Hašim Tači, bivši zapovednik OVK optužen za zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Metohiji i u Albaniji tokom 1998. i 1999. godine, pojavio se danas pred sudijom suda za zločine OVK u Hagu. Predočena mu je optužnica, nakon čega je negirao krivicu po svim tačkama optužnice. Njegov advokat zatražio da bivši vođa OVK bude privremeno pušten na slobodu.
Na prvom pojavljivanju pred sudijom, Tačiju je pročitana redigovana optužnica koja ga zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Jakupom Krasnićijem i Redžepom Seljimijem tereti po raznim vidovima krivične odgovornosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Za Hašima Tačija već 22 godine kolaju priče da je umešan u mučenja i ubistva civila, pre svega Srba, ali i Albanaca koji nisu bili lojalni „oslobodilačkoj“ borbi. Verovalo se da je nedodirljiv i da iza njega stoje moćne službe ali i neki pojedinci iz američkog političkog života, zbog kojih se mislilo da mu se neće suditi za nedela na Kosovu i Metohiji. Ključni svedoci ovoga puta dobiće priliku da ispričaju zločine Hašima Tačija i njegovih bliskih saradnika.
Tokom 1997. godine, ali i ranije, velike količine oružja počele su da se prebacuju iz Albanije ka Kosovu i Metohiji, da bi 1998. godine izbila pobuna Albanaca, koji su uzeli oružje i počeli da pucaju prvo po policiji i vojsci, a kasnije i da čine zločine prema civilima, i Srbima i Albancima.
Već u kasno leto i jesen 1998. pojavili su se prvi snimci ilegalnih zatvora ali i lokacija gde su ubijani neposlušni civili i policajci. Retki su imali sreću da prežive.
Kako je izgledao Tačijev zatvor i kakvi su oblici mučenja i maltretiranja prolazili ljudi, ispričao je nedavno za naš portal advokat Nikola Lakić, koji zastupa klijenta koji je sve to prošao.
Optužnica
Inače, optužnica protiv Tačija objavljena je pre nekoliko dana, kao i protiv Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, a terete se za ratne zločine nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja, surovog postupanja, mučenja i ubistva, kao i zločina protiv čovečnosti.
Kao zločini protiv čovečnosti navedeni su zatvaranje, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni vršeni od marta 1998. godine do septembra 1999. godine na nekoliko lokacija širom Kosova, kao u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji.
Navodi se da su pripadnici OVK izvršili krivična dela nad stotinama civila i lica koja nisu učestvovala „u neprijateljstvima“, a da su žrtve bili Srbi, Romi i Aškalije, katolici, civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima.
Žrtve u optužnici su i Albanci koji su podržavali Demokratsku ligu Kosova ili bili povezani sa tom strankom, kao i drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK, Albanci koji se nisu pridružili OVK ili nisu podržavali OVK i osobe koje su zbog posla važili za protivnike OVK.
Optužnica navodi da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići individualno krivično odgovorni po raznim oblicima krivične odgovornosti za dela izvršena u kontekstu oružanog sukoba nemeđunarodnog karaktera na Kosovu i koja su činila deo raširenog i sistematskog napada na lica za koja se smatralo da su protivnici OVK.
Biografija
Oslanjajući se na podatke MUP-a Srbije, Tači je rođen 24. aprila 1968. godine u selu Broćna kod Srbice (danas Skenderaj). Tu je završio osnovnu i srednju školu, a potom je upisao Filozofski fakultet u Prištini i navodno, ga je završio, s tim što su neki spominju i ekonomiju i elektrotehniku.
Tači se krajem 80-ih pojavio u Švajcarskoj. Pominju i neke postdiplomske studije, međutim, realnije je da su ga privukli sunarodnici koji su počeli ilegalno da se organizuju i pripremaju da dan D na Kosovu i Metohiji. Učestvovao je u ilegalnom naoružavanju sunarodnika na Kosovu.
Osnovao je i Narodni pokret za Kosovo, ali ozbiljno političko delovanje zapravo počinje 1995. kada se osniva Oslobodilačka vojska Kosova. OVK je bilo uporište mnogobrojnih albanskih nacionalističkih organizacija, a posle rešavanja političkih sukoba između Demaćijevih i Rugovinih kadrova, sam Tači se popeo visoko na hijerarhiji lidera OVK.
Za njega je srpska javnost čula 1997. godine kada je u medijima osvanula njegova poternica, pošto je bio osuđen pred sudom u Prištini na 10 godina zatvora zbog terorizma i organizovanja napada na policajce i policijske stanice, ali i Srbe u Drenici i okolini.
Već u leto naredne 1998. došlo je do oružane pobune, koja je teškom mukom suzbijena zahvaljujući angažovanju vojske. Tači se, navodno, pukom srećom izvukao i otišao na Jezerske planine u gerilu. Skrivao se kod jataka, a komunicirao je i sa Verifikacionom misijom Vilijama Vokera, zahvaljujući čijim garancijama u zimu 1999. odlazi u Rambuje.
Fotografija srdačnog poljupca i zagrljaja sa Madlen Olbrajt, digla je Srbiju na noge, a Tačija vinula u politička nebesa. Postao je ključna figura posebno u junu 1999. posle odlaska Vojske Jugoslavije iz južne srpske pokrajine. Opet je jedna fotografija, ovaj put sa generalom Majkom Džeksonom, Kušnerom, Veslijem Klarkom postala ključna.
Tači potiče iz Drenice, srca albanske tradicije i radikalizma. Bio je čovek radikalizma i patriotskog zanosa, spremnog da učini sve da san o sopstvenoj državi njegovih sunarodnika bude ostvaren.
Rugova se većini Albanaca činio mlak.
Preko glave im je bilo njegovih gandijevskih metoda. Trebao im je čovek od akcije, a upravo to je pronađeno u Tačiju. On je uspeo da artikuliše svu tu energiju u oružanu pobunu i otvoreni rat, koji je izazvao NATO intervenciju.
Usledio je njegov politički uspon. Država Srbija ga je tražila, za njim raspisana poternica zbog ratnih zločina i terorizma.
Nekoliko puta je hapšen, ali i puštan na intervenciju moćnika. Kruna karijere bila je kad je izabran za predsednika samozvanog Kosova. Odatle je i odleteo pravo u Hag.
I dalje tvrdi da sa mučenjem i zlostavljanjem, pa i ubistvima koje mu stavljaju na teret, nema nikakve veze.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar