? Da li je to ono kad se Lutovac popne na prste da zalepi nalepnicu na kojoj piše bojkot na saobraćajni znak, i slika se tako da bi Đilasu dokazao da ne zabušava? Ili kad Jeremić pet dana pred izbore čuje da postoji neki grad pod imenom Vranje, pa tamo priča o bojkotu, dok ga par ljudi gleda bledo, ne znajući ni sami ni gde će, ni šta će. Prirodno pravo svakog čoveka je da odabere da li će izaći na izbore ili neće. Ne znam šta tu ima da im sufliraju oni koji su najzaslužniji što je Vučić ono što danas jeste. A da li su svesni posledica određeni lideri tog bojkota koji vode partije i da li uopšte kapiraju šta rade, to je drugo pitanje. Njih zanima jedino da sebe vide na mestu Vučića, kao što njega samo zanima kako oni da mu što duže budu opozicija, jer i da ih nije on stvorio, verovatno se zahvaljuje nebu svaki dan što takvi jalovi i kilavi postoje. Još mu kao glume konkurenciju i alternativu.Po čemu se razlikuje ovaj bojkot izbora od bojkota izbora 1997?Razlikuje se, recimo, po tome što je prošlo 23 godine. Recite mi jednu stvar koja je ista 1997. godine i ove, 2020. godine? Jesmo možda mi isti, da li je ova zemlja ista, jesu isti naši životi? Da li je ova planeta ista? Sve je različito, samo smo mi zaleđeni u nadi da ćemo nešto uraditi time što alatku 20. veka koristimo kao alatku u trećoj deceniji 21. veka. Tako mi i deluju ti koji maštaju da je ovo 1997. godina i da je Vučić Milošević. Kada tako postavite stvari, onda sigurno gubite, jer ljudi u ovoj zemlji ne gledaju stvari na taj način. Svet je otišao za tih dvadeset godina na jednu stranu, naši životi na drugu. I to hvatanje za bojkot kao za slamku spasa, to vam je naš usud i naša slabost. Pošto nama apsolutno nije ništa jasno šta se događa.

Najavili ste podršku učesnika i pokretača akcija „Sablja“, Zoran Živković najavljuje Sablju 2.0, kako smo došli do toga da se u 2020. ponovo aktuelizuje ova tema?Na našoj listi su osobe koje su se borile u akciji „Sablja“, ali i pre nje, bez kalklulisanja i po svaku cenu. I sa kriminalom, i sa korupcijom, i sa ratnim zločinima. Na listi je Nataša Mićić, koja je proglasila vanredno stanje u ovoj zemlji i napravila preduslove za tu akciju, za njenu efikasnost. Tu je Marko Kljajević, prvi sudija u procesu ubicama Zorana Đinđića, koji nije ustuknuo i povukao se kao kukavica pred Koštunicom, već je pokazao šta znači dostojanstvo. Zoran Mijatović je na listi kao simbol profesionalaca koji neće više postojati u ovoj državi. Nisam ljude takvih biografija i integriteta viđao na drugim listama. Oni vrlo dobro znaju zašto su sa nama na listi, a ne sa nekim drugim. Jer ako LDP bude imao priliku da vodi ovu zemlju, onda takvi ljudi mogu slobodno, kao pravi profesionalci, ljudi od karijera i znanja, da pokažu kako treba da izgleda moderna i uređena država. Oni su jednom stali za vrat kriminalu i svakog sekunda bi to ponovo učinili. Zato smo zajedno na listi koja je više od političke koalicije. Ona je naš život i dug mnogima u ovoj zemlji koji nisu odustali.Koje su glavne poruke vaše liste?Mi ne moramo da izmišljamo nikakve poruke, niti da stvaramo identitet u ovoj kampanji. Naš život, to su naše poruke. Svaki naš ožiljak, svaka naša dobijena ili izgubljena bitka je poruka. Zaštita svakog onog ko je marginalizovan, ugrožen, skrajnut, sklonjen, napadnut. To smo mi. Nepristajanje na zločine, zločince, poštovanje različitosti, dobrosusedski odnosi dostojni 21. veka. Mir među nama, sa nama samima i sa svima oko nas. To je Koalicija za mir. To je jedina lista koja ne ćuti u ovoj kampanji o Kosovu, o regionu, o ljudskim i manjinskim pravim, o istini o 12. martu, o Paradi ponosa i njenom značaju... Mislim da nema čoveka u ovoj zemlji kome nije jasno šta mi predstavljamo.Da li očekujete da ćete ući u parlament?Bio bih politički nepismen kad bih bio siguran da će Koalicija za mir biti deo parlamenta. Znam dobro u kom su stanju ljudi u ovoj zemlji, koliko im je sve ovo što gledaju mrcvarnje. Isto tako znam koliko brzo žele da se završi i ovo što zovemo „kampanjom“, a ona to i nije po svim svojim svojstvima. Ali nemam prava da dignem ruke od takvog društva, da ne predam listu ili da im poručujem nešto sa glupih spotova, u kojima ne znaš da li je veći blam da učestvuješ ili da to gledaš. LDP je tu da odbrani pravo na drugačiji stav, na drugačije mišljenje. Da odbrani ideje koje nikada u Srbiji nisu smele ni da postoje. Ima nas onoliko koliko nas ima, ali nema odustajanja. Svaki glas je motiv i koliko god da ih bude u nedelju uveče, nastavićemo da se borimo i za te ljude i za one koji nas i dalje ne razumeju. Sve ostalo je kukavičluk.