"Sin me je probudio i rekao da su našli Željka mrtvog": Ispovest prijatelja slikara koji se utopio u Dunavu kod Višnjice

"Sedeo sam u vikendici nedaleko od tog spruda, sreda je bila dan kao i svaki drugi, Željko je poneo platno, četkice, boje, ma sve... Bio je odlično raspoložen, pre toga smo popili kafu. Rekao mi je da treba da završava još neke slike i da će to uraditi tog popodneva. Mahnuo sam mu s terase i otišao u kuću da prilegnem. Kasnije me probudio sin koji je samo rekao: "Našli su Željka mrtvog"", priseća se prijatelj koji je u šoku i neverici zbog tragedije koja se dogodila.

Prijatelj kaže da Željko nikada nije prilazio previše vodi.

"Kad god bih ga video da slika, nikad nije sedeo blizu vode, uvek je bio nekako na sredini tog spruda", kaže sagovornik.

On dodaje da je Željko poslednjih dana radio na slici koju je, upravo, trebalo njemu da preda kako bi mu ukrasila enterijer kućice na Dunavu. Slika je, kaže prijatelj, bila spremna, i Željko je planirao da je u petak preda.

"Gledao sam ga pre neki dan kako sedi i slika baš tu sliku. Kazao mi je: "Ovu da staviš tačno iznad stola, da gleda na vodu." Obasjavao je to platno kao dete igračku, svaki detalj, svaki talas, svaki prozor... Trebalo je da mi je donese u petak", priča sagovornik.

Prijatelji i komšije imaju za Željka samo reči hvale. Navode da je to bio čovek koji nije umeo da kaže "ne", čovek koje je pomagao svima!

"O njemu mogu da kažem samo tri reči: pošten, vredan i korektan! Uvek je svima pomagao, radio je šta je stigao, nije prezao od teških fizičkih poslova, pomagao je lokalcima oko grubih građevinskih radova, ali je i radio ono što najviše voleo, slikao", kaže za Kurir Željkov prijatelj koji kaže da je policija tokom uviđaja na obali našla platno i četkicu kojom je Željko radio i dodaje:

"Ma nema osobe kojoj Željko nije pomogao! Ako je nekom nešto trebalo, on bi prvi dolazio da pomogne. Ako vidi da si tužan ne pita, samo donese piće i sedne. Ako se nešto nosi, popravlja, seli, eto njega sa zavrnutim rukavima. Nikad nije rekao: "Ne mogu"", kaže prijatelj.

Željko je, kako dalje priča njegov prijatelj, najviše vremena provodio u stolarskoj radnji s kojom je sarađivao:

"On je za njih slikao, a onda bi slike prodavali zajedničkim snagama. Bio je veoma cenjen i poštovan među komšijama i niko od nas ne može da se pomiri s činjenicom da ga više nema! Kao da je Dunav odneo i deo nas. Ali, znam da će Željko živeti kroz sve nas kojima je pomogao i kroz svaku sliku koju je napravio", zaključuje prijatelj za Kurir.

Akademski slikar Željko Dragićević nastradao je u sredu na Dunavu kada se pod zasad nerazjašnjenim okolnostima navodno okliznuo i upao u reku. Okolnosti smrti još nisu razjašnjene, telo je poslato na obdukciju.

Željko Dragićević je bio slobodan umetnik, a kako je isticao u intervjuima, svoj umetnički pravac je definisao kao "potragu za samim sobom“.