"Da oni nisu bili roditelji kakvi su bili, moja Ana bi danas polagala prijemni ispit za srednju školu": Potresne reči majke ubijene devojčice u masakru u Ribnikaru pred izricanje presude

Podsetimo, u masakru u Oglednoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubijeno je devetoro učenika i radnik obezbeđenja, kada je na njih pucao učenik sedmog razreda. Pošto u trenutku zločina nije imao 14 godina, po zakonu u Srbiji, nije krivično odgovoran, pa se postupak vodi protiv njegovih roditelja - Vladimira i Miljane Kecmanović.

Prvobitna presuda poništena je odlukom Apelacionog suda zbog bitnih povreda postupka, a njom je Vladimir Kecmanović osuđen na 14 i po godina zatvora, dok je Miljana Kecmanović osuđena na tri godine zatvora.

Postupak je nakon toga krenuo ispočetka, a presuda u ponovljenom postupku biće danas izrečena.

Ninela Radičević, majka ubijene učenice Ane Božović, za portal Nova.rs kaže da se nada da će biti izrečene maksimalne kazne.

"Naravno, ovde apsolutno nije reč o krivičnom delu masovnog ubistva, već o delima za koja ih tereti tužilaštvo. Na sudu je dokazano izazivanje opšte opasnosti. Vladimir je držao oružje po stanu na sve strane, kao što ljudi drže obične predmete. Ono nije bilo obezbeđeno, a čak je i sam ubica rekao da je mogao da dođe do oružja kad god je hteo. On je i ranije dolazio do oružja. Što se tiče zanemarivanja, ono je apsolutno dokazano samom činjenicom da je maloletni ubica u jednom trenutku dobio uput za lečenje, ali su roditelji to ignorisali i odbacili kao budalaštinu. Uprkos tome, otac ga je vodio na pucanje iz pištolja kojem nije smeo ni da priđe, a kamoli da puca iz njega, i za koji maloletnik nije imao niti je mogao da ima dozvolu. Dozvolu je imao otac", kaže majka ubijene devojčice.

Ona ističe da ovaj postupak nije tu kako bi zadovoljio pravu, jer nema ni reči o odgovornosti za masovno ubistvo.

"Posle ovoga imamo odluke Apelacionog suda, pa možda i Ustavnog suda. Slučaj nije gotov. Ovim krivičnim postupkom pravda nije zadovoljena. Pravde će biti kada neko bude odgovarao za masovno ubistvo. Nadam se da će to javnost shvatiti i da će se pitanje postaviti na pravu adresu, ministarstvu i nadležnim institucijama", ističe Ninela.

Prema njenim rečima, u ovom postupku, svi se pozivaju na zakonske okvire, ali nigde nema govora o pravdi.

"Šta je zapravo pravda? Mene zanima da mi kažu šta je tačno, u tim zakonskim okvirima, pravda u ovom slučaju. Ako tako tumačite stvari, pravda ide na ruku maloletnom ubici. Da li ćemo stati na tome ili ćemo jednom početi da krivična dela rešavamo onako kako treba", pita se naša sagovornica.

Prema rečima Ninele Radičević, ono što je posebno pogodilo porodice u prethodnom postupku jeste to što tadašnji sudija nije dozvolio njihove završne reči.

"Ne znam koju bih reč iskoristila da opišem tu sramotu. Novi sudija je imao sluha i razumeo našu potrebu i zahvalna sam mu na toj mogućnosti. A što se tiče odbrane, ona samo radi svoj posao. Druga je stvar da li bih ja, da sam na njihovom mestu, to prihvatila. Njihovo je da koriste sva raspoloživa sredstva, a naše je da dokazujemo svoje tvrdnje", kaže majka.

Ona ističe da je ranije bilo informacija sa suđenja koje su je potresle, ali da sada ima utisak da se druga strana zaplela.

Porodicama je posebno značilo to što su ovoga puta imali priliku, da na kraju suđenja iznesu sve ono što u prošlom postupku nisu.

"Prošli put je ostao gorak ukus nakon suđenja, jer se tokom celog postupka priča o vašem mrtvom detetu, a vi kao roditelj nemate pravo da išta kažete. Što se tiče iznošenja završnih reči, bila sam vrlo kratka. Nisam ranije dolazila na suđenja", kaže Ninela.

Naglašava da je time čuvala sam energiju da gura kroz život nakon tragedije koja ih je zadesila i da pronađe smisao u ovom besmislu u kojem žive.

"Rekla sam: „Posle svega što smo videli u ove tri godine, stičem utisak da moje dete nije ubio K. K, već Vladimir i Miljana Kecmanović“, naravno, u prenesenom značenju. Prosto, da oni nisu bili takvi roditelji kakvi su bili, moje dete, moja Ana, danas bi polagalo prijemni ispit za upis u srednju školu", kaže Ninenla Radičević, majka ubijene Ane Božović.

Ona je podestila i na događaj sa ispitivanja dečaka ubice, kada su porodice imale šansu da postave pitanja i da su ga tada pitali da li bi izvršio ovo krivično delo da mu oružje nije bilo dostupno, na šta je ubica odgovorio da ne bi.

Porodice žrtava iz „Ribnikara“ traže hitne izmene zakona

Oštećeni u masakru u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ uputili su inicijativu ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru sa zahtevom da se nastavi rad na izmenama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, ocenjujući da je to važno za bezbednost dece i društva.

Porodice žrtava masakra počinjenog 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ zatražile su da se nastavi rad na izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, kroz javnu raspravu i dijalog svih nadležnih institucija.

U inicijativi podsećaju da je prethodni predlog zakona povučen iz procedure nakon brojnih reakcija javnosti, ali ističu da pitanje od velikog društvenog značaja ne sme ostati nerešeno zbog pritisaka i podela. Kako navode, cilj izmena je ranije prepoznavanje ozbiljnih rizika, bolja koordinacija institucija i snažnija zaštita dece.

„Svako tapkanje u mestu i guranje stvari pod tepih ne doprinosi nikome, a što se pre pokrene procedura izmena ovog zakona, brže ćemo doprineti snažnijoj zaštiti dece i društva u celini“, navodi se u dopisu.

Porodice žrtava poručile su i da je neophodno izmeniti ovaj, ali i druge zakone pre nego što dečak koji je počinio masakr postane punoletan, ocenjujući da je to važno za unapređenje institucionalnog sistema i sprečavanje sličnih tragedija u budućnosti.