0
Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije, objavio je na svom Fejsbuk profilu potresni status o raznim zločinima devedesetih godina koje su počinili srpski vojnici u Bosni, tokom rata. U podsećanju na neke od zločina, Jovanović je naveo da je Srbija crna rupa Evrope, te da nam, kako kaže, neće biti bolje sve dok ne raščistimo sa "ekologijom devedesetih".
Njegov status prenosimo u celosti.
PROČITAJTE JOŠ
„I sa Rio Tintom i bez Rio Tinta teško da će moj narod živeti u čistoj Srbiji sve dok ne raščistimo sa našom ekologijom devedesetih i zelenom agendom kojom smo pravo na život samo sebi dali a drugima oduzeli, namenivši svakoj drugačijoj naciji i veri ulogu organskog đubriva u zločinackom, genocidnom projektnu koji i danas 30 godina posle rata pogano prkosi i preti, da nas vređa i ujeda svakog normalnog. Sutra će nastaviti tamo gde je juče stao, ukoliko se ne osvestimo i vratimo u fokus politike ono što je suština – i sa Rio Tintom i bez Rio Tinta mi smo crna rupa Evrope, deponija zla, mržnje i ludila.
Ali i zemlja u kojoj i dalje verujem da nisam sam kada kažem odustaćemo nikad! Zato dva podsećanja, da se ne zaborave naciekolozi i da se čuje jedno davno obraćanje iz Sarajeva, mnogo više mom narodu nego narodima koji su nas preživeli.
Ubistva na mostu
Prema svedočenju preživelih i izveštajima UNHCR-u od strane bosanske vlade, sa mosta Mehmed-paše Sokolovića su u reku Drinu bacana tela mnogih bošnjačkih muškaraca, žena i dece koji su ubijeni oko grada i na poznatom mostu Mehmed-paše Sokolovića. Iz dana u dan, dovoženi su kamioni sa bošnjačkim civilima i od strane srpskih paravojnih snaga odvođeni do mosta i obale, istovarani i nakon udaraca ili pucnjeva bacani u Drinu.
Dana 10. juna 1992. godine, Milan Lukić je došao u fabriku Varda i priveo sedam muškaraca Bošnjaka a potom ih odveo do obale reke Drine, ispred fabrike, gde ih je postrojio. Potom ih je strijeljao naočigled brojnih posmatrača, uključujući i suprugu i kćerku jedne od žrtava, Ibrišima Memišević. Svih sedam muškaraca je ubijeno.
Spaljivanje živih u Pionirskoj i na Bikavcu
14. juna 1992. godine grupa od 70 civila Bošnjaka, uglavnom iz sela Koritnik, zatvoreni su u jednoj kući u Pionirskoj ulici. Neke od žena su izvedene i silovane pre nego što su ih vratili u kuću. U kuću je ubačena bomba koja je ubila neke od zatvorenih. Potom je kuća zapaljena, a stanari su ostavljeni da izgore u kući. 59 ljudi je poginulo a samo nekolicina ih je preživela.
Svi od preživelih koji su još uvek živi došli su pred Sudsko vijeće ICTY-a da svedoče na suđenju Lukićima.
Na Bikavcu 27. juna 1992. godine oko 70 bošnjačkih civila su pod prisilom zatvoreni u jednu sobu jedne kuće u naselju Bikavac, u blizini Višegrada. Nakon što su opljačkali zarobljene, kuća je zapaljena i svi su živi spaljeni. Pretresno veće je zaključilo da je ubijeno najmanje 60 bošnjačkih civila. Zehra Turjačanin svedočila je u vezi s ovim incidentom:
„Bilo je mnogo dece u toj kući, to je tako tužno, kazao je svedok i dodao da je najmlađe dete imalo manje od godinu dana života. Većina zatvorenih su bile mlađe žene s decom, a bilo je i nekih starijih muškaraca i žena takođe. Srpski vojnici su prvo kamenjem porazbijali prozore, a zatim su ubacivali ručne bombe. Nakon nekog vremena, pucali su u zatvorene i zapalili kuću.
Ljudi su živi spaljeni, svi su vikali; jednostavno ne mogu opisati ono što sam tada čula, rekla je svedokinja.
Kada je vatra zahvatila odeću svedokinja i jedne od njenih sestara uspele su doći do vrata, ali su ona bila blokirana: teška garažna vrata su bila zabarikadirana izvana. Međutim, uspela je da se nekako izvuče kroz mali otvor na vratima dok je njena sestra ostala unutra. Dok je trčala prema kućama na Mejdanu, svedokinja je videla srpske vojnike kako leže u travi i piju.“
Zločin u Pakleniku
14. juna 1992. godine desetina Bošnjaka su izdvojeni iz oranizovanog konvoja civila koji je napuštao Višegrad i sistematski su pobijeni sledeći dan od strane pripadnika višegradske brigade, u zločinu poznatom kao zločin u Pakleniku. Oko 50 bošnjačkih civila je ubijeno, a njihova tela su bačena u jamu zvanu Propast. Jedini preživeli, Ferid Spahić, bio je ključni svedok u suđenju Mitru Vasiljeviću i Nenadu Tanaskoviću.
Zločin u Barimu
Avgusta 1992. godine Vojska Republike Srpske napala je naselje Barimo, spaljena je celo selo i verski objekti. Ubijeno je ukupno 26 bošnjačkih civila. Veliki broj ubijenih su bile žene i deca. Najstarija žrtva je bila Halilović Hanka, rođena 1900. godine, a najmlađi Bajrić Fadila Emir, rođen 1980. godine.
Otkopavanja ostataka tela žrtava iz jezera Perućac
U julu i augustu 2010. godine, nakon što je ispuštena voda iz akumulacije hidroelektrane Bajina Bašta, u jezeru Perućac su pronađeni ostaci tela mnogih civila stradalih u zločinima u i oko Višegrada ratne 1992. godine. Amor Mašović veruje da je bilo više od 2.000 tela u jezeru, što ga čini najvećom masovnom grobnicom na Balkanu. Do 23. septembra 2010. godine izvađeno je 373 tela, od kojih verovatno najveći broj žrtava zločina u Višegradu, pre nego je otpočelo ponovno punjenje akumulacije 26. septembra. Mnogi volonteri su se pridružili službenim timovima u potrazi za telima, ali su srpske vlasti, kritikovane od strane Mašovića za ometanje rada, bile uporne da se brana zatvori i dovede u funkciju pre nego su radovi na otkopavanju svih tela žrtava bili završeni.“
BONUS VIDEO: Zločinci pod zaštitom?
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
