"Spasojević se uvek smejao kada je govorio o toj otmici. Uvek bi napomenuo kako bi Aleksić nosio bele čarape i umirao bi od smeha. Šiptar je govorio i kako im je Aleksić ponavljao da mogu da ga ubiju, ali da on te pare nema. Sećam se da su krenuli od tri miliona maraka, spustili na 300.000, a onda je ispalo daj šta daš. Morali su da ga puste jer, kako je Šiptar rekao, samo što nije umro", svedočio je Ljubiša Buha Čume o otmici Milenka Aleksića, biznismena iz Subotice, u režiji zemunskog klana.

U jeku otmica koje su organizovali pripadnici zemunskog klana, sredinom januara 2001. godine, rano ujutru, na putu od kuće do kancelarije nestao je Milenko Aleksić, subotički biznismen i direktor firme „Interšped“. Njegova prodica pronašla je u dvorištu jedne obližnje kuće „mercedes C 320“ koji je pripadao Aleksiću, ali od njega nije bilo ni traga.

Obišli su sve bolnice, misleći da je je Aleksić povređen, ali bezuspešno. Ispostavilo se da su „zemunci“ kobnog jutra iscenirali saobraćajnu nesreću tako što su udarili Aleksića svojim „audijem“ sa policijskim tablicama. Pritrčali su mu, zgrabili ga i uvukli u svoje vozilo.

Po ustaljenom planu glavu su mu oblepili selotejp trakom, a Miloš Simović je seo u Aleksićev „mercedes“ s namerom da ga ukradu.

U jednom trenutku Miloš Simović gubi kontrolu za volanom „mercedesa“, ruši ogradu i uleće u dvorište jedne kuće. Deo ekipe se vratio po njega da ga pokupi i brzo su pobegli u Beograd.

Mile Novaković u svojoj knjizi „Otmice zemunskog klana“ opisuje da su toliko brzo vozili da su za sat vremena stigli od centra Subotice do naplatne rampe, a Aleksić je „molio boga da se slupaju i tako završe ovo mučenje“.
Tokom puta su mu sve vreme pretili i, sa namerom da mu pokažu da su ozbiljni, nabrajali su mu šta sve poseduje, detalje iz života njegove porodice, njegovo kretanje, interesovanja…

10 miliona maraka za otkup

Posle nešto više od sat vremena vožnje, Aleksića su smestili u nekavo skladište, kako je kasnije opisao, u kom je bilo veoma hlado. Uskoro je upoznao i „šefa“ koji mu saopštava da će od njegove porodice tražiti otkup u iznosu od 10 miliona maraka. Aleksić odmahuje rukom i kaže da on te pare nema.
Otmičari su, kako se ispostavilo, tipovali Aleksića misleći da je vlasnik firme „Interšped“ i da ima novca. Nisu znali da je on samo direktor, a da toliko novca nema čak ni firma, što je Aleksić pokušavao da im objasni u više navrata.

U međuvremenu, pošto je Aleksić bio slabog zdravlja, stanje je počelo da mu se naglo pogoršava. Zemunci su se uplašili da bi mogao da umre, pa su pokušali da mu obezbede malo bolje uslove tako što su mu doneli grejalicu, međutim boljitka nije bilo.
Strahovali su da će, ako nastave da ga drže zatočenog, Aleksić preminuti, što im nikako nije išlo u korist. Odlučili su da istog dana puste Aleksića bez i jedne marke otkupa.

Uzeli su brojeve njegove dece, kućnog telefona, kolega i dogovaraju se da im Aleksić „dug“ isplati u narednih deset dana.

„Ubacuju ga vezanog u kola i ostavljaju na auto-putu između Sava Centra i Geneksa na Novom Beogradu. Skidaju mu lisice, povez i vraćaju mu lične stvari, mobilni telefon, ključeve od kola… Naređuju mu da ne otvara oči dok ne bude siguran da su otišli, da ne obaveštava policiju. Sva uputstva „začinjena“ su pretnjama da će mu u suprotnom pobiti porodicu“, opisao je Novaković u svojoj knjizi.

Ono što je zaprepastilo operativce MUP jerste ubeđenje Milenka Aleksića da su ga oteli subotički policajci. Policijsku pomoć nije želeo ni kasnije, kada su ga otmičari pozvali i zatražili svoj novac. Sada su pristali i na iznos od 150.000 maraka. Nemoćan da se dogovori sa otmičarima oko predaje novca i da odgovori na sve njihove zahteve, Aleksić gasi mobilni telefon, okuplja porodicu i beži u Mađarsku.

Tamo je proveo nekoliko meseci, a po povratku u Srbiju se pritajio.

Milenko Aleksić zemuncima nikada nije isplatio ni dinar na ime otmice. I godinama kasnije verovao je da je u nju umešan vrh subotičke policije i nije se pokajao što sa MUP-om nije sarađivao.

Iako je u rukama zemunaca proveo jedno prepodne, od 6.30 kada su ga ščepali do 11.50 kada su ga ostavili na Novom Beogradu, ovaj događaj je na njega i porodicu ostavio veliki trag.

U njegovoj otmici učestvovali su Miloš Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Dušan Krsmanović, Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković.