Usko grlo, žestoka borba: Zašto je za vlast najbitnije da ima kontrolu nad srpskim tužilaštvom

Slučaj premeštanja tužiteljki Višeg javnog tužilaštva, Jasmine Paunović i Bojane Savović, iz koruptivnog odeljenje u opšti kriminal izazvao je velike potrese u javnosti.Dok je Savovićeva premeštena ubrzo nakon što izdala nalog za hapšenje osoba koje se dovode u vezu sa zloupotrebama u Elektroprivredi Srbije (EPS), Paunovićeva je jer se otvoreno suprotstavila višem javnom tužiocu Nenadu Stefanoviću jer nije želela da krši zakon.Za višeg javnog tužioca to je bilo dovoljno da ih bez ikakvih razloga skloni u druga odeljenje, a simptomatično je da je odluka o premeštaju došla nakon realizacije predmeta zloupotreba u EPS-u.

Srbija je zemlja koja je ogrezla u organizovanom kriminalu i korupciji pa ipak, izuzev predmeta koji su pokrenuti zbog dokaza koji su stigli iz inostranstva posle policijskog "provaljivanja" Skaj aplikacije nije pokrenut nijedan ozbiljan postupak protiv kriminalnih grupa. Što se tiče korupcije, situacija je još gora, poslednjih desetak godina nije pokrenut nijedan veliki slučaj, nije "pao" nijedan ministar, čelnik neke političke stranke, direktor javnog preduzeća, veliki tajkun.A mnogi obični građani na svojoj koži osećaju kako "pravda" u Srbiji izgleda - maratonski sudski procesi, policija koja nije u stanju da pronađe optužene ili svedoke koji se svakodnevno pojavljuju u javnosti, nestanak ključnih dokaza, zastarevanje predmeta...."Tužilaštvo je bitno u domenu krivične procedure, gde tužioci i njihovi zamenici pokreću postupke, ali prilikom odlučivanja postoji selekcija. Postoji siva zona, to je predistražni postupak, a sada se pokazalo da zapravo viši tužilac Nenad Stefanović želi da odlučuje da li će se postupak voditi ili ne, jer ključna stvar za smenu tužiteljki je bila odluka da se osumnjičenima odredi pritvor", objašnjava penzionisana profesorka Pravnog fakulteta Vesna Rakić Vodinelić.

Po njenim rečima, tužioci i njihovi zamenici bi trebalo da postupke vode isključivo po zakonu, ali u selektivnoj pravdi, njihovi postupci i odluke ne zavise od zakona i propisa, već od uticaja, pre svega političkih struktura.Zato imamo situaciju u da pojedini postupajući tužioci ne postupaju po zakonu, već po instrukcijama koje dobijaju. Mi imamo sada situaciju da i predsednik Republike, u svojim izjavama o slučaju smenjenih tužiteljki, krši Ustav, ali problem je duboko ukorenjen.Sa druge strane, advokat Ivan Ninić kaže da se oko tužilaštva bije "ključna bitka"."Pravosuđe u Srbiji polako propada i ljudi gube poverenje. Slučaj sa višim javnim tužiocem Nenadom Stefenovićem je samo pokazatelj tog stanja. On je čovek koji je postavljen političkom voljom i politika direktno učestvuje u radu tužilaštva. Izvršna vlast utiče na sudsku vlast, kako u činjenju, tako i u nečinjenju i to je vrlo opasno", objašnjava advokat.

Po njegovim rečima, sadašnja situacija je da viši tužilac Nenad Stefanović ima, takoreći, apsolutnu vlast, koju zloupotrebljava. On može da utiče na svaku istragu koju vode njegovi zamenici i tako na sudski postupak, jer se tužilaštvo nalazi na ključnoj poziciji i on ga je nazvao "uskim grlom" srpskog pravosuđa."Tamo ima još uvek ljudi od digniteta i dostojanstva, kao što su tužiteljne Paunović i Savovoić. Neke od njih znam lično i imam visoko mišljenje o njima. Umesto njih, koje imaju višedecenijsko iskustvo, dolaze neki ljudi koji nemaju ni šest meseci u Osnovnom tužilaštvu. Problem je što policija radi po instrukcijama tužioca, zbog tužilačke istrage. To praktično znači, da ako neko ko je na funkciji, želi da manipuliše istragom, to može da uradi. On može da određuje šta će policija raditi, da usmerava istragu u pogrešnom pravcu, da prikuplja dokaze koji nisu valjani, da vodi slkučaj do zastarelosti. Istovremeno, tužilaštvo prezentuje dokaze sudu, ako ti dokazi nisu kvalitetni, to može uticati na presudu", objašnjava Ivan Ninić.Po njegovim rečima, srpsko tužilaštvo je već pokazalo da je pod velikim uticajem politike elite i centara moći povezanih sa njom."Slučaj pada helikoptera, rušenja Savamale i mnogi drugi, pokazuju da tužilaštvo sledi političke odluke i uticaje. Postoji tu i još jedna dimenzija. Dokaze koje skupe policija i tužilaštvo ne završavaju na sudu, već u nekim fasciklama i fiokama i kasnije slkuže za ucenu političkih protivnika ili drugih ljudi. Imate primer tajnog snimka Ivice Dačića sa Mišom Bananom (Rodoljub Radulović, član klana osuđenog narko-bosa Darka Šarića prim. aut.). Njih dvojica sede u restoranu, ali nedostaje audio snimak njihovog razgovora. Problem je što neki dokazi, umesto u sudnici, završe u fiokama i to je vrlo opasno", naglašava advokat Ivan Ninić.Ne treba zanemariti činjenicu da je tužilac Nenad Stefanović naložio zamenicima tužilaca da o svakoj radnji koju je nalože policiji, najpre moraju da obeveste svog nadređenog.Simptomatično je da je ta odluka došla nakon što je tužiteljka Bojana Savović naložila policiji da uhapsi osobe zbog zloupotreba u EPS-u.Sa druge strane, Stefanović je izdao i usmenu naredbu kojoj se otvoreno suprotstavila dugogodišnja tužiteljka Jasmina Paunović koja je ukazivanje na kršenje Ustava i Zakona o tužilaštvu platila premeštajem.BONUS VIDEO: Tužiteljka Savović u emisiji "Utisak nedelje"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=utisaknedeljebojanasavovimiodragmajiisofijamandi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5459200"]