Dve najgore odredbe novog Krivičnog zakonika, meta su studenti

Najnovijom izmenom biće uvedeno krivično delo ugrožavanje saobraćaja opasnim sredstvom i opasnom radnjom što su mnogi videli kao nov način da se vlasti obračunavaju sa studentima i građanima koji podržavaju blokade, koje su počele nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, na rekonstruisanoj Železničkoj stanici, kada je nastradalo 16 osoba, dok je jedna osoba teško povređena.

Rodoljub Šabić, advokat i pravni analitičar, za portal Nova.rs kaže da je je dosadašnji Krivični zakonik, inače konfuzan, dodatno zakomplikovan novim izmena, a da su dve dve odredbe posebno štetne.

"Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika je relativno obiman tekst. On sa skoro 90 članova interveniše u važeći Krivični zakonik. Budući da je za 20 godina važenja KZ ovo već deseti put da se on menja ili dopunjuje, jedino je izvesno - da će i inače konfuzan i nekonzistentan tekst učiniti još gorim i težim za tumačenje i primenu. U mnoštvu odredbi Nacrta zakona različitog značaja i kvaliteta, nije mali broj onih koji zaslužuju kritike. Ali u konkretnoj društvenoj situaciji, po mom mišljenju, kao posebno loše i štetne izdvajaju se dve", ističe Šabić.

Saobraćaj

On ističe da je posebno problematična izmena kojom je predstavljeno ugrožvanja saobraćaja opasnim sredstvom i opasnom radnjom.

"Jedna se tiče izmena član 290, ugrožavanje saobraćaja opasnim sredstvom ili opasnom radnjom, a izmene zakona idu ka tome da se kao krivično delo utvrdi praktično svako zaustavljanje saobraćaja. Svako ometanje saobraćaja je, naravno, neprijatna stvar, jer podrazumeva ograničavanje prava drugih i najčešće je u suprotnosti sa odredbama zakona o saobraćaju. Ali ukoliko se vrši nenasilno, međunarodno prihvaćen standard je da se smatra mirnim okupljanjem", navodi Šabić.

On naglašava da je pravo na mirno okupljanje zajamčeno članom 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima i on štiti i ona mirna okupljanja koja nisu u skladu sa zakonom.

"Naravno, nemaju tzv. privilegovanu zaštitu istu kao potpuno zakonita okupljanja, politički govor, prijavljeni mitinzi i slično, i vlasti su, ako učesnici preterano dugo i teško ometaju prava drugih, ovlašćene da preduzmu i represivne mere radi uspostavljanja redovnog stanja. Ali, što je izraženo i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, samo zaista nužne, neophodne mere, jer se, po stavu suda, „od vlasti očekuje da pokažu što je moguće veći stepen tolerancije“", kaže naš sagovornik.

Šabić ističe da se kriminalizovanjem praktično svake blokade saobraćaja sigurno ne pokazuje tolerancija.

"Naprotiv, postojeći član 290, koji za ugrožavanje saobraćaja predviđa krivičnu odgovornost, ali uz uslov „da dovodi u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima“, sasvim je dovoljan i u skladu je sa međunarodnim standardima, a u rešenju koje se predlaže jasno je prepoznatljiv dnevnopolitički interes vlasti u sukobu sa nezadovoljnim građanima", pojašnjava advokat.

Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela

Šabić kaže da je krajnje problematično i novo krivično delo član 343a, objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, jer je sa stanovišta legitimnih javnih interesa nepotrebno, a još i fluidno formulisano tako da je podobno za ekstremno široka tumačenja, samim tim i zloupotrebe i kršenja ljudskih prava.

"Po novom krivičnom delu bi se svako „ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnih dela“ mogao kazniti zatvorom do tri godine. Istom kaznom bilo bi kažnjeno i „lice koje vrši posredovanje u pristupanju tom materijalu“, a kaznom zatvora bilo bi kažnjavano čak i lice koje „pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu“. A materijalom se smatra „svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete“, pojašnjava pravni analitičar.

Naš sagovornik smatra da za uvođenje ovog novog krivičnog dela nema nikakvih opravdanih razloga, jer Krivični zakonik članom 35, već predviđa kažnjavanje onog ko umišljajno pomogne u izvršenju krivičnog dela, a pod pomaganjem podrazumeva i davanje saveta ili uputstava.

"Osim što je potpuno suvišna, predložena odredba je artikulisana tako da sve što bi trebalo da je relevantno ostavlja nejasnim. Šta može biti „materijal koji sadrži uputstva i savete za izvršenje krivičnog dela“? Da li, na primer, i sudska presuda u kojoj se, u obrazloženju, detaljno opisuje način izvršenja nekog krivičnog dela? Ili kriminalistički romani i priče? Ko je „posrednik“? Svako ko podeli nečiju objavu na društvenim mrežama?! Šta je „svesno pristupanje materijalu“? Kako se razlikuje od „nesvesnog“", kaže Šabić.

Postavlja se pitanje kako je uopšte moguće predviđati da se i samim čitanjem ili slušanjem nekog teksta može izvršiti krivično delo i ističe da ovo podseća na vreme inkvizicije.

"Imajući u vidu brojne slučajeve u kojima je vlast sa neverovatnom lakoćom prekršaje protiv javnog reda i mira kvalifikovala kao krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, novo krivično delo bi podrazumevalo rizik po pravnu sigurnost i ljudska prava i moglo biti lako upotrebljiv instrument, pre svega za krivični progon ili bar zastrašivanje ljudi koji preko društvenih mreža pozivaju i daju uputstva u vezi sa protestnim okupljanjima ili onih koji te pozive dele. Ili ih čak samo čitaju", zaključuje Rodoljub Šabić.