"Otac poznatog političara odlazio u banke i predstavljao se kao advokat Vlade"

Građanima je, danas, pravosuđe poslednja nada nasuprot anarhiji, kaže za NIN advokat Borivoje Borović. Očekuju da će se neko iz pravosuđa izdići i baviti Ustavom i zakonima. Međutim, pravosuđe je potpuno razvaljeno. Sudije su pod kontrolom izvršne vlasti. Sa druge strane, tužilaštvo je na sramnom nivou. Pre svega Republičko tužilaštvo koje služi kao servis aktuelnom režimu. Ono je stražarnica vlasti, tužioci osluškuju šta će neko iz Vlade ili predsednik Srbije reći, pa da reaguju, rezignirano na početku razgovora ocenjuje ovaj poznati advokat koji se već decenijama kroz svoj rad suočava sa zloupotrebama u pravosuđu.Jedini kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda bila je Jasmina Vasović, a jedini kandidat za glavnog tužioca Zagorka Dolovac? Šta njih preporučuje za ta visoka zvanja?Svi ljudi od integriteta su se izjasnili o radu Zagorke Dolovac. Njeno ponašanje je sramno, ona nema nikakav autoritet i postupa protivzakonito. Mnogo prijava smo podneli republičkom tužiocu i nikakve reakcije nije bilo. Mislim da će doći vreme da ona zbog nečinjenja krivično odgovara. Jer ako se njena radnja svodi na nečinjenje to je vid korupcije. Korupcija se na razne načine oslikava. Ne mora direktno da bude dat novac, ali privilegije su očigledne.

Višim tužilaštvom u Beogradu rukovodi Nenad Stefanović. Vidimo neobične reakcije tog tužilaštva, poziva da se sasluša inspektor Milenković za Jovanjicu…Za vršioca dužnosti postavljen je čovek od poverenja. To je zato što je u prelomnim političkim događanjima važno imati čoveka koji se neće baviti svojim poslom. Svaki tužilac dobija dnevnu štampu i dužan je, kada uoči da se dešava ili priprema neko krivično delo, da reaguje. Ne treba niko da piše krivičnu prijavu već prema zakonu oni moraju da reaguju. Evo trenutno imate preko Pinka najavu linča, zatim navođenja kriminalnih aktivnosti jedne osobe i s druge strane da ta osoba navodi kriminalne aktivnosti vlasnika ove televizije. To je dovoljan osnov da tužilaštvo pokrene postupak i protiv jednog i protiv drugog. Međutim, ništa se ne dešava. Branio sam kao prvi advokat Slavka Ćuruviju u vreme kad su novinari po Zakonu o informisanju iz 1998. morali da dokazuju svoju nevinost u roku od 24 sata. Ćuruvija je tada ciljano osuđen po prijavi Milovana Bojića i to na pet meseci zatvora. Nakon toga je ubijen. Postoji i sada taj komplot političke vlasti i pravosuđa koje čeka nalog da bi nekome izreklo sankciju. Ćuruviju je onda progonila tajna služba i ubila. Ne zaboravimo da je tužilaštvo nemo posmatralo period kada su vršeni politički atentati. Tek kada je ubijen premijer, reagovali su silom prilika.Zašto Advokatska komora nije pokazala veće interesovanje da se rasvetli ubistvo vašeg kolege Miše Ognjanovića, da se otkrije zašto je praćen u vreme atentata?

Miša Ognjanović se, po svim mojim saznanjima, nije ogrešio o etički kodeks i ne verujem da je sarađivao sa bilo kojom kriminalnom grupom. I u ovom slučaju dosta stvari je spinovano. Upozoravao sam ga da mu se možda sprema hapšenje. Znali smo da smo na merama, da smo praćeni i prisluškivani, ali on nije pridavao značaj tome. Tada je Dijana Hrkalović radila i vrh vlasti je jednu kriminalnu grupu prihvatio kao prijateljsku. Čuli smo jasno tada predsednika Srbije da su neki ljudi iz tajnih službi pratili i prisluškivali Ognjanovića i te dokaze su dostavili određenim kriminalnim grupama. Rekao je - mi ćemo se time pozabaviti, biće krivično gonjeni i vrlo brzo ćemo rešiti ubistvo Ognjanovića. Ništa se nije desilo. Frapantno je da su te službe dostavljale dokumentaciju nenadležnim ljudima, i kontaminirali dokaze. Vidimo da u svaki predmet Specijalnog suda mogu vršiti uvid, još u fazi istrage, ministri i najviši funkcioneri države. Smatraju da je to njihova privatna prćija i da oni mogu da koordiniraju i usmeravaju u kom pravcu mogu da se vode istrage. Zato se skoro niko ne procesuira ko je iz vlasti.A zašto advokati ćute?Advokatura nije uradila ništa za Mišu Ognjanovića. Za predsednike komore biraju ljude, barem u Beogradu, po volji SNS-a. Predsednik komore ćuti umesto da reaguje na negativne pojave u društvu i pravosuđu. Tražio sam da advokatura štrajkuje dok se ne reši ubistvo Ognjanovića. Jedan dan na sramotu advokature je  trajao štrajk. I ta institucija je zarobljena.Advokatura je nekada pružala otpor. Zašto je sada tako kako tvrdite?U upravne odbore su postavili ljude jednom mašinerijom članstva SNS-a. Tako da nas nekoliko advokata reaguje, ne u ime komore, nego u ime ljudskih prava. Izabrani su ljudi u uprave pri zalasku karijere koji od toga imaju veliku materijalnu korist. Vlast je videla na banalnom pitanju o porezima snagu advokature koja se protivila. I onda su počeli da je ruše i da ubacuju svoje ljude.Neki advokati iz uprave su zastupnici javnih preduzeća?Evo vam primer: otac poznatog političara je odlazio u banke i predstavljao se kao advokat Vlade Srbije. Iz straha su mu davali paušalne ugovore na oko 20.000 evra mesečno.Vaš kolega Vladimir Đukanović je advokat u najvažnijim predmetima?

Što se tiče Đukanovića, radi se o jednoj neobičnoj pojavi. On je mlad advokat i nije po kvalitetu i stručnosti poslat da brani one koje brani, već zbog političke pripadnosti. Formalno mi je kolega i neću ga napadati. On se pojavljuje u svakom za vlast neprijatnom predmetu. Problem je u sudijama i tužiocima, a ne u Đukanoviću. Pa u jednom predmetu su pustili trojicu optuženih za teško ubistvo da se brane sa slobode. Ima jedna ekipa SNS- advokata, čija imena neću reći, koja javno mešetari u pravosuđu, ukida pritvore, namešta dokaze... Svi o tome ćute u pravosuđu.Predstavnici vlasti često komentarišu istrage i sudske postupke, a posebno predsednik Srbije i SNS-a. U nekim predmetima, kao na primer Krušik, Jovanjica, govore ko jeste i ko nije kriv. Kako to vidite?Baš tog dana, kada je predsednik izjavio da ne treba produžavati pritvor Predragu Koluviji (prvooptuženi za Jovanjicu), pravosuđe je doživelo konačni slom.  skandalozno je da neko preporučuje i da se nakon toga stvarno desi da optuženi za teška krivična dela dobije kućni pritvor, kao i da postoji sumnja da su ljudi iz Vlade učestvovali u tim radnjama, a da su kompleks štitili pripadnici MUP, BIA i tajne vojne službe. Tužilaštvo nije moglo da spreči i da u predmetu Belivuk fotografije koje su dokazi završe u rukama predsednika i ministra policije i da oni to prikazuju i komentarišu u medijima. To je urađeno pre nego što su izvedene kao dokazi, tako su kontaminirani ti dokazi. Bahatost nema više mere.Tako su komentarisali i video-zapis ubistva na šinama (ubistvo Vlastimira Miloševića) i da je navodno u tome na određeni način učestvovala državna sekretarka Hrkalović. Imam utisak da je ministar policije Nebojša Stefanović imao manji uvid u predmete nego neki drugi, kao državni sekretari. Zaključio sam da je on dao odobrenje da se hapse u predmetu Jovanjica i da je zato upao u nemilost. Poznati klijenti su mi svojevremeno govorili da su u zatvor kod njih dolazili Hrkalovićeva i ljudi iz MUP-a da ih ubeđuju da terete sada ubijenog Jovana Vukotića. Jasno je da su ljudi iz kriminalnih krugova stupili u kontakt sa nekima iz vrha MUP-a. Kada sve to vidite, uhvati vas panika u kojoj je fazi država, da ljudi iz podzemlja mogu da kontrolišuMUP. Nekada su te grupe bile pod kontrolom MUP-a. Danas imamo slučaj da političari u dosluhu sa kriminalnim grupama kontrolišu i MUP i u izvesnoj meri tajne službe. Znam da su ljudi u tim službama očajni što im predmete guraju u fioke.Kako objašnjavate to da se na saslušanje zove inspektor koji je otkrio Jovanjicu, Slobodan Milenković, a ne glavni koordinator Žandarmerije Nenad Vučković koji je komunicirao sa Belivukom?Iz medija sam obavešten o aktivnostima Vučkovića sa ljudima iz vlasti. To je razlog zašto ne mogu da dozvole da da iskaz, jer mu se može omaći da nešto pomene što nije pod kontrolom. Neću zaboraviti da je Milenković zloupotrebljen da kaže da braća Vučić nemaju nikakve veze sa Jovanjicom, a sam zna da nije tako.U predmetu kada je Andrej Vučić tužio Mikija Aleksića koga sam branio, uzalud smo dostavili dokaze. Mladi sudija nije hteo da donese zakonitu odluku. I tužilaštvo je kao servis poslužilo podnosiocu tužbe jer su u rekordnom roku dostavili navodni izveštaj da nema komunikacije između braće Vučić i Koluvije. Međutim, dostavili smo i deo optužnog akta protiv Koluvije gde piše da nisu mogli da otvore njegov telefon blekberi.

Znači, postoji sumnja da je u tom telefonu možda ta komunikacija. To znači i da veštačenje nije obavljeno na valjan način. U samoj sudnici sam pitao privatnog tužioca (Andreja Vučića) da li ga je iko ikada pitao u policiji o komunikaciji sa Koluvijom i da li su mu veštačili telefone? On je odgovorio: Ne. Koluvija je vodan u međunarodnim delegacijama, a mi smo dostavili fotografiju na kojoj se vidi da je prisustvovao odborima SNS-a. Bio je važan za Vojvodinu i mi smo očigledno udarili u osinje gnezdo. Sistem se razotkrio i kada je ministar zdravlja Zlatibor Lončar predložio legalizaciju marihuane, čime bi postupak bio rešen. Pošto im je to bio suviše veliki zalogaj, rešili su da Koluvija ide u kućni pritvor i da ćuti. Kada ljudi ostanu u pritvoru nekad počnu da govore da bi spasili sebe.Vučić je prvo izneo optužbe da je prisluškivan i još nema rezultata. Kako vi to vidite?Mislim da su tako sprečene neke istrage, jer je javno obznanio rezultate da su neki ljudi prisluškivani po odobrenju suda. To više ne može da se koristi kao dokaz. Ne znamo protiv koga je vođena istraga i ko je zbog toga prisluškivan. To je tajna.Kako vidite borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji?Postoji sumnja da iza nekih projekata, kao Beograd na vodi, stoje ozbiljna krivična dela. Dobijam informacije od svojih klijenata da nekad stanove tamo kupuju prisilno, a nekad dobrovoljno i da nisu dužni da objašnjavaju poreklo novca. Treba ispitati da li se tu radi o velikom pranju novca. Na primer, u slučaju Jat tehnike branim čoveka koji je izneo sve nepravilnosti, pa ga sada krivično gone. Na osnovu njegovih izveštaja neki avioni su prizemljeni jer nisu bili za let.

U ovoj zemlji se mnogo gradi, a ima i mnogo kriminalnih grupa koje trguju drogom. Niko tu nije ispitao trag novca. Busaju se da će primenjivati zakon o poreklu imovine. Ispitivaće akademike, a ne one koji imaju komplekse zgrada. Neće da ispituju jer su iz vlasti suvlasnici sa svojim tajkunima. Domaća gradnja je uništena i mi smo nemi posmatrači. Demokratska Srbija iz 90-ih je poražena. Ali baš zbog tih privilegija i želje za još većom moći, ova vlast će pojesti sama sebe. I tako će doći do sloma vladavine Aleksandra Vučića. Onda će se doneti zakoni o borbi protiv visoke korupcije, što znači da će na optuženičke klupe sedati istovremeno političari, policajci, sudije i ljudi iz podzemlja. Jer, podzemlje koje vrši najveća krivična dela, a to se dešavalo i 90-ih godina, ima policijsku zaštitu. U sva takva dela u poslednje vreme umešani su funkcioneri MUP-a, BIA i tajne vojne službe.Sada je i kao dokaz izvedena komunikacija Vučkovića i Belivuka. Zašto je policija identifikovala samo Dijanu Hrkalović, a nije ministra, Nebojšu, šefa, Andreja, i glavnog šefa. Da li pretpostavljate ko je glavni šef?Nikom nije stalo da se utvrdi ko je. I treba da se ruga Dijana Hrkalović ljudima iz pravosuđa, da gostuje na televizijama, kad oni ćute.Bili ste u ekspertskom timu SPO-a za otkrivanje ubica na Ibarskoj magistrali. Kako vidite postupanje države Srbije i njenih institucija povodom takođe političkog ubistva Olivera Ivanovića?U svim atentatima - Ibarska, Budva, Stambolić i na kraju premijer Đinđić, stoji tajna služba. To potvrđuju pravosnažne sudske presude. Te službe bezzakona prisluškuju i prate. Takav materijal drže u nekim kabinetima ministara ili ga unište. Siguran sam da u BIA postoje ti materijali o nelegalnim praćenjima i prisluškivanjima novinara, advokata, sudija i raznih političara. To predstavlja ogledalo one vlasti iz 90-ih, a sada imamo nastavak pod ovim režimom. A Oliver je smetao kao čovek koji nije hteo da podlegne pritisku da bude u istoj koloni na Kosovu. Filmom na Pinku se stvarala slika o političkom protivniku kao izdajniku i albanskom lobisti. Onda je otvoren put kod laičke javnosti da se neko takav skloni. Ljudi iz vlasti su pokušali medijski da vode taj postupak. Tako su osumnjičenogMilana Radoičića doveli na poligraf. Prvo je Marko Đurić objavio srpskoj javnosti da je Radoičić nevin. To sa poligrafom je uzelo maha. Nije bilo moguće da dopre glas do laičke javnosti da poligraf nije nikakav dokaz. Vlast je manipulisala i Radoičić je uzet u direktnu zaštitu. Morao je da se ispita, a umesto toga pojavljivao sa na konferencijama pored predsednika. Upotrebljen je i kao latentna pretnja da se može pojaviti na Kosovu. Oliver Ivanović je bio čovek koji smeta. Danas se koriste televizije sa nacionalnom pokrivenošću da se linčuju politički protivnici bez ikakvih posledica. Tužioci imaju nalog da na to ne reaguju, a sudije su takođe pod pritiskom kada se pokrenu privatne tužbe. To je eldorado za političke hohštaplere.Izjavili ste da danas postoje naslednici Belivukove grupe i da vlast pokazuje sklonost ka paramilitarnim organizacijama. Gde to vidite?Pa pripadnici Belivukove grupe su na inauguraciji predsednika hapsili i novinare. Siguran sam kada su oni uhapšeni da ih je neko nasledio. Postoje ljudi koji upadaju u kuće, hapse u autobusima. Bez podrške vlasti ne bi mogli da rade. Ima veliki broj takvih grupa. U svakom mestu lokalni moćnik ima svoju kriminalnu grupu. Vidimo ih na snimcima kada se održavaju skupovi. Nikada više ljudi nisam video iz kriminalnog miljea. U vrhu vlasti misle da je Srbija stadion na kome navijačke grupe imaju najvažniju ulogu i taj manir prenose u politički život. Navijačke grupe tetoše i dozvoljavaju im da čine ozbiljna krivična dela.Nije li u vreme Miloševića mafija bila pod kontrolom vlasti i čak su je koristili prema presudama i za politička ubistva? Kako je sada?Da, koristili su mafiju. Što se tiče klasičnih kriminalnih grupa, bile su pod kontrolom. Danas veliki broj kriminalnih grupa ima dozvolu da radi šta hoće. Pa pogledajmo Belivukovu grupu. U tom predmetu smo imali dokaze da je policija pratila ljude koje su oni pobili. Praćenje ide do kuće u Ritopeku. Više je nego očigledno da su oni bili u dubokom kontaktu sa vlašću.

Zastupali ste Mariju Lukić iz Brusa. Da li je ta presuda izazvala neke promene u društvu?Ipak je napravljen neki efekat. Kada me je angažovala, razgovarao sam sa predsednikom suda koji je bio i sudeći sudija. Hteo je da me prevari, da zatvori postupak. Saznao sam i preko Marije da ga je Jutka zadužio da vodi taj predmet. Nisam mu dozvolio da krši zakon. Predlagao sam svedoke, kao i veliki broj dokaza koje je morao da izvede, pa je nevoljno zbog odlaska u penziju predao predmet drugom sudiji, a zatim je postupak izmešten iz Brusa. Jutka je davao nesmotrene izjave, pa su ga otpisali, iako je za ljude iz vlasti davao dozvole za gradnju na Kopaoniku kao da je njegova prćija. Nevoljno su ga se otarasili. Poslali su Vojislava Šešelja u sudnicu. Oterao sam ga u publiku, tako što sam sudiji ukazao da ne može da sedi pored branioca jer u našem zakonu ne postoji institut pravnog savetnika odbrane, kako se predstavio, a i što je Šešelj morao znati kao doktor pravnih nauka. Bili su pritisnuti silom dokaza. Taj sudija koji je presudio je zamenik predsednika Udruženja sudija i tužilaca Srbije, koje je napravljeno da parira legalnim udruženjima sudija i tužilaca. Vidite kako se ne odriču Dragoljuba Simonovića koji je bio lokalni šerif u Grockoj. Jasan je sistem vladanja. Pouka je da se treba boriti. Ugroženi moraju da angažuju stručne advokate koji će ih i u javnosti zastupati, a ne osobe bliske vlastima koje se predstavljaju kao advokati.Bonus video: Borović: A šta je sa predmetima Hrkalović, Kokeza i Prisluškivanje?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=boroviatajesapredmetimahrkalovikokezaiprislukivanje-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2508291"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram