Ispovest Tačijeve žrtve: Lomili kosti i Srbima i Albancima

Ova priča počela je u jeku pobune 1998. godine kada su Albanci uzeli oružje u ruke da konačno otvore "Južni front". Uvertira za ono što sledi dogodila se 1997. godine u Albaniji, kada se oružje prelilo na Kosovo i Metohiju, iako već tad nije bilo albanske kuće koja nije imala uskladištenog oružja. Prvo se na meti našla policija, pa vojska, a onda i civili kako Srbi tako i Albanci, oni kojima nije oproštena lojalnost Srbiji. Već u kasno leto i jesen 1998. pojavili su se prvi snimci ilegalnih zatvora ali i lokacija gde su ubijani neposlušni civili i policajci. Retki su imali sreću da prežive.  Jedan od njih je i akter ove priče i jedan od ključnih svedoka protiv Hašima Tačija, koji je skupio snagu da konačno svedoči i ponovo bude spreman da se priseti jezivog mučenja kroz koje je prošao dok je bio u Tačijevom zatvoru.Nova.rs obratila se beogradskom advokatu Nikoli Lakiću koji zastupa klijenta koji je bio u Tačijevom zatvoru izložen mučenjima i torturi od koje i danas ima teške posledice."Poznajem i zastupam osobu koja je bila oteta 1998. godine od strane terorista UČK na teritoriji Kosova i Metohije. Razumećete me zašto ne bih otkrivao njegov identitet. Doveo bih njega u opasnost ali i ugrozio sudski postupak protiv HašimaTačija i ostalih", rekao je za Nova.rs  advokat Lakić.On je pristao da ispriča kroz kakve oblike mučenja i maltretiranja je prošao njegov klijent.

" Decembra 1998 godine ta osoba je oteta i to u svojoj porodičnoj kući od strane terorista UČK, a kako ne bi otkrili njegov identitet nećemo navoditi mesto otmice ali ono svakako jeste na teritoriji kojom je komandovao Hašim Tači. U zarobljeništvu je proveo 15 dana i mučenje kojem je podvrgnut možemo videti samo u filmovima. Svirep način ophođenja prema njemu i drugim licima nije zabeležen u ni jednom sudskom postupku, a to je svakako ostavilo i trajne posledice po njegovo zdravlje koje ni do danas nisu zalečene", kaže Lakić.Lakić ukazuje da kada se pogleda zapisnik koji je dat pred Specijalnim sudom za ratne zločine ali i organima republike Srbije (MUP, BIA, SUD) jedino što možete je da ostanete u šoku pred činjenicom šta su teroristi radili otetim licima i kakav je bio način mučenja."Od zabrane spavanja, polivanja vodom, udaraca po čitavom telu, lomljenja prstiju, ruku i nogu, pa sve do teranja da jedu sopstveni izmet... Sve to govori da su to zveri, a ne ljudi. Vezivanje za drvo i sipanje vode po sistemu kap po kap bila je svakodnevna pojava, kao i nanošenje povreda nožem, udaranjem kamenom u glavu, po prstima, nogama. Kada čitate te zapisnike, vidite fotografije ali i sadašnje stanje tog čoveka jedino što možete je da pustite suzu i shvatite muku i bol kroz koji je prošao i danas prolazi.  Mučili su ga u kontinuitetu 15 dana, a bio je u prilici da gleda i kako su drugi mučeni.  Sve se događalo u štali u kojoj su bile krave i gde je bilo zatočeno 14 zatočenika. Bili su prinuđeni da leže na podu od dasaka i u kravljem izmetu", dodao je Lakić i nastavio:

"O povredama koje su zadobijene za vreme zatočeništva govore i brojni dokazi ali i činjenica da je nakon puštanja iz zarobljeništva, moj klijent dva meseca ležao u bolnici na odeljenju ortopedije sa polomljenim rukama, rebrima i mnogobrojnim drugim povredama. Angažovanjem verifikacione komisije OEBS došlo je do oslobođenja iz zatvora. To govori o saradnji tadašnjih lidera UČK i Vilijama Vokera, ali svakako moram da napomenem da su ostalih 13 zatočenika bili albanske nacionalnosti i da su najverovatnije ubijeni jer nikada nisu pronađeni.Na pitanje da li će se njegov klijent pojaviti u Hagu kao svedok na suđenju Hašimu Tačiju za ubistva i mučenja, advokat Lakić kaže:"Svakako da će moj klijent dati iskaz i pred specijalnim sudom za ratne zločine jer to je njegova dužnost ne samo prema zakonu, već i prema onim otetim i nikad pronađenim Srbima na KiM.

Tačijevi ljudi ga mučili, a od Srbije doživeo nepravduNakon puštanja na slobodu i lečenja  klijent advokata Lakića nikada se više nije vratio u svoj porodičan dom jer je kuća zapaljena i srušena do temelja. Svedok je proteran sa Kosova i Metohije bez ičega, sa ozbiljnim povredama i trajno narušenim zdravljem on danas doživljava dve nepravde."Prva, što još uvek niko nije odgovarao za ono što je učinjeno njemu i njemu sličnima, kao i mnogobrojnim nastradalim osobama čije kosti i danas leže razbacane na Kosovu i Metohiji i kojima se i ne zna mesto gde su zakopani. I druga nepravda koja mu je učinjena od strane njegove države Srbije. Naime, kako se radi o osobi koja ima 68 godina, kojoj je trajno narušeno zdravlje, evo već tri godine PIO fond ne donosi rešenje o penzionisanju i pored presuda Upravnog suda i tako diskriminiše i otežava mu život. Spreman da se žrtvuje, sam podnoseći svu patnju koja mu je naneta samo zbog činjenice da je Srbin, državu ne interesuje i na taj način pokazuje "brigu" o onima koji hoće da za nju daju svoj život. Srbija je na taj način pokazala maćehinski odnos koji bi morao da se promeni. Tužno!", dodaje advokat Lakić na kraju priče.

Ko je Hašim TačiO njemu se kao sve zna, ali se zapravo ništa ne zna, jer 90 posto stvari su mitovi ili poluistine. Neke detalje je uprkos nekim neformalnim prikazima nemoguće proveriti. Prema onom što je nama dostupno oslanjajući se na podatke MUP-a Srbije, Tači je rođen 24. aprila 1968. godine u selu Broćna kod Srbice ( danas je to mesto preimenovano u Skenderaj). Priča se da je tu završio osnovnu i srednju školu i da je upisao Filozofski fakultet u Prištini i da ga je završio?! Neki spominju i ekonomiju, pa elektrotehniku. U svakom slučaju, Tači se krajem 80- tih se pojavio u Švajcarskoj. Negde se spominju i neke postdiplomske studije,  međutim, realnije je da su ga privukli sunarodnici koji su počeli ilegalno da se organizuju i pripremaju da dan D na Kosovu i Metohiji. Učestvovao je u ilegalnom naoružavanju sunarodnika na Kosovu.Osnovao je i neki Narodni pokret za Kosovo, ali ozbiljnbo političko delovanje zapravo počinje 1995. kada se osniva Oslobodilačka vojska Kosova. To je bilo  stecište brojnih albanskih nacionalističkih organizacija, a posle rešavanja političkih sukoba između Demaćijevih i Rugovinih kadrova, sam Tači se popeo visoko na hijerarhiji lidera OVK.  Za njega je srpska javnost čula 1997. godine kada je u medijima osvanula njegova poternica, pošto je bio osuđen pred sudom u Prištini na 10 godina zatvora zbog terorizma i organizovanja napada na policajce i policijske stanice, ali i Srbe u Drenici i okolini. Već u leto naredne 1998. došlo je do oružane pobune, koja je teškom mukom suzbijena zahvaljujući angažovanju vojske. Tači se, navodno, pukom srećom izvukao i otišao na Jezerske planine u gerilu. Skrivao se kod jataka, a komunicirao je i sa Verifikacionom misijom Vilijama Vokera, zahvaljujući čijim garancijama u zimu 1999. odlazi u Rambuje. Slika srdačnog poljupca i zagrljaja sa Madlen Olbrajt, digla je Srbiju na noge, a Tačija vinula u politička nebesa. Postao je ključna figura posebno u junu 1999. posle odlaska Vojske Jugoslavije iz južne srpske pokrajine. Opet je jedna slika, ovaj put sa generalom Majkom Dežksonom, Kušnerom, Veslijem Klarkom postala ključna.Tači potiče iz Drenice, srca albanske tradicije i radikalizma. Bio je čovek radikalizma i patriotskog zanosa, spremnog da učini sve da san o sopstvenoj državi njegovih sunarodnika bude ostvaren. Rugova se većini Albanaca činio mlak. Preko glave im je bilo njegovih gandijevskih metoda. Trebao im je čovek od akcije, a upravo to je pronađeno u Tačiju. On je uspeo da artikuliše svu tu energiju u oružanu pobunu i otvoreni rat, koji je izazvao NATO intervenciju.Usledio je njegov politički uspon. Država Srbija ga je tražila, za njim raspisana poternica zbog ratnih zločina i terorizma. Nekoliko puta je hapšen, ali i puštan na intervenciju moćnika. Kruna karijere bila je kad je izabran za predsednika samozvanog Kosova. Odatle je i odleteo pravo u Hag. I dalje tvrdi da sa mučenjem i zlostavljanjem, pa i ubistvima koje mu stavljaju na teret, nema nikakve veze.