„Zapanjujući arsenal prikupljenog oružja“: Bombe nošene u prevozu, u kesi…

Godinu dana je od akcije razoružavanja Srbije, a nakon tragičnih događaja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kao i u selima Dubona i Malo Orašje. Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku uradio je analizu efekata kampanje, uz zvanične MUP-ove podatke. Prvo o aktuelnom broju registrovanog oružja u posedu građana.

„Nekoliko je različitih izvora podataka koje smo koristili. Najpre od MUP-a podatke o ishodu javnog poziva za predaju oružja, dobili smo brojke, zatim smo pratili medijske izveštaje o incidentima u kojima se javlja vatreno oružje, sa međunarodne platforme za jugoistočnu Evropu“, navodi Stanković, dodajući da zvanični podaci na mesečnom nivou nisu dostupni, već se podaci objavljuju samo na godišnjem nivou.

Međutim, naglašava, podataka za 2023. godinu još uvek nema.

Kako je opisao Stanković, tokom istraživanja razgovarali su i sa policajcima koji su učestvovali u prikupljanju oružja.

„Oni su bili iznenađeni arsenalom i vrstom oružja koje su ljudi predavali. Uporedo, osim akcije predaje, išla je i kontrola predatog oružja. I kako su izjavljivali, bili su iznenađeni a nisu imali ni dovoljno resursa za smeštaj tog oružja, za njihovo odlaganje“, kazao je Stanković.

Gost N1 naglašava i da im je rečeno da su postavljeni nerealni ciljevi.

„Ti ciljevi postavljeni su od funkcionera i političara koji nemaju dodira s policijskim poslom, i te provere oružja i veliki broj fizičkih lica koja imaju dozvole za nošenje oružja, te provere nije bilo moguće izvršiti u datom roku“, rekao je.

Uporedo s tim, kaže, u svojoj analizi akcije države procenjivali su i zadovoljstvo građana i njihovu procenu sopstvene bezbednosti. Te je tako osećaj bezbednosti kod građana je tokom 2023. godine opao u odnosu na 2022. godinu, i to na svim nivoima merenja.

Marina Kostić Šulejić ocenila je da je akcija predaje oružja bila uspešna.

„Neki ocenjuju i da nije. Videla sam i rezultate toga da li se građani osećaju bezbedno ili ne. Znate, tu postoje dve stvari, imate one građane koji se osećaju bezbedno kada imaju više oružja, ali i onih koji smatraju da oružja treba da bude što manje. Pogledajte kako mi posmatramo svoju vojnu bezbednost – da se što više naoružamo, da bismo bili bezbedni“, pojašnjava.

S druge strane, dodaje, neki smatraju da se treba osloboditi oružja, da je manje bolje, da kad ga nema, manja je mogućnost da ono bude upotrebljeno.

„Tako da možemo da kažemo da je rezultat prikupljanja bio dobar, ali ono što nije bilo dobro je način na koji se vršilo prikupljanje – građani su donosili svašta, postojao je rizik da se nešto desi u samom procesu donošenja. Bukvalno smo čuli da su ljudi u kesama nosili granate, bombe, eksplozivne naprave. Vi kad ste pozvali građane da donesu oružje, niste propisali način kako da oni to urade“, naglasila je Kostić Šulejić.

Ona kaže da je sreća da se ništa nije desilo.

O merama i njihovim rezultatima kaže:

„Ja sam očekivala da će se na godišnjicu masovnih ubistava izaći u javnost i reći šta je postignuto. Tri su ključne institucije – MUP, ministarstva pravde i prosvete – one su na sebe preuzele mere razoružavanja. Ja sam očekivala da će oni zvanično saopštiti šta je urađeno po pitanju mera, da li smo bezbedni. Ali, 1. maja smo imali sednicu parlamenta na kojoj je tek birana nova Vlada Srbije“, podseća Kostić Šulejić.

Tako da smo, dodaje, ostali uskraćeni i za informacije šta se desilo sa prikupljenim oružjem.

„Nemamo informacije u ovom trenutku tačne, nije mi poznato da je MUP to objavljivao“, potvrdio je i Stanković.

Prema njegovim rečima, samo je rečeno da će „deo biti upotrebljen u fabrici oružja Zastava u Kragujevcu, a da će deo biti onesposobljen ili preinačen za potrebe policije ili vojske“.

Stanković se slaže i da je bilo potrebno izaći na godišnjicu masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i Doboni i Malom Orašju i obavestiti građane o rezultatima akcije razoružavanja.

„Međutim, kada pričamo o uzrocima nasilja, ne možete očekivati od vlasti koja počiva na jednom obrascu ponašanja da ona iznedri ili da se bori za nešto što bi nju dovelo u drugi plan ili da kaže da ono kako se ona ponaša, a to je taj agresivniji govor, da možemo očekivati neku promenu“, izjavila je Kostić Šulejić.

Ono što moramo imati i očekivati je, dodaje, potpuna transparentnost postupka ali i „oslobađanje vlasti od raznih lobističkih grupa“.

„Da vlast razmišlja šta je najbolje za društvo, mora da se ograniči ko koga kontroliše i ko je vlast – ako je Aleksandar Vučić vlast, i ti ministri, onda oni moraju da imaju kontrolu nad sistemom, a ne da njima upravljaju lobisti“, zaključila je Kostić Šulejić, piše N1.