Foto: Shutterstock

Troje od desetoro hakera iz Niša optuženih za računarske prevare teške 70 miliona dolara, nisu dostupni našim pravosudnim organima, potvrdio je za naš portal advokat Dalibor Lazović, branilac Nikole D. čije izručenje traži SAD, napominjući da možda nisu pobegli, već da je moguće da oni više nemaju obaveznu meru javljanja, budući da je po zakonu isteklo godinu dana.

Viši sud u Beogradu ukinuo je pritvor za desetoricu hakera 23. jula, uz obaveznu meru javljanja policiji i zabranu napuštanja mesta boravka. Međutim, danas se pojavila informacija da je troje optuženih više nisu dostupni našim pravosudnim organima.

Dalibor Lazović, jedan od advokata optuženih kaže za naš portal da je čuo za informaciju da se dvoje nisu javili.

„Isteklo je godinu dana koliko su mogli biti u pritvoru, što je po zakonu. Zahtev za izručenje je praktično optužnica, te je sporno da su oni imali bilo kakvu meru. Formalno je doneta mera da imaju obavezu da se javljaju dva puta nedeljno, što ja profesionalno nisam dirao za svog klijenta, jer njemu nije teško da se javlja. Sa pravne strane mislim da nema osnova, da li su pobegli ili se ne javljaju jer smatraju da ne postoji ta obaveza, ne znam“, kaže Lazović.

Takva odluka, misli, nije pravno utemeljena, a nije siguran da li su možda branioci ostalih optuženih pravno oborili tu odluku.

„Mog klijenta su ispitivali, ali je on znao koliko i ja. Ponavljam, odluka za mog klijenta vezano za javljanje jeste na snazi, ali pitanje je da li je i za druga lica“, zaključuje Lazović.

Foto: Shutterstock

Podsećanja radi, Evropski sud za ljudska prava doneo je sredinom jula privremenu meru kojom je preporučio našoj državi da odloži izručenje desetoro osumnjičenih Nišlija Sjedinjenim Američkim Državama, koje ih traže zbog računarskih prevara putem lažnih investicionih platformi u Teksasu. Ovom preporukom Evropski sud je sugerisao da se zastane za ekstradicionim postupkom dok taj sud ne odluči o predstavkama koje će tom sudu podneti okrviljeni. Inače, postupak ekstradicije je u fazi odlučivanja ministra pravde Srbije da li će dati saglasnost na njihovo izručnje, pošto je već doneta pravosnažna sudska odluka da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručneje.

Inače svih 10 osumnjičenih protivili su se izručenju, dok je jedan osumnjičeni, Antonije Stojiljković (32) iz Niša, bio je saglasan sa izručenjem SAD, pa je njegova ekstradicija realizovana 4. februara.

SAD i Srbija imaju zaključen sporazum o izručenju sopstevnih državljana, a izručenje Stojiljkovića bila je prva njegova realizacija.

U ovom slučaju pored Stojiljkovića, tužilaštvo Severnog okruga Teksas, SAD, tereti još 10 osoba iz Srbije sa prebivalištem u Nišu da su u zaveri prevarili investitore za iznos od preko 70 miliona dolara.

Prema optužnici koju je saopštila ambasada SAD u Beogradu, osumnjičeni se terete za digitalnu prevaru od 70 miliona dolara, koja je obuhvatila nekoliko kontinenata, i bila usmerena i protiv američkih građana i protiv stranaca.

Optuženi su, kako tvrde tužioci u Teksasu, učestovali u stvaranju i plasiranju preko 20 lažnih investicionih platformi, uključujući Opšns Rajder, Bank de Opšns, Start Opšns, Dragon Majning, BTC Majning Faktori i Triniti Majning.

Iz svojih baza u Kini, Srbiji i drugde, optuženi su, kako se navodi, ciljali investitore širom planete, uključujući nekoliko na severu Teksasa, navodeći ih da „investiraju“ u binarne opcije i rudarenje kriptovaluta.

Oni su na internetu prodavali svoje platforme za binarne opcije predstavljajući se kao „lider na svetskom tržištu binarnih opcija“, hvaleći se prosečnim profitom od ulaganja od 80 procenata i obećavali refundiranje od 20 procenata za svaki neuspešan ulog.

S druge strane, na platformama za rudarenje kriptovaluta tvrdili su da investitori od njih mogu „kupiti bitkoine upola tržišne cene“ zahvaljujući njihovim resursima za transakcije koji rade „non stop širom sveta“.

Optuženi su koristili izmišljene profile, pretežno ženske, sa imenima i fotografijama službenika i direktora ovakvih nepostojećih investicionih kompanija, čak koristeći lažna imena tokom video konferencija da bi potencijalne investitore uverili u legitimnost firme, navodi se u optužnici.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare