Prislušni centri unutar EPS-a: Nabavili opremu kakvu koriste tajne službe

Kako BIRN saznaje, među njima su programi za prikupljanje ličnih podataka, minijaturni audio-snimači za skrivenu upotrebu, dronovi, kamere visoke osetljivosti za prepoznavanje lica, lokatori, ometači signala…Među nabavljenim softverima su, na primer, i oni koji služe za prikupljanje i analizu ličnih podataka, lozinki sa društvenih mreža, dekodiranje učitanih podataka… Ovakvi se programi koriste u istragama, pa je za korišćenje neophodno imati zakonska ovlašćenja.Tu su i lokatori koji se mogu lako staviti ispod automobila i tako jednostavno pratiti aktuelna pozicija vozila i njegova ranija ruta.Postavlja se pita šta će EPS-u takva oprema, u koje svrhe tu opremu i programe koristi i ima li ovlašćenja za tako nešto?U EPS-u odgovor na to pitanje nismo dobili, jer u toj kompaniji kažu da takva javna nabavka za kupovinu pomenutih uređaja “nije pokrenuta ni realizovana” i upućuju nas da se obratimo nadležnim organima.BIRN je pitanja u vezi sa nabavkom pomenute opreme i njenom upotrebom poslala i doskorašnjem v.d. direktoru Miloradu Grčiću, ali do objavljivanja teksta, odgovori nisu stigli.

S druge strane, Nataša Prišić, specijalista korporativne bezbednosti i bivša koordinatorka za praćenje nepravilnosti utvrđenih u postupku unutrašnje kontrole EPS-a, koja je 2020. ostala bez posla, jer se, kako kaže, zbog zloupotreba u preduzeću sukobila sa šefovima iz svoje službe i v.d. direktorom Miloradom Grčićem, kaže za BIRN da je oprema, po nalogu Grčića i direktora Sektora za unutrašnju kontrolu EPS-a Nenada Dilberovića, bila smeštena u kancelariji upravne zgrade pijace na beogradskom Ceraku. Iz tog prislušnog centra su prisluškivali direktore i zaposlene, kaže Prišićeva koja je prilikom jednog svog neočekivanog dolaska, zatekla navedenu opremu u jednoj tajnoj sobi u toj zgradi.„To su radili da bi napravili neku tampon zonu, u slučaju da neko hoće da smeni Grčića ili da njih smeni ili da im napakosti, da oni imaju nešto čime će da se zaštite, da ih ucenjuju“, kaže Prišićeva za BIRN. Oprema je, kaže bila smeštena i u objektu ogranka Kolubara u Lazarevcu, koji je nazvan Tvrđava.Stručnjaci kažu da je takva vrsta prikupljanja podataka isključivo u nadležnosti policije i tajnih službi i to po nalogu suda. “Posedovanje opreme za tajni nadzor koja pritom sadrži i softver za prepoznavanje lica, potpuno je nepotrebna EPS-u, a njena upotreba je nezakonita“, kaže za BIRN Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.Bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za BIRN kaže da EPS nije državna bezbednosna struktura, već javno preduzeće čija delatnost je proizvodnja, snabdevanje i trgovina električnom energijom, pa je teško i poverovati da zaista nabavlja ovakvu opremu.“Mogu, naravno samo pod određenim izuzetnim okolnostina da zamislim opravdanu primenu takve opreme u EPS-u, ali ne od strane EPS-a već od strane subjekata koji su za to ovlašćeni”, kaže Šabić.Ukupna vrednost pomenute četiri nabavke je oko 665.500 evra. Pomenuti tenderi su objavljeni na Portalu javnih nabavki, ali se pomenuta oprema za praćenje i prikupljanje podataka o ličnostima, krije iza naziva tih nabavki kao što je “audio i digitalna oprema” i “oprema za servisiranje mobilnih uređaja”.

