Kasapin klana Velje Nevolje tvrdi: „Zvicer je obezbedio oko 5 miliona evra za svrgavanje vladajuće strukture u Srbiji“

"Mislim da sam obuhvatio sve. Malo sam umoran. Još bih pričao o Skaj aplikaciji", rekao je Lalić.

Sudija ga je prekinula i time je završen današnji pretres. Suđenje se nastavlja 10. novembra.

Lalić tvrdi da je imao saznanja da je izvesni Veljko Votka planirao njegovu likvidaciju. Zatim su počeli da prate to lice, kako bi isplanirali i izvršili likvidaciju.

"Bilo je odlučeno da bude likvidiran snajperom. Merena je udaljenost, oko 160 metara, međutim to nije realizovano. On je ubrzo nestao odatle", priča Lalić.

Nastavio je da priča o svakoj akciji koju je navodno obavljao za klan. Naglasio je i kako nikada nije nikoga teže povredio, što je izazvalo iznenađenje, s obzirom na to da je priznao da je klještima mučio žrtve.

"Učestvovao sam u nekoliko prebijanja ljudi na stadionu Partizana, nikad nikom nisam naneo teške telesne povrede. Mogao bih da pomenem i neke otmice u kojima sam učestvovao. Izvesnog momka sa nadimkom Minge, sa Koteža, imao je bezazlenu zavadu sa braćom Budimir. Došli smo mu do stana i lišili slobode, ubacili u beli kombi, brzo je pušten, već posle Pančevačkog mosta, roditelji su ga intenzivno zvali, pa smo našli kompromisno rešenje", tvrdi Lalić.

"Što se tiče Peruničića i njegovog ubistva u Marbelji pomenuo sam dva momka sa početka Simke - Nemanja SImić i jedan mislim da se zove Duško, visok, uhapšen je u Barseloni sa Simketom. Oni su u Španiji boravili, Duško je izbegavao zatvor na koji je bio osuđen u Srbiji, a Simke se krio zbog pucnjave u tržnom centru na Karaburmi. Miljković je saznao za Peruničiča, koji je kum Alana Kožara. Miljković je uradio prirpemu ubistva, Simke je bio direktni izvršilac pucao je na pešačkom prelazu, motor im je crkao prilikom napuštanja lica mesta, tu su nađene neke potkapne sa njihovim DNK. Krili su se u Marbelji neko vreme, poslao sam im Skaj aparate po Miljkovićevom nalogu. Kada su uhapšeni poslao sam novi aparat koji je poslat u zatvor i aktivno smo se kucali", priča Lalić.

"Pa mogu da pomenem i da sam 2016. sa Pavlom Đurićem obezbedio plac Veljku i pokojnom Stankoviću za neko paljenje dokumentacije. U stvari je tu ubijeno nepoznato lice, spaljeni su ostaci. To sam saznao kada sam bio sa Veljkom u Turskoj, on mi se poverio", kazao je Lalić.

"Droga se krila na stadionu, ali se tu nije dugo zadržavala. Za drogu je bio zadužen i Nenad pod nadimku na Skaju Deda. Sa Zvicerom sam ja sarađivao za kokain i više evropskih gradova, po 15 kg kokaina. Novac sam mu ostavljao na kamionskim ili automobilskim prevozima. U januaru 2021. Marko i Veljko su išli kod Zvicera na rođenje njegovog deteta. Dobili su informacije od policije da se sprema ubistvo, oni su se pojavili na aerodromu kao živi mamac kako bi omogućili hapšenje škaljarskog kalna za pokušaj ubistva. Sa oduševljenjem su nam pričali kako su dole bili sprovođeni u naoružanim konvojima, kako deo crnogorske službe stoji iza njih. Rekli su kako bi to trebalo uspostaviti i ovde, dugo se o tome pričalo", rekao je Lalić.

"Zvicer je obezbedio oko 5 miliona evra za svrgavanje vladajuće strukture ovde u Srbiji i za podsešavanje političke klime, pokušaj da se dovede na vlast neko ko bi bio podoban i radio u interesu klana. U tu svrhu su bila sprovođena neka delovanja, kačenje parola političke konotacije i delovanje na društvenim mrežama. Kao najveću prepreku su videli predsednika nakon objave rata mafiji, bilo je i pomena kao krajnje rešenje - atentat. Bilo je dogovoreno da prvi sledeći protesti budu uz veliko nasilje na ulicama, sve u cilju slabljenja institucija i vršenja pritiska na vladajuću strukturu. U slučaju da neko od nas bude uhapšen trebalo je da se vrše diverzije po Beogradu, pominjalo se i postavljanje eksploziva na javnim emstima", rekao je Lalić.

Zatim se osvrnuo na samo delanje grupe i organizaciju.

"Što se tiče kriminalne grupe nju su stvorili Veljko i Marko, počeli su da je formiraju po izlasku iz pritvora nakon ubistva na šinama. Ona je imala više neku strukturu po uzoru na kartel, njih dvojica su bili vođe, najbliži njima su bili braća Budimir. Članovi su imali zadatke, da proveravaju škaljarce, lojalnost pripadnika grupe, kretanje oko stadiona, koristili su resurse i infrastrukturu, finansirala se grupa prodajom droge, obezbeđenjem klubova gde se takođe trgovalo drogom. Kokain se kupovao preko Veljka i Marka, to je bio kokain kavačkog klana. Braća Budimir su bila zadužena za marihuanu, poslednjih par meseci se pravio spid, ja sam učestvovao u tome. To se više puta radilo u bunkeru, kao i u štek stanu Miloša Budimira u Ustaničkoj. Tu su stajale digitalne vage, hirurške rukavice", objasnio je Lalić.

Posle ubistva Ljepoje su Belivuk i Miljković rekli da im je Zvicer poslao po kocku kokaina. 

"Pitao nas je da li imamo problem da podelimo sa Milošem, jer je imao tada koronu, pa nije bio zapažen, naravno složili smo se. Umešali smo, ispresovali i napravili 2.400 kg kokaina. Radoje je i meni pisao da mi je to ostavio na poklon, taj kokain su skladištila braća Budimir, deo novca sam uzeo", priča svedok okrivljeni.

Nakon toga, Lalić je počeo da priča o oružju, detaljno opisujući marke, kao i ljude od kojih su oružje preuzeli.

"Što se tiče oružja, držali smo u kući, ja sam sakupljao većinu. Mitraljez i snajper je na prevaru oduzet od škaljarskog klana, ja sam ih čistio i odlagao sa Draganićem. Deset glok pištolja je oduzeto od Veljka Banovića na prevaru, jedno starije lice je donelo u jedan restoran. To starije lice je ličilo na Veljka Banovića po nekim slikama koje smo videli posle. Što se tiče jednog snajpera koji je nađen na stadionu, objasnio sam doneo ga je Gligorijević, on je namerno ostavljen kako bi bio povezan sa Gligorijevićem. Nešto oružja je od pokojnog Gorana Mihajlovića, jedan glok pištolj od Lazara Vukićevića. Rasprskavajuće mine su preuzete preko Veljka Banovića, dovezao ga je njegov kontakt na skaju kao WWW. Nekoliko paketa sa eksplozivom su takođe uzeti od škaljarskog klana i u tu svrhu su braća Budimir uzeli stan na dan, opet je išao Deks koga sam opremio kamerom. Sve vreme se predstavljao kao član škaljarskog klana, držali su mu obuku za eksploziv. Jedan veliki snajper smo išli do Loznice da ga preuzmemo, on je preko Zvicerovog kontakta kupljen za 12.000 evra za najzahtevnije zadatke. Kalašnjikova sa prigušivačima je kupljeno povoljno od prijatelja Miljkovića iz Hrvatske, mlađi momak. Svo oružje je bilo u kući u Ritopeku, primopredaja se radila u njivama u blizini kuće", ispričao je Lalić.

"Ubrzo sam odvezao Marka Budimira, Miljkovića, Draganića do krivine, tu sam ih ostavio. Sišli su do reke i prosuli ostatke. Dok su bili dole, čekao sam u kući, vlažnom krpom sam prebrisao pod. Pokupio sam ih kada su mi javili, vratio ih u kuću, tom blindom smo se vratili nazad za Beograd i ostavili je u kući u Lisičjem potoku gde je i zaplenjena. Mislim da je to sve vezano za ubistvo Ljepoje", završio je Lalić.

Zatim je počeo da priča o ubistvu Milana Ljepoje. Tokom svog celog izlaganja pričao sporo, pravio je pauze, a neke delove je i ponavljao više puta.

"Pomenuo sam nadimak Leon, Miljković se dopisivao tu i sa Veljkom Banovićem zvanim Hajduk. Banović ga je povezao sa nadimkom Zvonce i predstavio ga kao čoveka koji ima dobre resurse, sposoban i radio je pljačke i već je učestvovao u pokušaja atentata Zvicera u Ukrajini. Miljković se direktno spaja sa nadimkom Zvonce, pretpostavljamo da je iz Niša. Miljković pokušava da razotkrije identitet, obećava mu na poklon blindirano vozilo, pita ga da li se štiti i kako. Ljepoja je poverovao, Miljković zahteva da mu pošalje sliku lične karte kako bi uradio ovlašćenje, Ljepoja šalje i tu otkriva svoj identitet", priča Lalić. 

Potom šalje sliku ovlašćenja kako bi stekao poverenje i zakazuje sastanak za 09. decembar, kod stanice Lasta, da Ljepoja dođe i preuze vozilo.

"U ranim jutarnjim časovima dolazimo u kuću Veljko, Marko, Draganić, Janković, ja. Veče pre toga smo odvezli blindirano vozilo, ja sam ga odvezao, u kuću u Ritopek, pratnju su radili Veljko i Marko. U skrivenoj prostoriji su bili Janković i Draganić koji su pripremali hekler sa prigušivačem. Belivuk je ušao i ispalio tri metka u neku vreću od peska i mi smo napustili kuću. Sutradan smo svi došli. U prostoriji levo od garaže, kao neka ostava, bili su skriveni Veljko, Marko, Draganić i Janković. Ja sam trebao da dočekam Ljepoju, bio sam kod blinde, upalili smo usisivač za slučaj da dođe do problema prilikom otmice. Tešić i Ljepoja su prišli kući, trebalo je da se Tešić oglasi sirenom, ali nije radila. Ja sam ga opazio, otvorio sam kapiju. Izašli su, rukovali smo se, Ljepoja se okrenuo ka meni trebalo je da pogleda blindu. Nosio je jaknu, košulju, pantalone i lakovane cipele. Tešić ga je otpozadi uhvatio rukama, ja uhvatio Ljepoju za revere i džudo tehnikom čišćenja sam ih pokupio obojicu", opisuje Lalić trenutak kada su savladali Ljepoju. 

"Sve ukupno je uzet BMW, škoda, range rover, preuzeli smo još jednu S klasu kupe. S klasa koju sam ja uzeo se vodila baš na Zdravka Radojevića. Miljković mi je naložio da pribavim lažno ovlašćenje za taj mercedes. Ja sam to učinio. Dve, tri nedelje kasnije smo odvezli auto na Kosovo, uz granicu, u srpskom delu. Veljko, Marko Budimir i ja smo išli bmw x6, tamo smo se našli sa Albancem koji je bio kontakt braće Budimir, kao kompenzaciju je bio dogovor da pošalje marihuanu. Što se tiče S klase kupe nju je preuzeo jedan Lakićevićev prijatelj na stadionu", nastavio je Lalić govoreći o Radojevićevim automobilima koje su mu oteli posle ubistva.

"Tih dana, posle smrti, Miljković se dopisivao sa Lakićevićem koji je bio pod imenom Džeri. Kasnije je saznao šta se desilo sa Zdravkom i sarađivao je. U popodnevnim časovima je Marko izrežirao tu lažnu pucnjavu na njega. Sličan događaj je bio kada je Vladimri Kovačević iscenirao pucnjavu na Voždovcu, što je takođe urađeno po nalogu Miljkovića, on je bio pod njegovom kontrolom. Kako bi se dokazalo da škaljarski klan pokazuje nasilje na ulici, kako bi se pažnja policije preusmerila na njih", ispričao je. 

Od ubistva Lazara Vukićevića, kaže, mašina za mlevenje je bila rasklopljena, Draganić je nosio na peskiranje, to je bio običaj - uklanjanje tragova.

"Posle ubistva Vukićevića je mašinu rasklopio, mašinu uneo u skrivenu prostoriju i tamo sklopio i od tada se nalazi u skrivenoj prostoriji, pre toga je bila u garaži. To se desilo u nedeljama posle ubistva Vukićevića. Sa Zdravkovog aparata je Miljković kucao naredna dva ili tri dana sa drugim njegovim kontaktima, pokušavao je da prisvoji neke nekretnine, stan mislim na Kotežu i drugu imovinu. Dobili smo zadatak da taj pasat odnesemo na parking JKP Srbija šume i tu smo ostavili vozilo. Miloš Budimir je vozio pasata, a ja sam radio pratnju. Ostavili smo ključ na zadnjem točku. Zdravkova supruga je posumnjala da nešto nije u redu, Miljković je preko Lakićevića davao instrukcije u Zdravkovo ime. Čini mi se da je trećeg dana supruga posumjjala i postavila je par pitanja o nekim nadimcima ljudi iz komšiluka i kako nazivaju jedan drugog, dali su pogrešan odgovor. Ona je zaključila da nešto nije u redu, Miljković je ugasio aparat", priča Lalić i dodaje:

"To veče smo Miljković i ja otišli i SIM karticu bacili kod Železničkog mosta, a telefon sa Brankovog mosta u reku", ispričao je o ubistvu Radojevića.

Pauza u Specijalnom sudu je gotova, a u sudnici su se ponovo našli okrivljeni i njihovi branioci.

"Video sam da je koleginica Vesna Golubović pričala sa Lalićem, molim da to sprečimo", rekao je advokat Stefan Jokić.

Potom je došlo je do galame, isključeni su mikrofoni advokatima.

"Signaliziraju mi da se nekom od optuženih ide u WC. Napravićemo ovde pauzu", rekla je sudija i prekinula Lalića.

Pauza će trajati 40 minuta.

"Tu sam napravio Miljkoviću Skaj Leon. Preko tog naloga se, preko Radulovića, spojio sa svim bitnim iz škaljarskog klana. Bio je predstavljen kao najvažniji Radulovićev čovek za likvidacije. Raspitivao se škaljarima ima li ko da pripremi likvidaciju Marka i Veljka. "Barakuda" upisan na Skaju objašnjava kako ima svoju poziciju u Krnjači i da je taj čovek već jednom namestio dečji rođendan Miloša Budimira gde su trebali da budu ubijeni, ali nisu stigli da izvrše pripremu. Miljković je počeo da razmišlja ko je i posumnjao da bi to mogao da bude Zdravko Radojević, kum Budimira. Našao je mlađe momke da prešvrljaju grafit brata Radojevića, da bi ga isprovocirao. Posle švrljanja grafita, Radojević odmah piše i "Barakudi" i drugima i tu se razotkriva", kaže Lalić i nastavlja:

"Miljković je razmišljao da ga likvidira auto-bombom, odustao je kada se pojavila mogućnost da se direktno spoji sa Zdravkom, radi oružja. Zatim je to oružje po Miljkovićevom nalogu ostavio u gepeku vozila, a u vozilu je ostavljen sat sa kamerom. Zdravko je imao zadatak da obavi logistiku za ubistvo Marka Budimira, on je navodno bio spreman. 10. novembra je bio ujutru zakazan sastanak kod Laste sa Zdravkom. Radojević je kasnio 20 minuta, na spratu kuće u Ritopeku su bili skriveni Marko, Veljko, Draganić i Miloš Budimir. Ja sam trebao da dočekam Zdravka, koga je dovozio Janković. Predstavio se kao Leon, bivši pripadnik specijalnih jedinica, zadužen za likvidacije. Dovezao ga je do kuće. Ja sam otvorio kapiju, rukovao se sa obojicom, Radojević je seo na jednu garnituru. Ja sam ga uhvatio za desnu ruku, Janković za levu, izleteli su ostali. Oborili smo ga na pod, vezali. Ja ga nisam udario nijednom, krenulo je ispitivanje. Nije bio nešto ni mnogo tučen. Uglavnom su ga otvorenom šakom udarali Marko Miljković i Miloš Budimir. Predao je svoju šifru Skaja, tražili su razlog što je bio upetljan u nameštanje dečjeg rođendana", opisuje Lalić.

"Pravdao se da se osećao ugroženo od strane njih. Interesovalo ih je šta ima od imovine, njegova vozila. Janković i Draganić su doneli foliju, prekrili sto, doneli su pištolj. Nosili su maske i rukavice kako ne bi ostavili svoj DNK, naterali su ga da napuni okvir, naterali su ga da kašlje u masku, sve to su odvojili u streč foliju i umotali. Radojević je do Laste došao "pasatom". Belivuk, Miloš Budimir i Hrvatin su ga spustili u skrivenu prostoriju. Miljković, Marko Budimir i ja smo Hrvatinovim vozilom otišli do Laste, ja sam uzeo Zdravkovog pasata, zaputili smo se ka gradu, auto smo ostavili u gradu, na parkingu gde je odložen i Mitićev auto. Ubrzo smo se vratili po njega i odvezli ga u kuću u Lisičjem potoku, koju nam je dao Dejan Lazarević. Ostatak ekipe koji je bio u kući nas je izveštavao", priča Lalić, pa nastavlja:

"Veljko Belivuk je udarcem sekirom po vratu usmrtio Radojevića. Uništili su telo kao i u ostalim delima. Miljković je kucao sa njegovog naloga i radio na prisvajanju vozila. Dok su vršilo ispitivanje Radojevića bio je prinuđen da snimi nekoliko galsovnih poruka i time su želeli da potkrepe ako neko posumnja da on ne stoji iza naloga da se razuveri. Predveče se lažira pucnjava na kuću Marka Budimira, policija je došla, saslušala Budimira. To je urađeno kako bi se isceniralo da je Radojević pucao, a zatim nestao. Veljko, Miljković i ja smo došli da preuzmemo vozila", priča Lalić.

"Pošto udarci nisu delovali, vodom smo mu polivali lice kako bi onemogućivali disanje, on se borio. U jednom momentu je ugrizao crevo. Miloš Budimir ga je udarao lopatom u glavu. Vukićević je tu bio izuzetno bled, nekoliko minuta ga niko nije udarao. Ja sam mu ogrnuo neki duks, misleći da je u pitanju hipotermija. Zgrčilo mu se lice, otvorila vilica i više nije davao znake života. Marko Budimir je uzeo strujni kabl, povukli smo svako na svoju stranu, lice nije modrelo i nije bilo nikakvih znakova, mogao sam da pretpostavim da je uveliko izgubio život", opisuje jezive detalje Lalić i nastavlja:

"Za svaki slučaj, Miloš Budimir ga je lancem vezao za stolicu. Miloš, Marko Budimir i ja smo otišli na sprat i prenoćili, da bi rano ujutru stigao Draganić i nas četvorica smo uništili telo po istom principu kao i sa drugim delima. Spustili se do reke, izručili sadržaj i otišli kući. Par dana kasnije ja sam pokupio Veljka i Marka sa Borisom Vujinovićem kod restorana Soko u Jabuci, gde su ilegalno prešli granicu kada su se vratili. Pokupili smo ih i vratili u Beograd. Dok su oni boravili dole ja sam im napravio dva Skaj naloga koji su koristili u tom periodu", ispričao je Lalić.

"Radulović je bio u životu dva meseca, ostvarili smo kontakt sa više njih iz škaljarskog klana. Radulović je aktivno učestvovao, jer nije imao izbora, u namamljivanju. Radulović je ubijen produžnim kablom, a pre toga je snimljen kako priznaje razna dela koja je izvršio za škaljarski klan, a mislim da će to biti iskorišćeno u jednom momentu. Preko njega su namamljeni Lazar Vukićević i pokušan je Aleksandar Šarac i to pričom kako Miletovi ljudi treba da otmu Belivuka i da će biti zatočen u nekoj kući gde će ga mučiti. Šarac je isprva prihvatio, trebalo je obojica isti dan da budu oteti. Međutim Šarac se predomislio vrlo brzo i izbegao je to, dok je Lazar imao poverenja i prihvatio je", priča Lalić i nastavlja:

"Za mesto otmice Vukićevića je određen parking u Radničkoj ulici, korišćen i za otmicu Kojića. Instrukcije su davali Veljko i Marko putem Skaja, ostali u Beogradu su bili zaduženi za realizaciju. Tešić, Draganić, Hrvatin, ja... Ja sam pripremio nekoliko Skaj naloga i par ajfon telefona kako bi izbegli ostavljanje tragova. U 20:30 je on trebalo da bude pokupljen i pokupio ga je Nemanja Đurić, "fiatom" koji su 2,3 dana ranije kupila braća Budimir. Draganić je iz magacina izvadio pištolj F 70 sa prigušivačem, u slučaju da Lazar potegne oružje da reaguje. U pratnji su bili Hrvatin i Marko Budimir, Tešić je ispomagao pratnjom. Nemanja je pokupio Vukićevića. Kada ga je pokupio uzeo je njegov Skaj aparat, da spreči da nekome odaje svoju lokaciju. Krenuli su ka Ritopeku, Draganić je otvorio kapiju", priča detaljno Lalić i naglašava kako je došlo i do poteškoća:

"Vukićević je otvorio vrata i krenuo da izlazi iz vozila, ja sam krenuo da prilazim, nisam primetio da u desnoj ruci drži pištolj. Miloš Budimir ga je udario pesnicom u lice, svi smo mislili da je Miloš pogođen. Ja sam skočio rukama na pištolj i savladao Lazara, pali smo zajedno, ja preko njega, on licem ka betonu. Izvukao sam pištolj marke "glok", on je bio prebijen u nesvesti. Ubrzo dolazi Marko Budimir, vezujemo mu lisice i pokušavamo da ga unesemo u garažu. Lisice su bile neke kineske, unosimo ga nevezanog. Miloš revoltiran jer je pucao na njega uzima čekić i razbio mu je nekoliko prstiju. Draganić donosi kvalitetnije lisice i svezuje mu ruke iza leđa. Vezujemo mu trakom i noge oko članka i unosimo u skrivenu prostoriju. Miloš Budimir uzima sprej, prska na zadnjicu Lazaru Vukićeviću i u anus mu je gurnuo dršku od metle ili džogera. Lazar je ubrzo došao svesti, Miloš Budimir, Draganić kao i prošli put izlaze i primaju naloge od Veljka i Marka. Vukićević predaje šifru od Skaja, ispitujemo ga o povezanosti sa klanom, fotografije njegove se šalju Marku i Veljku. U cilju ispitivanja smo ga udarali kablom, nije reagovao na te udarce, sve vreme je krvario iz glave i ruke, čini mi se da je bio u šoku, ništa od bitnijih informacija nije dao. Mrmljao je i pominjao Arsu sa Čubure, kako je iz straha za život prišao škaljarskom klanu", opisuje Lalić mučenje Vukićevića, jedne od žrtvi klana Belivuk.

"Dokle će da kiti svoj iskaz sa raznoraznim stvarima koje nemaju veze sa našim predmetom. Vi ga puštate, molim vas da se skoncentrišemo na predmet. Ja ne znam dokle, meni je već neprijatno. Zašto ovo slušamo, objasnite mi molim vas. Kako zna da ga je srdačno dočekao ako nije bio tamo, gledao uživo prenos... Ja vas molim da intervenišete", kaže advokat.

Za reč se javlja i Miljković.

Umešao se i tužilac.

"Pročitajte tačku 4 optužnice ili ćete da vam ja opet čitam. Ajte, kolega, pustite više da priča", rekao je tužilac.

"Ja bih zamolio Vladu da ga ne prekida više. Pusti ga, sve što on misli da treba da. priča nek priča", rekao je Miljković svom advokatu.

"Opet ću pomenuti tog Zemu. On je imao tu ulogu trojanskog konja i bio je nagrađen milion evra. Pomenuo bih Mila Radulovića FG-FG na Skaju, kome se Zemo približio. Tražio je da se okume, uspeo je da ga namami u jednu vikendicu u crnoj Gori. Ilegalno su prešli granicu Veljko, Marko i Janković, u vikendici su bila i dva Crnogorca - Cezar to je Miloš Radonjić i Guvernator", priča Lalić.

"Stigli su i Radulović, Hodžić, koji je obezbeđivao Mila i Adis Spahić, koji je tu slučajno završio. Zemo ih je ljubazno sačekao, onda je uletela pomenuta petorka, nosili su pancire. Hodžić je potekao pištolj, Janković ga je usmrtio sa tri hica iz heklera. Gledao sam te slike uživo taj dan kad se odvijalo. Kada su ugledali da Spahić nije bitna karika i njega su usmrtili, dok su Mileta držali živog", priča Lalić.

"Odveli smo ga u skrivenu prostoriju. Pričao je kako je upoznao Vukićevića u zatvoru, kako mu je dao 500 evra, kako je iznajmio hondu od izvesnog "Pampura" sa Dorćola. Počeo je da priča neke nepovezane stvari, Miloš i ja smo loše reagovali na to, ja sam uzeo klešta i povredio mu prst. Miloš Budimir je uzeo čekić udario u koleno i napravio mu otvorenu ranu. On nije jaknuo, mislili smo da je pod dejstvom droga. Draganić i Budimir su fotografisali Mitića i komunciirali sa Veljkom i Markom", opisuje Lalić i nastavlja:

"Kako je Mitić počeo da govori stvari koje nisu imale veze, rekao je da je 28 dana pre toga izašao iz zatvora, pravdao se kako nije mogao biti upućen u ta dešavanja. Miloš Budimir je uzeo strujni kabl parče od metar i po i Miloš i ja smo mu stavili kabl oko vrata i potegli svako na svoju stranu, lice mu je pomodrelo. Kada je prestao da se pomera, ostavili smo kabl. Miloš Budimir mu je mesarskim nožem prerezao vrat i iscurelo je dosta krvi. Napustili smo ubrzo kuću u Ritopeku, Draganić je vozio mene i Budimira. Zatim nas je preuzeo Vujinović, u Bulevaru nas je zaustavila interventna policija zbog rutinske kontrole, pretresla i legitimisala, pustili su nas, nismo imali nedozvoljene stvari. Ostavili smo Budimira, a Vujinović je mene odvezao do mog auta koji se nalazio kod blagajne Partizanovog stadiona. Sutradan, malo posle podneva, po nalogu Veljka i Marka Miloš Budimir i Hrvatin dolaze do mene, stiže i Nikola Spasojević. Krenuo je da nas vozi do kuće u Rotopeku, obišli smo par krugova da bi se uverili da nas niko ne prati. Čekao nas je kao i uvek Draganić, uništili smo telo Mitića. Spakovali smo ostatke u džakove, Draganićevom "astrom" smo se spustili gde smo inače ostavljali vozilo, zatim peške do reke."

Lalić je ispričao kako su lažirali smrt Brašnjevića, kako bi namamili suparnike, a u svemu im je pomogao izvesni Zemo.

"Ja sam kupio lažnu krv za filmske setove, svezali smo ga, posuli smo krv po licu i podu. Poslali smo fotografije da je navodno otet, slikali smo ga navodno mrtvog i oni su poverovali u to. Isplatili su 200.000 evra, pola je otišlo Radoju Živkoviću i Zemi. Tako je on stekao njihovo poverenje. On nas izveštava i šalje njihove prepiske. Probali smo da detektujemo neke od njihovih lica, ali bezuspešno. Jedno jutro, 10.08. smo sa nekoliko ekipa mi pokrili taj deo oko Partizanovog stadiona, Hrvatin, Budimir i ja, posle su se priključili još pripadnika grupe. Pokušavali smo da uočimo neke povezanosti, bezuspešno, oko popodne smo imali pauzu i otišli da ručamo", opisuje Lalić.

"Oko 16 časova novi plan - da Belivuk i Miljković kao lanac krenu ka Dejanu Lazareviću i da vidimo ko radi pratnju. Pokrili smo tri lokacije sa tri ekipe i četvrta je bila taj njihov konvoj, koristili smo radio vezu i Skaj. Ja sam pokrivao blagajnu Partizanovog stadiona, bio sam sa Borisom Vujinovićem. Druga lokacija je bila restoran Mala Avala tu su bili Tešć i Hrvatin. Treća u zgradama Stjepana Filipovića tu je bio Miloš Budimir sa Stošićem. Uočio sam jedno vozilo "hondu" parkirano u rikverc uz školu "Vojvode Mišić", pretpostavio sam da bi on mogao biti zadužen za pratnju, javio sam ostalim učesnicima. Za to sve je napravljeno Skaj grupa "Kovid 19". Rekao sam da je ubeđen da je on pratnja, Veljko Belivuk je krenuo, Miljković i Grek i Seki kao njihovo obezbeđenje. Prošli su pored mene, krenuli ka Autokomandi. Honda je propustila nekoliko vozila i naglo krenula za njima. Nisu mi se javljali. Zaputio sam se uličicama ka Dijani Budisavljević, znao sam otprilike gde je ta kuća, uočio sam ih i stao nekoliko metara od njih. Nisam znao šta se dešava, nastavio sam pratnju za njima jer nisam znao da li se nastavlja akcija", priča Lalić i dodaje: 

"Na pola puta su javili da svi dođemo ka bazi i da su oteli lice. Miloš Budimir je primetio da je poznavao Aleksandra Šarca, poznaju se iz Zabele. Vojinović je otišao kući, ja sam se peške uputio ka bunekru, stižem među poslednjima. Kancelarija je obezbeđena blinda vratima. Unutra zatičem manje više sve učesnike ove pratnje i vidim lice koje sedi na garnituri vidno prebijeno, ja ga nisam tu udarao, oni su ga ispitivali. Uputili su me u dešavanja, da je priznao da radi za Lazara Vukićevića. Po nalogu Veljka ja brišem snimke iz kamera iz te prostorije i isključujem ih da ne bi dalje snimale. Brišem snimke i sa stadiona Partizana. Veljko naređuje Milošu Budimiru da doveze kombi i da nas dvoje odvezemo lice u Ritopek", priča Lalić. 

Kako dodaje, vezali su ga lisicama, na sebi je imao neku tamnu majicu, bermude i tačno se sećam belih patika.

"Unosimo ga u kombi, moj zadatak je bio da ga čuvam, napred su bili Tešić i Miloš, Tešić je vodio kombi na hemijsko čišćenje kako bi se uklonili DNK tragovi", priča Lalić.

"Sledeće u čemu učestvujem je u otmici i ubistvu Nikole Mitića, koji je imao kodno ime Posejdon. Već nekoliko meseci unazad izvesni Pišta, a kodno ime Zemo, uspešno se infiltrirao u škaljarski klan vrlo visoko posle i do samog vrha i on nam je prosleđivao poruke, njihove pripreme i planiranje ubistva. Kada se Brašnjević vratio nakon ubistva Lainovića u Beograd", priča Lalić, ali ga je ponovo prekinuo jedan branilac.

"Sudija molim vas odlučite, da li će da priča to što ima veze sa predmetom", opet je prekinuo Petrović.

Sudija se naljutila jer advokat upada i ne javlja se za reč.

"Poštovani gospodine Petroviću, samo ja da vam objasnim, ovo je vezano za predmet", počeo je Lalić.

"Ne gledate u advokata, nego u veće", rekla je ljutito sudija.

"Juče sam se zaustavio kod otmice i ubistva Gorana Veličkovića, on je ubijen. Sutradan smo do kuće došli Belivuk, Janković i ja. Uništavalo se telo Gorana Veličkovića, u kome i ja lično prvi put učestvujem. Tada sam prvi put video taj proces, najlonima se zaštićivali zidovi u garaži. Kada se to završilo pomogao sam Belivuku iznad garaže da zapali ostatke garderobe i folije, sve stvari koje su se koristile - sekiru, sve se to desilo na krovu garaže", priča Lalić i nastavlja:

"Kasnije sam to gledao iz kuće, napustili smo je posle toga, ostali su džakovi. U večernjim časovima smo se vratili džipom koji je Belivuk pozajmio od momka sa stadiona po imenu Braca. Belivuk, Miljković, Spasojević, Miloš Budimir i ja smo vozilom išli do reke i tu smo izručili, na istom mestu, sadržaj. Miloš Budimir je ušao u reku i izručio sadržaj džakova. Zaustavili smo se na pumpi da natočimo gorivo i vratili se nazad. Juče sam zaboravio da kažem, a važno je za hronološki tok, u proleće 2020. godine Belivuk mi je pokazivao slike momka kome je odsečena glava na utabanoj zemlji, objasnio mi je da su slike od škaljarskog klana upućene kavačkom. To je navodno bio čovek blizak našem klanu, ispostavilo se da to nije izvesni Strahinja, koga je Šarac namamio kako bi se približio", pričao je Lalić dok ga nije zaustavio advokat.

"Molim vas, ponovo vas Lalić uvlači u priče koje nemaju veze sa optužnicom, kako bi vas ubedio da iskreno govori o tome, a podešava iskaz da se stekne uverenje da govori istinu zbog brojnih detalja. Molim vas da ga usmerite da ono što nije u optužnici nije predmet interesovanja", rekao je branilac Petrović.

Lalić je objasnio da je nakon ovog događaja grupa dobila masovni karakter, zato i želi da ispriča.

Sudija ga je zamolila da se vrati na predmet.

Sudija je odmah nakon Miljkovićevog izlaganja za govornicu pozvala Srđana Lalića, svedoka okrivljenog koji nastavlja izlaganje započeto na jučerašnjem ročištu. Lalić je tražio da sudija proveri da li isti papir, koji ima kod sebe, imao i juče i dodao da se ne bi osvrtao na komentare.

Već na početku pretresa Marko Miljković se javio za reč.

"Imam neke primedbe zbog jučerašnjeg izlaganja Srđana Lalića. Prvo se uznemirio jer nike mogao da koristi beleške, onda je koristio papir i gledao u pod. Naučio je napamet, gledao je u pod. Izjavljivao je saučešće oštećenima, koji nisu bili tu. Kao što ste videli gleda u pod, nije mogao ni da vas pogleda u oči. Kada ga budemo ispitivali videćete da je lažan i iskontruisan iskaz od strane tužilaštva", rekao je Miljković.

Sudsko veće je u sudnici počelo prozivku prisutnih.

U Specijalni sud u Ustaničkoj ulici u Beogradu polako pristižu advokati i okrivljeni koji se brane sa slobode. Prethodno su okrivljeni pripadnici kriminalne grupe dovedeni iz pritvora.

Na današnjem ročištu pred Višim sudom u Podgorici, nakon Belivuka, putem video linka se obratio i Marko Miljković, tvrdeći da je Milo Radulović, zvani Kapetan, za čije se ubistvo terete, živ i zdrav. Miljković je takođe više puta porekao dokaze prikupljenje provaljivanjem Skaj aplikacije, tvrdeći da je reč o fotomontažama, a takođe rekao i kako ne vidi na koji način su Radoje Zvicer i Slobodan Kašćelan oformili kriminalnu grupu.

Više detalja o njegovom iskazu možete pročitati u posebnoj vesti.

Na jutros održanom ročištu u Višem sudu u Podgorici, na kom se razmatrala optužnica protiv okrivljenih za ubistvo Mila Radulovića zvanog Kapetan, iz Beograda se video linkom obratio optuženi Veljko Belivuk i Marko Miljković. Naveo je da je oduševljen opružnicom, te da je SKY fotošopiran i montiran, objavile su Vijesti.

Nakon njegovog obraćanja vanraspravnom veću kojim presedava sudija Boris Savić, optuženi Slobodan Kašćelan, koji inače slovi za vođu kavačkog klana, uzviknuo je: „Živio Belivuk“.

„Ostajem pri ranijim iskazima koje sam dao pred Specijalnim državnim tužilaštvom. Oduševljen sam optužnicom. Slažem se sa advokatima, SKY komunikacija je podmetnuta, fotošopirana i montirana. Netačno je da je Francuska otrkila SKY, prvo su Holandija i Belgija, a kasnije se uključila Francuska. Tužilaštvu Crne Gore i Srbije su puna usta Francuske. Ovim prisluškivanjem su prekršeni svi zakoni. Nema telefona, nema leša, nema DNK… Nema ništa u ovoj optužnici. Ništa nisam počinio niti sam član kriminalne organizacije”, izjavio je Belivuk.

Svedok okrivljeni Srđan Lalić započeo je na jučerašnjem suđenju svoje izlaganje, govoreći o više likvidacija sa kojima povezuje vođe klana čiji je član bio Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.

Ispričao je najpre da je lično postavio GPS lokatore na automobil Vlastimira Miloševića, za čiju se likvidaciju svojevremeno sumnjičio upravo Belivuk, ali je kasnije oslobođen tih optužbi.

"Ja sam postavio GPS lokator na točku u tom periodu, takođe sam organizoao u postavljanju skrivene kamere, preko puta stana Vlastimira Miloševića, a snimak je bio skriven u stanu prekoputa Vlasitmirovog koji je koristio Nikola Spasojević", kazao je Lalić i dodao da je svojevremeno otvorio firmu u Pragu i da se aktivno bavio distribucijom Skaj softvera.

Rekao je da je za ubistvo Ljubomira Markovića Kiće u Beogradu bio zadužen Ljubomir Lainović, te da je grupa Veljka Belivuka odgovorna za ubistvo škaljaraca Igora Dedovića i Stevana Stamatovića u Atini. Nakon toga, Belivukov klan je ubio Lainovića.

Takođe, detaljno je opisao otmicu Mirka Kojića, bivšeg policajca i vlasnika taksi udruženja koji je sa Miljkovićem bio u kumovskim odnosima, ubistvo Aleksandra Gligorijevića Pukija i likvidaciju Gorana Veličkovića Goksija. Kako je naveo, slike ubijenog Goksija Miljković je slao Filipu Kojiću i Kimiju.

Detalje njegovog iskaza možete pročitati u posebnom tekstu.