2
Presuda Zoranu Marjanoviću, koji je prvostepenom presudom osuđen na 40 godina robije zbog ubistva supruge Jelene Marjanović, ukinuta je odlukom Apelacionog suda i naloženo je novo suđenje. Ovaj slučaj od samog početka prate brojne kontroverze, teorije zavera i misterije, a portal Nova.rs izdvaja ključne dokaze protiv optuženog Marjanovića - od veštačenja baznih stanice, pa sve do pronalaska Jelenine krvi u automobilu.
Istraga ovog slučaja trajala je 6 godina, tačnije, od 2. aprila 2016. godine kada je prijavljen njen nestanak, odnosno, od narednog dana kada je nađeno njeno telo na nasipu u Borči.
Tužilaštvo je ranije tokom postupka, odnosno u završnoj reči, iznelo krunske dokaze koji su, prema njihovim tvrdnjama, oborili odbranu optuženog Marjanovića i nesumnjivo pokazili da je on izvršilac stravičnog zločina koji je potresao javnost.
Naime, iz kombinovanog (sudskomedicinsko-trasološkog) veštačenja proizilazi da povrede koje su obdukcijom ustanovljene i opisane, a koje su bile uzrok smrti Jelene Marjanović, nanete dok je ona još bila živa. Na osnovu lokalizacije, rasporeda, izgleda i vrste registrovanih povreda, proizilazi da su nastale jedna za drugom u kratkom vremenskom intervalu.
Svirepost ubistva dokazuje se upravo navedenim veštačenjem Komisije veštaka, kojim je utvrđeno da je ubistvo izvršeno na grozan način, koji izaziva gnušanje okoline, kao i zbog činjenice što je Jelena ubijena uz nanošenje velikih fizičkih i psihičkih bolova i patnje, i to dok je bila pri svesti, pa sve do gubitka svesti tek u samom kanalu.
Žrtvi je pričinjen bol i nepotrebna patnja koja prevazilazi patnje koje prate svako lišavanje života, dok izvršilac hoće da je ubije na svirep način, pa čak i da uživa u tome.
Podsećamo da je pre nego što je Jelenu lišio života u kanalu, u 16:38 časova Zoran Marjanović je svesno isključio svoj mobilni telefon i postao nedostupan daljem registrovanju baznih stanica mobilne telefonije.
Nakon ubistva, telefon je ponovo uključio u 17:04:28 časova i ponovo postao dostupan odnosno registrovan od strane baznih stanica.
U 19,35 časova je prijavio nestanak supruge u Policijskoj upravi za grad Beograd UKP Osmo odeljenje, pokušavajući da prikrije svoje radnje izvršenja, pa je i po dolasku policijskih službenika učestvovao u potrazi za oštećenom simulirajući zabrinutost za njen nestanak. U obrazloženju presude, sudija je pominjala tih 26 minuta koliko je telefon Zorana Marjanovića bio nedostupan. Ona se pozvala da bi, da je iskaz Marjanovića tačan da je bio na nasipu sa ćerkom, dok je Jelena otrčala, taj telefon bio registrovan na baznim stanicama čak i kada je isključen. Ali, ukoliko je bio na istom mestu kao i Jelena, a to je ispod nasipa, gde je pokrivenost signala slabija, onda bi mobilni aparat bio „nevidljiv“, tih 26 minuta je u dobroj meri koštala Marjanovića 40 godina.
Što se dokaza tiče, biološko-trasološkim veštačenjem je utvrđeno da je pokušano uklanjanje tragova krvi Jelene Marjanović sa zadnjeg sedišta Zoranovog automobila marke „Mercedes E320 CDI“.
Reč je o kapljičastom tragu koji je na to mesto mogao dospeti, ili neposrednim prskanjem iz rane, ili odbačajem sa okrvavljenog predmeta, odnosno dela tela, kao što je npr. okrvavljena ruka.
Navedeno veštačenje isključuje tezu odbrane Zorana Marjanovića da se Jelena povredila navodno menjajući gumu na automobilu u neutvrđenom periodu, pa da je fotografisala povređenu ruku i poslala fotografiju okrivljenom, koji je sačuvao te fotografije.
Na osnovu svih činjenica obrađenih i sadržanih u prostorno-vremenskom veštačenju i dopuni veštačenja, zatim izjašnjenja veštaka tokom suđenja, proizilazi da je Zoran Marjanović namerno isključio mobilni telefon po dolasku na nasip.
Analiza baznih stanica i kretanja okrivljenog i pokojne Jelene Marjanović duž nasipa, pokazuje da je njihov susret oko 17 časova na otvorenom prostoru u zoni mesta kritičnog događaja bio neizbežan.
Dalje, samo mesto ponovnog uključenja telefona Zorana Marjanovića nalazilo se u bliskoj zoni mesta događaja oko 17,04 časova. Takođe, evidentno je da je Zoran Marjanović više puta pozivao telefonom pokojnu suprugu iz zone mesta ponovnog uključenja (mesto blisko mestu kritičnog događaja).
SMS koji je primio Zoran Marjanović po uključenju telefona i koji nije mogao izbeći, potvrđuje njegovu poziciju u zoni mesta ponovnog uključenja odnosno kritičnog događaja.
Zoran Marjanović je nakon ponovnog uključenja telefona, telefonirao bratu iz zone mesta ponovnog uključenja (bliska zona mesta kritičnog događaja) pre nego što su kamere registrovale njegov prolazak prema kući Jahović, odnosno prema rampi Šljunkara.
Dobar deo obrazloženja presude bio je posvećen blatu na pantalonama Zorana Marjanovića koje je ovde imala težinu krunskog dokaza. Upoređivanjem tih tragova sa blatom u kanalu u kojem je pronađeno telo Jelene Marjanović i uzoraka blata u bližoj i daljoj okolini, ustanovljeno je da je blato na Zoranovim pantalonama, po sastavu, identično samo blatu u kanalu gde je pronađen leš. Sudija je redom nabrajala sva mesta gde su uzimani uzorci blata, a poklapanje je bilo samo sa kanalom. Takođe je izjavila da je to blato moglo da završi na pantalonama isključivo ako je i Zoran bio u tom kanalu. Ona se pozivala i na njegov iskaz, gde je u početku govorio da nije ni prilazio kanalu gde je telo pronađeno, dok je kasnije izjavio da je i tu tražio nestalu Jelenu Marjanović, ali ta promena iskaza nije ostavila dobar utisak na sud.
Podsetimo, saga oko slučaja Marjanović traje već godinama, od kako je Jelena Marjanović ubijena 2. aprila 2016. godine u kanalu pored nasipa u naselju Crvenka u Borči sa devet udaraca tupim predmetom u glavu.
Marjanović je 3. oktobra izašao iz pritvora, a njega je dočekala devojka Zorica Mitrović.
VIDEO: Ukinuta presuda Zoranu Marjanoviću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