Pronaći “žrtveno jagnje” i zatvoriti priču

Osim što pomenute nabavke prevazilaze potrebe i ovlašćenja EPS-a, u vezi sa njima postoji i ozbiljna sumnja na korupciju, jer, kako BIRN saznaje iz policijskih izvora, u aprilu prošle godine podneta je krivična prijava zbog davanja mita od 80.000 evra.U vezi sa tim nabavkama, kako BIRN dalje saznaje, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je pokrenulo predistražne radnje još u februaru prošle godine, a policija je obavila brojna saslušanja. Saslušano je, prema saznanjima BIRN-a, oko 150 zaposlenih u EPS-u, kao i dobavljač pomenute opreme. BIRN-ovi izvori iz EPS-a i policije, međutim, kažu da nije jasno šta je tačno predmet istrage – korupcija koja je pratila javne nabavke ili namena nabavljene opreme, koja se, kako ocenjuju pojedini stručnjaci, može koristi za prisluškivanje i praćenje.BIRN-ovi izvori sumnjaju da će istraga do kraja rasvetiliti ko je uzimao novac od javnih nabavki, te za šta je tačno EPS koristio pomenutu opremu. Oni ocenjuju da je cilj istrage da se pronađe “žrtveno jagnje” kako bi se na najbezbolniji način po vlast i vrh EPS-a zatvorila priča o velikim zloupotrebama u tom javnom preduzeću. Izvori BIRN-a se pribojavaju da će i u ovom slučaju biti primenjen metod koji je već oproban u slučaju Savamala, kada je za niz krivičnih dela počinjenih u tom kvartu, pravosnažno bio kažnjen tek jedan policajac.Kako za BIRN kaže Nataša Prišić, na saslušanju u policiji bili su gotovo svi zaposleni u Unutrašnjoj kontroli EPS-a koji su, kako ona tvrdi, koristili spornu opremu.Dobavljač te opreme, Milan Blagojević, vlasnik firme IntellSec, na saslušanju u policiji je bio nekoliko puta. U martu prošle godine saslušan je u svojstvu građanina u prostorijama Uprave kriminalističke policije (UKP). Kako BIRN saznaje iz policijskih izvora, na tom razgovoru je bilo reči i o sumnjama na korupciju koja je pratila te javne nabavke.Blagojević je saslušavan u policiji na osnovu Zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja Tužilaštva za organizovani kriminal u okviru predmeta koji je označen kao „stogo poverljiv“ i zaveden pod brojem 21/21 od 4.2.21, što piše u Službenoj belešci Uprave kriminalističke policije sa saslušanja od 18. marta 2021. u koju je BIRN imao uvid.Tužilaštvo je za BIRN potvrdilo da ovaj predmet postoji pod oznakom „strogo poverljivo“, ali je to ujedno bila i jedina informacija koju je BIRN dobio iz tužilaštva na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji smo uputili 13. januara ove godine. Naime, naš zahtev je odbijen, jer je i dalje u toku pretkrivični postupak.Milan Blagojević nije odgovarao na telefonske pozive BIRN-a, a do objavljivanja ovog teksta, nije odgovorio ni na pitanja koja smo mu poslali mejlom.

Drugi put Blagojević je, kako BIRN saznaje, u policiji bio nedavno, 22. februara ove godine, kada je sa njim saslušan i M.M. (ime poznato redakciji), vlasnik i direktor nekoliko firmi, koji je prethodno, te večeri, priveden u policiju. Tema saslušanja bio je način na koji se dolazilo do keša koji je korišćen za isplaćivanje “provizije” za navedena četiri tendera EPS-u.Na prethodnom saslušanju, obavljenom 18. marta prošle godine, Blagojević je policajcima koji su ga saslušavali ispričao koju je tačno opremu uvezao i prodao EPS-u na osnovu pomenutih tendera, koji su, sudeći prema navodima zapisanim u policijskoj službenoj belešci sa saslušanja, u koju je BIRN imao uvid, bili namešteni za Blagojevićevu firmu IntellSec.

Dronovi, softveri, lokatori za prislušne centre u EPS-u

Osim enkripcija za mobilne telefone, o kojima je BIRN već pisao, Blagojevićev IntellSec je 2019. i 2020. za EPS realizovao još tri nabavke. Prema službenoj belešci sa saslušanja obavljenog u Upravi kriminalističke policije 18. marta 2021, u koju je BIRN imao uvid, Blagojević je govorio i o tome kada je započeo saradnju sa EPS-om i kako su dogovorene četiri pomenute nabavke ukupne vrednosti 665.500 evra.U belešci je zapisano da je nakon perioda od 2008. do 2017, tokom kog je bio zaposlen u dve firme na poslovima plasmana specijalizovane bezbednosne robe, početkom 2017. osnovao svoju firmu – Intellsec, koja radi za državne organe kao krajnje korisnike.Policajcima je ispričao da je još 2000. godine započeo saradnju sa MUP-om, a od 2006. sa BIA i Vojno-bezbednosnom agencijom (VBA). Naveo je i da je negde 2010. policijskoj Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) prodao minijaturni uređaj za prikriveni video-nadzor Freja spectronic za 10.000 evra.Kontakte sa EPS-om uspostavlja 2014/15 godine kada je upoznao Nenada Dilberovića u Rudarskom basenu Kolubara koji je bio zadužen za poslove bezbednosti. Sa njim ga je upoznao Slobodan Jevtić, tadašnji pripadnik BIA. Cilj sastanka je bio prezentovanje proizvoda radi dalje saradnje, navodi se u policijskoj belešci.Saradnja sa EPS-om počinje 2019. i to sa Sektorom unutrašnje kontrole te kompanije. U vezi sa tim, Blagojević je ispričao o sastanku koji je imao sa Nenadom Dilberovićem i Ivanom Marinkovićem, za kog ne navodi da li je zaposlen u EPS-u. Prema saznanjima BIRN-a, reč je o koordinatoru za IKT (Informacione i komunikacione tehnologije) poslove EPS-a.Dilberović i Marinković su Blagojeviću tada rekli da im je, između ostalog, potrebna i oprema za nadzor za stubove i dalekovode zbog krađa, a tada su ga pitali i za enkripciju (zaštitu) mobilnih komunikacija. Na osnovu tehničke specifikacije koju je uradio Blagojević, Marinković i Dilberović su napravili tendersku dokumentaciju, navodi se u belešci.Sumnja da su tenderi bili namešteniIz takve konstatacije u belešci može se zaključiti da su tenderi bili namešteni, kaže za BIRN Miloš Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija.“Iz toga se, naravno, može zaključiti da su direktno diktirani uslovi pod kojima će se sprovesti nabavka određenih dobara. Ako je sam dobavljač izradio tehničku specifikaciju, onda naravno, sve to upućuje da su te javne nabavke bile nameštene, odnosno nacrtane za jednu firmu”, kaže Đorđević.Osim toga, na takvu sumnju navode i podaci iz odluka o dodeli ta četiri ugovora preduzeću IntellSec koje je potpisao v.d. direktora EPS-a Milorad Grčić. Naime, na dva tendera IntellSec je bio jedini ponuđač, dok se na druga dva tendera, osim IntellSeca javio još po jedan ponuđač, ali su u oba slučaja ti ponuđači ponudili cenu koja je prelazila procenjenu vrednost javne nabavke, pa su ponude odbijene kao neprihvatljive.Nataša Prišić, bivša koordinatorka u Sektoru unutrašnje kontrole EPS-a kaže za BIRN da su preko Marinkovića vršene isplate dobavljača za dobijene poslove za EPS.„Da, da, on (Marinković, prim. aut.) i Dilberović su sa Grčićem sve radili. Javne nabavke i opremu koju su nabavljali. Opremu koju ste mi sad pokazali je direktno ugovarao, to znam jer smo davali izjave, preko 150 radnika je dalo UKP-u izjave. Dilberović je sam u kancelariji ugovarao te javne nabavke po nalogu Grčića i zatvorio se u kancelariju sa tim čovekom (Blagojević, prim. aut)“.Osim Miloradu Grčiću, BIRN je pitanja u vezi sa svim pomenutim navodima, preko službe EPS-a za saradnju sa medijima, uputio i Nenadu Dilberoviću i Ivanu Marinkoviću.Do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili, a u EPS-ovoj službi za saradnju sa medijima za BIRN kažu da su oni pitanja prosledili “zaposlenima na koja se odnose”, ali da im odgovori od njih još nisu stigli.Novinari BIRN-a razgovarali su i sa M.M, koji je saslušan zajedno sa Blagojevićem 22. februara ove godine zbog sumnje da je umešan u korupciju koja je pratila pomenute javne nabavke, ali je on rekao da ne zna o čemu se radi.“Nešto ste pogrešili. Ne znam uopšte o čemu pričate. Možda ste nekog drugog trebali da zovete”, odgovorio nam je M.M. dodavši da ne poznaje Milana Blagojevića.Kako bismo proverili sva pomenuta saznanja, BIRN se zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja obratio i Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) od kog su zatražene informaciju o tome kakav je ishod ovog postupka. Takođe, pitali smo i da li je tužilaštvo prikupilo sve tražene informacije, da li je doneto rešenje o pokretanju istrage i ukoliko jeste, u kojoj se fazi ta istraga nalazi. Zatražili smo i da nam se dostavi rešenje o pokretanju istrage, ukoliko je takvo rešenje tužilaštvo donelo. Pitali smo i ukoliko takvo rešenje nije doneto, zbog čega nije, a zatražili smo i kopije svih dokumenata, odnosno odluka koje je tužilaštvo eventualno donelo u vezi sa tim slučajem.U odgovoru koji je iz tužilaštva stigao u zakonskom roku navedeno je da se naš zahtev odbija, sa obrazloženjem da je u predmetu 21/21 od 4.februara 2021. za koji se traže informacije „pretkrivični postupak u toku i još uvek nije okončan, te da bi svako iznošenje podataka u vezi sa ovim postupkom i preduzetih radnji i mera, moglo dovesti do ugrožavanja i otežavnja daljeg toka postupka“.Takođe, tužilaštvo navodi i da se tražiocu informacije neće omogućiti pravo pristupa informacijama od javnog značaja, ako bi se time učinile dostupnim informacije i dokumenti za koje je propisima utvrđeno da se čuvaju kao državna, službena ili neka druga tajna, što je određeno Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja.“Konkretni predmet nosi oznaku ’str. pov.’ što znači da se radi o strogo poverljivom predmetu koji je još u fazi pretkrivičnog postupka”, navodi se u obrazloženju Tužilaštva za organizovani kriminal i dodaje da bi “odavanje bilo kakvih informacija omelo i ugrozilo vođenje i rezultat pretkrivičnog postupka“.

Kamere koje prepoznaju lica

Prema zapisima u policijskoj službenoj belešci sa saslušanja Milana Blagojevića, prva javna nabavka koja je zavedena kao oprema za nadzor energetskog područja, čija je vrednost bila 29.430.000 dinara, obuhvatala je dva drona i jedan kompaktni sistem za video nadzor.Prva bespilotna letelica (dron) je Altura Zenit ATX 8 sa Pensar AI setom kamera. U policijskoj službenoj belešci navodi se i objašnjenje da je sa tim kamerama moguće identifikovati lica na 700-800 metara udaljenosti.U uputstvu proizvođača koje se može naći na internetu piše da uz pomoć veštačke inteligencije Pensar kamere mogu da prate, prepoznaju lica, pokrete, registarske oznake, objekte, vrše industrijski nadzor ili prebrojavaju ljude na skupovima čak i u uslovima niske vidljivosti. Aplikacija za prepoznavanje lica omogućava detekciju, identifikaciju, čuvanje i učitavanje lica u bazama podataka. Ukoliko Pensar detektuje nepoznato lice, korisnik to lice može da označi, imenuje i onda sačuva u bazi podataka.U policijskoj službenoj belešci se navodi i da je za uvoz dobijena dozvola Ministarstva trgovine, telekomunikacija i turizma. Dodaje se i da je za rad sa njom obučen jedan od zaposlenih, a trener je bio iz Holandije.Druga bespilotna letelica je DJI M21OV2 sa ZENMUSE Z 30 kamerom sa dometom leta od dva kilometra, za koju se u belešci, takođe, navodi da je njom moguća identifikacija na daljini od 700-800 metara. Navodi se da je obuka obavljena u FK Borac iz Lazarevca. Inače, generalni direktor tog fudbalskog kluba je pomenuti Ivan Marinković iz EPS-a.U okviru iste javne nabavke, sa ostalom opremom je 27. decembra 2019. isporučen i jedan kompaktni sistem za video nadzor CLARESYS CT 250.U belešci je opisano da je reč o objektivu veoma dobrih performansi pomoću kog je moguće prepoznati i snimiti registarske tablice na udaljenosti od 400-500 metara.

Neprobojna komunikacija zaposlenih u Unutrašnjoj kontroli EPS-a

Druga nabavka po redu odnosila se na već pomenutu zaštitu za mobilne telefone. Softver za zaštitu mobilnih telefona, vrednosti 26.700.000 dinara, isporučen je 10. marta 2020. centrali EPS-a u Ulici Carice Milice.U službenoj belešci UKP-a se navodi da je reč o softversko-hardverskom rešenju koje čini infrastruktura za enkripciju komunikacije 20 korisnika. Program uključuje zaštitu govorne i SMS komunikacije, kao i zaštitu protiv ubacivanja zlonamernih softvera.Stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao za tekst “Enkriptovani telefoni za EPS: Zaštita 20 mobilnih plaćena blizu 230.000 evra” kazali su da je reč o opremi koja je neprobojna i daleko sofisticiranija od, na primer, aplikacije Sky koju su koristili članovi klana Veljka Belivuka. U prilog tome govori i cena koja je gotovo pet puta veća – najjača verzija Sky EEC-a vredi 2.200 evra, dok enkripcija koju je nabavio EPS-a prelazi 10.000 evra po telefonu.Policijska beleška je potvrdila sumnje o kojima je BIRN pisao u svom prvom tekstu da se radi o veoma jakoj enkripciji “CryptoSmart” koju proizvodi francuska firma Ercom i kompanija Samsung, a za čiju kupovinu je potrebna dozvola NATO-a i francuskih državnih organa. Na zvaničnoj veb-stranici “CryptoSmart” stoji da je njihov klijent i francuski predsednik Emanuel Makron.U policijskoj belešci piše da je instalaciju ovog programa i obuku u EPS-u obavio je francuski stručnjak, koji je zaposlen u ERCOM-u. I ta činjenica potvrđuje da je za enkripciju korišćena aplikacija CryptoSmarta. Obuku je prošla takođe jedna osoba zaposlena u Kolubari.Pozivajući se na ugovor o poslovnoj tajni, EPS je ranije odbio da BIRN-u dostavi informacije o tome šta je bio razlog ove nabavke i ko koristi navedenu opremu. EPS se u dopisu od 1. oktobra 2021. poziva na čuvanje poslovne tajne zbog čega je BIRN podneo žalbu službi poverenika 5. oktobra iste godine. Poverenik je doneo odluku u korist novinara 9. novembra poništivši odluku EPS-a kojom je dobio da dostavi informacije. EPS nije postupio po rešenju Poverenika pozivajući se na Zakon o autorskim i srodnim pravima i Zakon o informacionoj bezbednosti po kojoj je EPS upisan u registar IKT sistema od posebnog značaja. Na ovo obrazloženje BIRN je poslao novu žalbu Povereniku 14. decembra prošle godine.Kako je za BIRN rekla Nataša Prišić, bivša koordinatorka u službi Unutrašnje kontrole EPS-a, ti telefoni su podeljeni zaposlenima u Sektoru unutrašnje kontrole, koji su, prema njenim rečima, koristili i opremu za praćenje i prisluškivanje koja je bila smeštena na beogradskom Ceraku i u objektu u Kolubari koji je nazvan Tvrđava.

Špijunska oprema alias “servisiranje mobilnih telefona”

Treća nabavka zavedena je kao “servisiranje mobilnih telefona” i njena vrednost je iznosila 11.895.000 dinara. Pod ovim nazivom tendera nabavljeni su uređaji i softveri kojima se, kako se navodi u službenoj belešci policije, iščitavaju podaci iz ispravnih, neispravnih ili oštećenih mobilnih telefona, sa memorijskih kartica, USB drajvova, uređaja za audio-video dokumentovanje iščitavanja podataka, kao i pripadajućeg alata. Dodaje se da je glavni uređaj UFED TOUCH 2.Kupljeni su softveri Physical analyzer i Cloud analyzer proizvođača RUSOLUT.U policijskoj službenoj belešci zabležen je iskaz Blagojevića koji kaže da UFED TOUCH 2 služi za iščitavanje podataka iz ispravnih telefona. Može da iščitava podatke i iz određenih telefona koji su zaključani ili podatke koji su izbrisani.Physical Analyzer služi za dekodiranje iščitanih podataka, a Cloud Analyzer za prikaz sadržaja Cloud servisa korišćenih u telefonu, za čiji pristup su potrebni korisničko ime i lozinka u telefonu. To znači da je moguće pristupiti većini naloga na društvenim mrežama za koje je korisnik telefona lozinke imao sačuvane na telefonu. Lozinka u svakom slučaju nije čitljiva, ali ovaj uređaj može da se iskoristi za otključavanje i dok je u zaključanom formatu.Proivođači napominju da se ti softveri mogu koristi u istragama, pa je za njihovo korišćenje neophodno imati zakonska ovlašćenja.Stručnjak za digitalnu forenziku i predsednik udruženja eSigurnost Igor Franc pretpostavlja da je EPS ovu opremu kupio kako bi “probio” službene telefone zaposlenih, a da bi “sve drugo bi bio ozbiljan problem”.“Ako neko na primer koristi službeni telefon u neke svrhe koje ne bi trebalo, tu spada i Cloud ako zloupotrebi službeni telefon za upload dokumenata firme”.Franc smatra da je sudski nalog neophodan “samo ako se uzima nečiji lični telefon, ali ne i službeni.” On procenjuje i da se vrednost tri uređaja iz pomenute nabavke kreće u iznosu od 15 do 25 hiljada evra, dok EPS-ova nabavka od 100.000 evra znatno prevazilazi taj iznos.Za razliku od Franca, Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ima drugačije mišljenje.“Posedovanje opreme za tajni nadzor, koja još pritom sadrži i softver za prepoznavanje lica, EPS-u je potpuno nepotrebna, a njena upotreba je nezakonita. Čak ni MUP ne sme da primenjuje tzv. pametne kamere u sadašnjim zakonskim okvirima”.Petrović dodaje i da je opšteprihvaćeno stanovište da poslodavac ima pravo na nadzor, ali dodaje da za to zaposleni mora unapred da bude obavešten.“Naravno, nadzor se odnosi isključivo na radno mesto, službeni telefon, laptop, auto i slično i mora biti u funkciji zaštite poslovanja. Na primer, ako je poslodavac zabranio korišćenje telefona u privatne svrhe, on će nadzirati da li radnik to poštuje, ali neće ulaziti u sadržaj privatnih razgovora, četova i slično. Njemu je dovoljno da zna da se telefon koristi u privatne svrhe, ali ne sme da ulazi u sadržaj privatne komunikacije. Zaposleni imaju privatnost i na poslu”, zaključuje Petorivć.Rodoljub Šabić kaže da bi se oprema mogla koristiti, na primer, u situaciji poput pokušaja da se unište odnosno sabotiraju postrojenja ili infastruktura EPS-a ili na da se nezakonit način pribave tehnološke, komercijalne ili druge tajne i druge slične situacije.“Ali čak i u takvim slučajevima takvu tehnologiju ne bi trebalo da koristi sam EPS nego, iz pravnih razloga, državne bezbednosne strukture koje su za to ovlašćene. A u slučaju da postoje okolnosti koje izazivaju sumnje u postojanje takvih situacija, EPS-u kao važnom, najvećem državnom preduzeću, nije problem da obezbedi angažman policije ili BIA”.Sličan stav ima i Nataša Prišić, bivša radnica Unutrašnje kontrole EPS-a.„Unutrašnja kontrola nema prava da to radi, nema. Nije imala nikakvo pravo ni ingerenciju da od vas kao zaposlenog uzima bilo kakve lične podatke, prati ili prisluškuje, jer je to krivično delo”.Ona objašnjava da ukoliko u postupku vršenja kontrole koordinatori utvrde da određene radnje ili propuštanje radnji mogu da budu osnov za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno da predstavljaju povredu radne obaveze, dužni su da o toj okolnosti odmah obaveste šefa službe, a on direktora radi pokretanja odgovarajućeg postupka u saradnji sa nadležnim institucijama. “Dakle, ide se prema tužilaštvu“, kaže Prišićeva.Ona kaže da menadžment, međutim, nije postupao u skladu sa zakonom. „Dakle, mi sa izveštajem idemo ka Dilberoviću, a on je u tužilaštvu imao pipke, tamo su sve njegovi ljudi i onda oni procene da li je to po državu ili EPS pretnja… tako da ako je u izveštaju nešto što njih lično ugrožava, oni će to da sklone, kao što su to i radili“.

Skriveno snimanje preko mobilnog telefona

U okviru istog tendera, nabavljen je i uređaj za audio-video iščitavanje podataka ACUSTEK GEM – CELL LTE.U službenoj belešci sačinjenoj tokom saslušanja Blagojevića u martu prošle godine piše da je reč o uređaju veoma malih dimenzija – malo deblji od kutije šibica, ima ugrađen mikrofon i spoljnu minijaturnu kameru (20x20x20 mm). Aparat ima slot za SIM karticu i na osnovu toga je aktuelne ili prethodno snimljene podatke moguće odašiljati pomoću 4G/3G mreže, a prijem se vrši na računaru ili mobilnom telefonu.“Nakon prijavljivanja uređaja u softver pomoću kog se vrši pregled zvuka/slike, neophodno je pozvati broj SIM kartice koja je ubačena u uređaj ili poslati mu bilo kakvu SMS poruku radi aktivacije DATA konekcije (3G/4G). Nakon toga se u softveru pojavljuje slika i/ili se čuje zvuk sa uređaja, uživo”, navodi se u belešci.U zvaničnoj brošuri proizvođača opreme piše da se ti uređaji koriste za skriveno snimanje, a da su korisnici GEM-CELL uređaja bezbednosne službe, vojska, policija i interventni timovi. Mali uređaj za skriveno audio snimanje razgovora može uživo da prati razgovor na mobilnom telefonu sa kojim je uređaj spojen.U službenoj policijskoj belešci se navodi i da je obuku za ovaj uređaj i pomenutu platformu prošao jedan od zaposlenih, a da je uz njega, kratko, na početku na obuci bio i već pomenuti Ivan Marinković.

Lokatori: Lako se stave pod kola i šalju podatke

Poslednja je bila nabavka audio-digitalne opreme, vrednosti 9.961.500 dinara. Isporučeno je 45 televizora, 35 snimača za video-nadzor sa pripadajućim kamerama proizvođača DAHUA, oprema za instalaciju sistema video-nadzora, pet lokatora GPS, tri ometača signala, 50 reflektora, jedan HD kompaktni teleobjektiv sa kamerom Claresys HDull 100.Pomenuta kamera služi za prikriveno snimanje u mračnim sredinama. Uz kameru se dobija i oprema za visoku rezoluciju snimka koja se koristi kada je potrebno da se razazna lice ili registarska tablica na kolima.Za ometače se napominje da služe za ometanje komunikacije mobilnim telefonima u krugu do pet metara, dok se u vezi sa lokatorima u službenoj belešci navodi da imaju magnete, te su jednostavni da se stave pod kola i šalju podatke u cloud, pa se može imati uvid u aktuelnu poziciju vozila, kao i u prethodnu rutu kretanja.Reč stručnjaka: Ko može da sprovodi mere praćenja?Direktor firme Cyber Security & Defence, Dragan Simić kaže za BIRN da oprema kao što su navedene kamere i dronovi jesu visokog kvaliteta i zlatni standard koji koriste u radu određene službe, počev od bezbednosnih, vojno-policijskih, kao i da ih koriste i kompanije koje se bave uslugama obezbeđenja.“Pored navedenih službi, istu opremu koristi i veliki broj komercijalnih kompanija radi lakšeg, kvalitetnijeg i bezbednijeg obavljanja zadataka zaposlenih. Logična pretpostavka bi bila da jedna kompanija kao što je EPS, iste nabavlja za rad službenika koji su izloženi određenim rizicima ili odgovornostima na radu”, smatra Simić i dodaje da veliki broj kompanija danas koristi slične kamere u radu kontrolnih i nadzornih organa u svojim preduzećima, kako bi imali uvid u njihov rad i pravilno vršenje kontrole određenih sistema ili radnika.Rodoljub Šabić, međutim, kaže da opremu za tajno video ili audio snimanje, lociranje, biometrijsku identifikaciju i forenziku “po logici stvari i pod uslovima utvrđenim zakonom, legalno koriste ovlašćene državne bezbednosne strukture” i dodaje da su to kod nas policija, BIA i VBA.“Da još jednom ponovim to je posebna mera, uređena Zakonikom o krivičnom postupku. Čak i policija, BIA i VBA mogu vršiti tajno snimanje lica samo uz prethodno donetu naredbu suda. Nažalost, kod nas, u uslovima ozbiljno narušenog pravnog poretka, sličnu opremu nelegalno, ali praktično izvesno koriste i kriminalne organizacije, političke stranke, privredni tajkuni i sl.”.I Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da mere praćenja mogu vršiti isključivo nadležni organi uz nalog suda. Ipak, primećuje da domaća regulativa ne uređuje dobro ovu oblast, jer je prodaja špijunske opreme dozvoljena, ali dodaje da nije dozvoljeno njena široka primena.“Samo BIA, VBA i policija mogu da primene mere tajnog nadzora i to samo u zakonom definisanim slučajevima poput, na primer, zaštite nacionalne bezbednosti ili borbe protiv kriminala. Mere se mogu primenjivati najduže godinu dana, a za njihovu primenu neophodno je odobrenje suda. Sve van toga praktično predstavlja činjenje krivičnog dela neovlašćenog prisluškivanja i snimanja, odnosno fotografisanja kao i neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, a u zavisnosti od svrhe primene tajnog nadzora može uključivati i druga krivična dela, poput na primer ucene i iznude”.Petrović dodaje da s obzirom na to da oprema koju je EPS nabavio služi za tajni nadzor i snimanje, da se može pretpostaviti da je krajnja svrha ove opreme tajno praćenje aktivnosti politički nepodobnih zaposlenih u EPS-u, te vršenje pritisaka na njih.“Ne treba isključiti ni mogućnost zloupotrebe ove opreme i van okvira EPS-a u cilju nadzora i progona političkih neistomišljenika, kao i sticanja materijalne koristi pojedinaca iz EPS-a”.

Tajne sobe u kancelarijama EPS-a na Ceraku

Nataša Prišić, koja u EPS-u radi 20 godina, a u Sektoru unutrašnje kontrole EPS-a je radila od 2016. godine na poslovima koordinatora za praćenje nepravilnosti utvrđenih u postupku unutrašnje kontrole na nivou celog EPS-a, kaže za BIRN da je ona na informativnom razgovoru u Upravi kriminalističke policije, u svojstvu građanina, bila 10. maja 2021. godine i da predmet vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal.„Vodi se, ali se to drži u velikoj tajnosti. Zato ja stalno podvlačim – Vulinu i Vučiću, izađite pa objavite narodu šta ste vi to otkrili. A on taktizira kad će da pusti informaciju… predmet je 21/21 od 4.2.21. Da, eto to je taj isti predmet, koji vi pominjete“, kaže Prišićeva dodajući da je akcenat bio na prisluškivanju predsednika.Prišićeva je bez posla ostala u avgustu 2020. godine, jer se sukobila sa svojim šefom, Nenadom Dilberovićem i rukovodstvom EPS-a.“Saznala sam da sam ostala bez posla kada sam otišla kod doktora da produžim bolovanje. Tada sam saznala da sam skinuta sa PIO fonda. Tako to Grčić radi, to je njegova prćija, bogomdani, bez upozorenja za otkaz i retroaktivno u oktobru dobijam da nisam radnik EPS-a. Pred sudom vodim postupak za mobing i radni spor”.Dodaje da je sukob otpočeo nakon jedne njene kontrole.„Moja želja je bila da istupim iz te Unutrašnje kontrole, jer sam videla kakav se kriminal tu događa. Ja sam se sa njima posvađala jer sam radila kontrolu i naišla na spisak od 130 zaposlenih u Elektrovojvodini koji se pojavljuju na platnom spisku, a ne dolaze na posao”, kaže Prišićeva navodeći da tada počinju pretnje. “Dilberović zove kaže da ja smesta ućutim, ja sam rekla – ne i tako dolazi do sukoba…“.Ona priča da je bilo planirano da se videonadzor i sporna oprema ugradi u sve tehničke centre i tvrdi da, međutim, ta oprema do dana današnjeg nije ugrađena, ni u Novom Sadu, ni u jedan drugi ogranak.„Ta oprema je bila uskladištena na Ceraku, u tajnoj sobi gde sam ja stvarno svojim očima videla. Iznela sam to na informativnom razgovoru“, kaže Prišićeva u razgovoru za BIRN koji je vođen 3. marta ove godine i dodaje da je od kolega iz Kolubare čula da je dve nedelje pre našeg razgovora sa njom, UKP upao u prislušni centar na Ceraku i u “Tvrđavu”.„To je u Kolubari, tako su ga nazvali. Upali su i sve su pronašli“. Ona kaže da je policija pronašla i zaplenila i opremu na Ceraku.Prišićeva za BIRN opisuje jedan svoj iznenadni odlazak 2020. godine u kancelarije koje je EPS iznajmio u upravnoj zgradi pijace u beogradskom naselju Cerak, u kom se nalazio deo opreme za praćenje i prisluškivanje.“Ja sam upala u tu prostoriju na Ceraku, pa to je bilo 2020. Slučajno sam došla, išla sam na teren. Kad sam ušla, pun sto bubica, čartova, GPS-ova, navigacija, blinkera, prislušne opreme, televizora, sve… Ja sam to i iznela u policiji. U istoj prostoriji se nalazio veći broj računara, računarske opreme, laptopova…. U jednom momentu videla sam odškrinuta vrata ormana kroz koja se ulazi u drugu, takoreći skrivenu prostoriju. Kada sam ušla u nju uočila sam računarsku opremu, računare, laptopove, GPS-ove, kamere, bubice i drugu elektronsku opremu… Znači špijunski centar…”, kaže Prišićeva dodajući da su u kancelariji sedela dvojica kolega koja su na većem broju računara pratila podatke koji su pristizali.Jedan od te dvojice kolega je posle sklonjen sa radnog mesta. „Mi nismo znali zašto, posle smo sve povezali, on je ugrađivao ljudima u laptopove i telefone te bubice za praćenje po nalogu Dilberovića.”.Prišićeva priča i da je tog dana u kancelariji EPS-a na Ceraku, koju su koristili Nenad Dilberović i Ivan Marinković, bila i jedna policajka. U kancelariji su sedele njihove sekretarice.“Kod njih se u jednom momentu pojavila jedna plava devojka iz policije, koja je prenela bazu podataka, znači plava ravne kose iz policije, navodno neka Jasna, ona je neku bazu podataka prenela na računare sekretarica. Jasna je navodno instalirala neki program, koji je donela iz MUP-a. Dilberovićeva sekretarica je na svom kompjuteru imala instalirane dijagrame, slike potencijalne mete, kako su koga pratili, oni su označavali na dijagramima, šta tačno ne znam, ali kako koga lociraju oni unesu. Vidite da su imali i lokatore za praćenje… šta su oni radili, to samo oni znaju i verovatno sad i ovi iz istrage… i one su svako jutro morale to da daju Diberoviću na sto, a on je to svakog jutra nosio Grčiću na sastanak. Znači bili su uigrani. To traje od neke 2020“, kaže Prišićeva i dodaje da su izveštaji, navodno, nošeni i u policiju.Ona kaže da su u Sektoru ununtrašnje kontrole EPS-a zapošljavani bivši policajci.“Na početku je bilo 5-6 ljudi u sektoru, da bi oni počeli da dovode policajce iz Obrenovca i iz beogradske policije. Zašto? Da bi oni bili Grčićevo lično obezbeđenje, oni su za njega radili sve prljave poslove i u jednom momentu nas ima 25, kad sam ja otišla 27“.Mobilni telefoni sa enkripcijom podeljeni su najbližim saradnicima Milorada Grčića i Nenada Dilberovića u Unutrašnjoj kontroli.„Te telefone oni su nabavili, naručili su Grčić i Dilberović i oni su te telefone upravo podelili ovim najbližim ljudima, da ne mogu da ih prisluškuju i da ne mogu da ih prate šta rade. Nisu dobile sekretarice, nisam dobila ja…“.Prišićeva, na kraju razgovora, kaže da je o mobingu koji je trpela i zloupotrebama u EPS-u, 2020. pisala i predsedniku Aleksandru Vučiću.„Posle pisma meni dolaze tri čoveka, to je sve najviši vrh države poslat da sa mnom pregovara, ne da pregovara, nego da im ja dam izjavu, ne mogu da im iznosim imena, oni su došli i seli ispred mene, poslao ih je Vulin. Vulin je morao svaki dan na sto da iznosi Vučiću. Oni su rekli nemoj molim te, pominji sve u novinama, ali nemoj reč prisluškivanje. Ja kažem – zbog čega? Pa kaže – zato što češ nam pokvariti celu istragu koja se sprovodi nekih godinu i po dana… i oni su otišli i ostalo je na tome da oni treba da se procesuiraju”.Prišić dalje tvrdi da je, u međuvremenu, u policiju privođen i Ivan Marinković.“U međuvremenu, Ivan Marinković je pre jedno 7 dana uhapšen i javljaju mi ljudi da je pušten, kažu uhvaćen je na granici sa Crnom Gorom sa 500.000 evra da kupi neke apartmane u Crnoj Gori”.Kaže i da su i ostali iz unutrašnje kontrole EPS-a privođeni na razgovore u policiju, ali niko nije zadržan u pritvoru. Kaže da ne zna da li je na informativnom razgovoru bio i Milorad Grčić.“Sad se čeka, navodno, njihovo procesuiranje, kažu da će ih, navodno, pokupiti i da će Vučić i Vulin izaći navodno sa informacijom o kriminalu u EPS-u. Oni kao njih hoće da procesuiraju, a Grčić šeta… i on i Dilberović su se premestili u neku kancelariju u Inernacionalnih brigada br. 1 (u Beogradu) i sede tamo“, kaže Prišićeva i zaključuje: „Njima je akcenat u ovoj istrazi, odmah da vam kažem, na Marinkoviću, Dilberoviću, a niko ne spominje Grčića“.

Bonus video: Hoće li biti hapšenja u EPSu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoelibitihapenjauepsu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3151573"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram