Sektor unutrašnje kontole "crna kutija" Ministarstva unutrašnjih poslova

Veliki bes javnosti izazvao je poslednji po redu slučaj brutalnosti, za koju je policiju optužila studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rekavši da su je u dva navrata maltretirali. Prvi put je to bilo kada je odvedena sa radnog mesta u policijsku stanicu gde su je službenici MUP, kako tvrdi, tukli, njenom glavom udarali o zid, zadavali joj udarce pištoljem, vezivali joj jednu ruku za radijator, terajući je da potpiše papir nepoznate sadržine. Drugi put su je presreli nasred ulice, stavili joj kesu na glavu, uvukli u automobil i još jednom maltretirali.

U jednom od tri saopštenja koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo nakon što je slučaj obnarodovan, naveli su i da se rasvetljavanjem ovog slučaja bavi i Sektor unutrašnje kontrole, deo Ministarstva unutrašnjih poslova koji kontroliše zakonitost rada policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP, "a naročito pri izvršavanju policijskih zadataka i primeni policijskih ovlašćenja".

Međutim, da je kod dela javnosti poverenje u ove službenike odavno izgubljeno, jasno ilustruju slučajevi iz relativno bliske prošlosti, čiji epilog javnost do danas nije saznala ili je postupanje SUK-a bilo daleko od očekivanog i verovatno logičnog.

Dalibor Dragijević - ubistvo u policijskoj stanici

Takav je slučaj prebijanja Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru, koje je imalo smrtni ishod.

Dragijević je, podsećanja radi, priveden kao osoba od koje je policija očekivala da bi mogla dobiti odgovor na pitanje šta se dogodilo sa Dankom Ilić, devojčicom koja je nestala u Banjskom polju kod Bora. Sumnjalo se da su je ubili radnici JKP "Vodovod" Srđan Janković i Dejan Dragijević, zbog čega je njegov rođeni brat završio iza rešetaka.

Međutim, jutro u policijskoj stanici nije dočekao, a MUP je saopštio da mu je pozlilo i da je uprkos borbi lekara da ga spasu, preminuo. Međutim, da se radi o neistini, dokazao je izveštaj obdukcije koji je ranije objavio Radar, iz kog se jasno vidi da su lekari zaključili da je smrt nastala usled povreda koje je zadobio batinjanjem.

Slučaj, pored niškog Višeg javnog tužilaštva, istražuje i Sektor unutrašnje kontrole, a činjenica da do danas nijedan policajac nije priveden niti je pokrenut krivični postupak jasno ukazuje da nešto ne funkcioniše u radu pomenutog Sektora.

Isti odgovor na 10 krivičnih prijava

Jedan od slučajeva se dogodio i nedavno, nakon što je Beogradski centar za ljudska prava podneo je 10 krivičnih prijava protiv službenika MUP Srbije koji su u raznim slučajevima prekoračivali svoja ovlašćenja, prekomerno upotrebljavali silu, zlostavljali već uhapšene ljude, o čemu je Nova pisala. Međutim, iako su slučajevi različiti, odgovor SUK-a je - isti. Reč je o slučajevima čiji snimci su se pojavili na društvenim mrežama, a na kojima se vide policajci kako nemilosrdno prebijaju ljude na zemlji, šutiraju ih, ponekad dok su žrtvama lisice vezane na rukama, skaču im po glavi, tuku već onesvešćene… Prijave se odnose na događaje u Beogradu, Valjevu, Nišu i Čačku, a nakon što su stigli odgovori SUK-a, jasno se videlo da "policajci za policajce" nemaju namero da bilo šta urade.

„Ukoliko nadležno tužilaštvo dostavi Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja i naloži Sektoru unutrašnje kontrole da preduzme određene mere i radnje u skladu sa članom 285 Zakona o krivičnom postupku, ovaj Sektor će postupati po istome“, navodi se u odgovorima Sektora unutrašnje kontrole.

Slučaj "Marko Kričak"

Da Sektor unutrašnje kontrole nije preterano zainteresovan da istražuje slučajeve u kojima su policajci optuženi za prekoračenje ovlašćenja, brutalnost i mučenje, pokazuje i slučaj studentkinje Nikoline Sinđelić i njenih kolega koji su optužili komandanta Jedinice za obezbeđivanje objekata i ličnosti Marka Krička da ju je zajedno sa svojim kolegama maltretirao u garaži zgrade Vlade Srbije, tokom protesta održanog u avgustu u Beogradu.

Uprkos tome što je podneto više krivičnih prijava, Kričak nije čak ni udaljen sa radnog mesta ni dok se makar ne utvrde činjenice ovog događaja, već se pojavljuje ne samo na ulici tokom protesta, već i kao gost na državnim svečanostima i manifestacijama. Treba uzeti u obzir da Sinđelićeva nije jedina koja je Krička optužila za prekoračenje ovlašćenja, već su to činili i drugi studenti govoreći javno o njegovom postupanju, na šta bi SUK, prema Zakonu o policiji, trebalo da reaguje čak i ako zvanično nije podneta prijava protiv Krička ili osoba iz njegovog tima.