I pored činjenice da Slovenija ima samo 47 kilometra obale, luka Kopar jedna je od najznačajnijih kontejnerskih luka na Jadranu, a uz to druga je po veličini među mediteranskim lukama za transport automobila i kao takva privlači velike kriminalne grupe da za svoju švercersku rutu odaberu upravo nju.
Tokom 2021. godine luka je doživela svoj vrhunac kada je zabeležen rekordan broj transportnih jedinica koje su prolazile kroz ovu luku. Njen potencijal prepoznat je među krugovima EU, a prepoznala ga je i Kina.
Luka Kopar je 2018. godine ušla u sastav jedne regionalne inicijative nakon potpisivanja memoranduma za razumevanje sa Ningbo Zhoushan grupom za luke. Od posebnog je značaja zvaničnom Pekingu i njegovim investitorima upravo iz razloga što je čak dve trećine robe u luci Kopar namenjeno kompanijama u kojima Kina igra vodeću ulogu.
S druge strane, pojedine članice EU, pogotovo one sa kojima se Slovenija graniči vide luku Kopar kao značajnu tačku svog transporta kroz nju. U prilog toj činjenici ide i mađarsko otvaranje konzulata u luci kako bi se dodatno olakšalo poslovanje mnogih mađarskih kompanija.
Uzimajući u obzir geostrateški položaj luke Kopar, na severu Jadranskog mora, roba koja u nju stigne može se brzo i sa lakoćom transportovati u EU: na severu preko Ljubljane ili severne Italije, severozapadno do Austrije i Nemačke, a severoistočno do Slovačke i Mađarske. Koper je takođe povezan za železnicom čije se puštanje u pogon očekuje između 2026. i 2027.
Kopar, kako je lokalci doživljavaju kao glavnu arteriju u pomorskoj trgovini u ovom delu Balkana, predstavlja mesto pogodno za otvaranje novih radnih mesta od kojih i slovenačka privreda značajno raste jer se 70% svih poreskih prihoda prikuplja upravo u luci. Trend povećanja kapaciteta luke nastavio je i tokom 2021. godine kada je ona doživela, kako je već pomenuto, svoj vrhunac po broju transportnih jedinica. U vlasništvu je slovenačke Luke Koper, a nalazi se i na berzi čijim akcijama raspolaže zvanična Ljubljana.
Međitim, uprkos svom pređašnjem sjaju, ni ova luka nije izostala sa spiska glavnih balkanskih narko-luka na mapi svetskog organizovanog kriminala.
Na osnovu podataka iz prethodne tri godine, u luci Kopar zaplenjene su velike količine heroina, pogotovo kada se to uporedi sa količinama u susednim lukama.
U septembru 2019. godine, carinici u luci pregledali su kontejnere sa pošiljkom od preko 20 tona keramičkog lepka i tom prilikom pronašli 25 vreća koje su se razlikovale svojim oblikom i veličinom.
Pregledom pronađenih vreća otrkiveno je 302 kilograma heroina iz Irana koji su bili namenjeni kompaniji u Sloveniji. Nedugo zatim, u novembru 2019. policija je zaplenila skoro 730 kilograma heroina čistoće 70% što je predstavljalo najveću pošiljku ikad u Sloveniji. Droga je bila spakovana u 473 rolni polietilenske folije u kontejneru utovarenom na brodu u Egiptu. Istragom je dalje utvrđeno da je i ova pošiljka heroina potekla iz Irana, a bila je namenjena jednoj firmi u Mađarskoj.
Pored heroina, u ovoj luci zaplenjene su primetne količine kokaina, kanabisa i tečne sintetičke droge. 2020. godine 150 kilograma kokaina pronađeno je u kutijama za banane brenda „Derby Brand“ koji su bili namenjeni slovenačkoj kompaniji Rastoder. Kokain je takođe pronađen u kutijama iste kompanije u luci Bar. Relativno male količine kanabisa pronađene su u luci i to između kontejnera, dok je 2019. godine slučajno otkriveno 38 hiljada litara tečnog ekstazija tokom istovara pošiljke.
Zvaničan odgovor kompanije Rastoder bila je potrvrda da osumnjičeni koji su uhapšeni, nemaju nikakve veze sa kompanijom čemu u prilog idu i zvanični policijski izveštaji. Stručnjaci za suzbijanje trgovine narkoticima u ovoj luci najčešće detaljno pregledaju pošiljke iz Latinske Amerike, ali kažu da ju je uprkos tome nekad teško otkriti.
Pored ovoga, ono što je karakteristično za ovu luku jeste nedozovoljena trgovina i transport intelektualne svojine. To se u najvećoj meri odnosi na dobra koja pristižu iz Kine, a namenjena su za tržište istočne Evrope. Carina je takođe zaplenila kontejnere pune „srećki „i falsifikovanih kupona koju su najverovatnije bili namenjeni kineskoj zajednici u Italiji. Nije izostao ni pokušaj šverca oružjem i ukradenim automobilima koji su, kako se pretpostavlja, bili namenjeni za afričko i azijsko tržište.
O organizovanim narko-kriminalnim grupama u ovom regionu se ne zna mnogo. Jedino je značajan podatak i pretpostavka da kriminalne grupe iz Crne Gore i Srbije posluju u Sloveniji, što je potvrđeno u novembru 2021. kada je uhapšen službenik tužilaštva sa koga se sumnja da je odavao informacije slovenačkoj narko grupi povezanoj sa kavačkim klanom.
Oko 60 članova kavačkog klana uhapšeno je u akciji slovenačke policije zbog sumnje da su švercovali oko 800 kilograma kokaina, velike količine drugih vrsta droge i oružja.
Slovenački list „Večer“ objavio je da će se većina uhapšenih nakon pretresa u 23 kuće na području Ljubljane, Kranja, Maribora i Kopra, braniti sa slobode.
Tu grupu je prema saznanjima „Vijesti“ predvodio je Filip Vrzić, kojeg slovenačka policija dovodi u vezu sa vrhom kavačkog klana.
BONUS VIDEO: Zaplena oko 14 kilograma heroina izuzetne čistoće
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: