NOVA BAZA Ko rukovodi najbitnijim sudom u Novom Sadu, a ko šalje studente i aktiviste na Klisu u ćelije sa stenicama: Ko u srbiji deli pravdu (13. deo)

Tijana Jakovljević, predsednica Višeg suda u Novom Sadu

Na mesto predsednice izabrana je nakon što je godinu dana bila vršilac funkcije i to početkom septembra 2024. godine, dva meseca uoči pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici i pogibije 16 osoba.

Na sudijsku funkciju je prvi put izabrana 2015. godine, kada je raspoređena u novosadski Osnovni sud i građansko odeljenje, gde je bila sve do kraja 2020. godine, kada je unapređena u sudiju Višeg suda, gde je postupala sve do oktobra 2023. U zvaničnoj biografiji navodi se da je od 2004. bila volonter pripravnik u Opštinskom sudu u Novom Sadu. Tokom 2006. godine primljena je u radni odnos kao pripravnik u Opštinskom sudu u Novom Sadu na period od tri godine, na kom radnom mestu je radila sve do jula 2009. godine. Od januara 2010. godine do decembra 2015. godine radila je prvo kao stručni saradnik, a nakon toga i kao viši stručni saradnik u Osnovnom sudu u Novom Sadu, gde je obavljala i poslove portparola tog suda. Taj period, tačnije kraj 2012. godine, obeležila je afera o nestanku predmeta po tužbi uzbunjivača doktorke Bojane Bokorov protiv Instituta za onkologiju Vojvodine i načelnika Odeljenja za radiologiju Marka Eraka zbog zlostavljanja na radu. Sporo postupanje u ovom slučaju izazivalo je advokata dr Bokorov da podnosi pritužbe i urgencije, sve dok postupajuća sudija nije otkrila da ne može da pronađe predmet. Tada je na scenu stupila portparolka Jakovljević, koja je kazala da predmet nije "nestao", već da je prosleđen Vrhovnom kasacionom sudu radi donošenja odluke o predlogu tužilje da se
odredi drugi nadležan sud za postupanje u ovoj stvari. Jakovljevićeva je takođe tada naglasila da je
netačno da za dve godine od podnošenja tužbe nije započeto saslušanje tužilje, "jer je dokaz izvođen u toku postupka, ali se u ovom trenutku ne može precizno reći na kojim ročištima je sud izvodio dokaz saslušanjem tužilje, s obzirom na to da se spisi predmeta ne nalaze više u Osnovnom sudu".

Nepuna dva meseca nakon pada nadstrešnice, sudija Jakovljević je odbila da televiziji N1 dostavi
optužnicu koju je novosadsko VJT prethodno podnelo protiv trinaestoro okrivljenih. Sud je ovaj zahtev odbio uz obrazloženje da krivično vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu ispituje osnovanost podignute optužnice, na koju okrivljeni mogu podneti prigovor.

„Ako krivično vanpretresno veće utvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice, narediće da se istraga dopuni, odnosno sprovede ili da se prikupe određeni dokazi“, navodilo se u obrazloženju rešenja Višeg suda u Novom Sadu.

Sudija Jakovljević je tad u rešenju napisala da smatra da je zahtev N1 u momentu kada optužnica nije stupila na snagu – neosnovan i da bi „podnosioci mogli ugroziti dalji tok postupka uvidom u traženu dokumentaciju“.

„Pre svega iz razloga što je postupak u fazi odlučivanja o podnetoj optužnici, koju sud svojom odlukom potencijalno može i vratiti na dopunu istrage u kojoj fazi postupka je javnost isključena“, kazala je tada Jakovljevićeva, da bi optužnica tek sredinom aprila bila konačno i vraćena tužilaštvu na dopunu. Ni posle skoro tri meseca, dopuna istrage nije okončana, a iz nedavnog medijskog prepucavanja između Višeg suda i VJT u Novom Sadu, jasvnost je svedočila međusobnom optuživanju za ometanje istrage. Izuzeće sudije Jakovljević, ali i ostalih novosadskih sudija juče je zatražila odbrana SNS batinaša koji su krajem januara studentkinji u bezumnom napadu polomili vilicu. Da li će postupak, kako traži branilac, biti prebačen u Beograd, odlučiće Vrhovni sud koji će ispitivati osnovanost za izuzeće i sudije Jakovljević.

Ana Stamenić, zamenica predsednice Višeg suda

Za sudiju je prvi put izabrana 2010. godine i raspoređena u krivično odeljenje novosadskog Osnovnog suda. Nakon osam godina, kada je formirano Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, unapređena je u sudiju Višeg suda i postavljena za rukovodioca ovog odeljenja. U zvaničnoj biografiji se navodi da je trenutno zadužena i raspoređena i na poslovima prvostepenog sudovanja u predmetima povodom primene Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji. Krajem 2023. godine postala je i stalna članica CEPRISA – Centra za pravosudna istraživanja. Zanimljivo je da sudija Stamenić, za skoro dve godine pripadnosti CEPRIS-u, dosad nije javno i samostalno istupala po bilo kom pitanju, što je posve neobično budući da njene kolege koje su takođe članovi ove organizacije, neretko se javno oglašavaju o svim gorućim pitanjima koje se tiču pravosuđa, poštovanja zakona i pravne države. Ipak, reagovala je na izjave i pretnje predsednika republike da će svi tužioci i sudije koji ne budu štitili ustavni poredak biti zamenjeni, i potpisnik je zajedničkog saopštenja, iza kog je stalo više stotina njenih kolega iz sudova i tužilaštava. Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa sudijom Stamenić jeste da je njen suprug zaposlen u BIA, kao i rođeni brat.

Sudija Stamenić je pre dve godine osudila odbeglog Radoja Zvicera, označenog vođu „kavačkog klana“ na jedinstvenu kaznu od dve godine i pet meseci zatvora zbog uticaja na bivšeg policajca Milenka Đukića iz Temerina da mu pomogne i obezbedi dokumenta i lažno boravište u Novom Sadu kako bi dobio ličnu kartu i pasoš na ime Slobodana Zeca. Dok je Zvicerovu kaznu koju je izrekla sudija Stamenić potvrdio novosadski Apelacioni sud, ona koju je dosudila policajcu Đukiću od dve godine i tri meseca zatvora, naposletku je smanjena. Svojedobno je postupala i kao istražni sudija u slučaju požara u novosadskom noćnom klubu „Kontrast“, u kom je poginulo šestoro mladih. Takođe, njene prve godine u postupanju i rukovođenju Posebnim antikoruptivnim odeljenjem obeležio je veliki priliv broja prredmeta u vezi sa krađom beba. Takođe, sudiji Stamenić je tokom 2017. nakratko dodeljen predmet i postupak protiv Tomislava Bokana, lidera pokreta „Dinara, Drina, Dunav“ i još šestoro optuženih za kupovinu glasova na izborima 2012. godine. Posle samo dve nedelje postupanja, sudija Stamenić je izuzeta iz ovog slučaja na sopstveni zahtev.

Anita Budimir, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu

U fokusu javnosti i na naslovnim stranicama tabloida našla se početkom maja ove godine, nakon što je donela odluku da ne određuje pritvor novosadskom studentu Fakulteta tehničkih nauka, koji je tad uhapšen uz optužbu da je udario dekana DIF Patrika Drida, a koji je predmetnog dana nasilno pokušao da probije blokadu fakulteta. Tabloidi su danima targetirali sudiju Budimir kao „žuti kadar“, iako je ona prvi put na funkciju izabrana tek 2014. godine, kada je SNS već uveliko bio na vlasti, a odluku o njenom izboru potpisala aktuelna predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković.

Sudija Budimir se trenutno nalazi i na mestu zamenice predsednice Krivičnog odeljenja Višeg suda, odnosno Ivane Josifović, supruge poznatog advokata Gorana Petronijevića i bliske saradnice glavnog beogradskog tužioca Nenada Stefanovića, u čijem je GONGO Udruženju sudija i tužilaca takođe jedan od visokih funkcionera.

Tatjana Đurašković, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu

Zajedno sa Anitom Budimir postupa kao sudija Višeg suda i odlučuje po zahtevima za pritvor, ispitivanju sporazuma o priznanju krivice i o svemu što se rešava i odvija van glavnog pretresa.

Đuraškovićeva je, konkretno, nakon nezakonitog hapšenja šestoro novosadskih aktivista uoči protesta 15. marta u Beogradu, kao i raspisivanja poternice za još šestoro, osumnjičenih za pokušaj rušenja ustavnog poretka, došla u fokus javnosti i studenata u blokadi. Zbog činjenice da je uhapšenima mesecima produžavala pritvor, a da je čitav slučaj bio baziran na nelegalnom dokazu, odnosno prisluškivanom razgovoru koji kao dokaz ne može da se upotrebi na sudu, sudija Đurašković je u javnosti ubrzo dobila titulu „ćaci-sudije“ koja hapsi i pritvara po nalogu vlasti. Zahtev advokata odbrane da izuzme nelegalni dokaz iz spisa predmeta, sudija Đurašković je odbila još u prvim danima nakon hapšenja. U obrazloženju odbijanja tog zahteva napisala je da se postupalo u skladu sa Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji i da se ti dokazi mogu
koristiti u krivičnom postupku. Jedan od branilaca, advokat Veljko Milić izrazio je razočaranje zbog
odluke suda.

„Sporni dokazi su označeni kao strogo poverljivi, ali nakon što je odbrani, tek nakon dve nedelje čekanja, omogućen uvid u spis, zaključeno je da dokazi nisu pribavljeni u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i da se kao takvi ne mogu koristiti u krivičnom postupku“, rekao je Milić agenciji Beta. Po njegovim rečima, vođenje krivičnog postupka u skladu sa spornim dokazima predstavlja opasan presedan, koji može da ugrozi ljudska prava ne samo okrivljenih u ovom postupku, nego i svih osoba koje se ubuduće budu našle u situaciji da se dokazi protiv njih prikupljaju mimo Zakonika o krivičnom postupku.

Njena fotografija, kao i tužioca novosadskog VJT Branislava Lepotića, koji vodi istragu u tom
slučaju, ali i onu o padu nadstrešnice, danima su bile zalepljene po okolini sudske zgrade, ali i u širem pojasu grada.

„SNS tužilac Slobodan Josimović. Traži pet godina zatvora za aktiviste. Ceo proces se zasniva na
krivičnoj prijavi MUP-a u kojoj policija pretpostavlja šta su aktivisti ‘mislili’. Jedini dokaz koji prilaže je neovlašćeni snimak BIA. Josimović je tužilac i u slučaju ‘Nadstrešnica'“, navodi se na jednom od plakata.

Na drugom plakatu navodi se da „SNS sudija Tatjana Đurašković produžava pritvor aktivistima jer ‘još uvek traju protesti’. Odbija da izuzme iz postupka snimak koji je BIA neovlašćeno pribavila.“