0
Ugovor kojim je Milan Radoičić poklonio 40 odsto svog udela u firmi Inkop poslovnim partnerima Zvonku i Žarku Veselinoviću, otkriva i da se Radoičićevo prebivalište nalazi na ekskluzivnoj lokaciji na Dedinju, u zgradi u kojoj je kao vlasnik petosobnog stana upisana firma "Rad 028" iz Zvečana, koja se nalazi na američkoj listisankcija zbog sumnji da je povezana sa Radoičićem. BIRN otkriva i da u neposrednom komšiluku Radoičićevog prebivališta u istoj ulici, na istom broju, još jednu, šestosobnu nepokretnost, ima Nikola Petrović, najpoznatiji kao kum Aleksandra Vučića.
Na zemljištu omeđenom ulicama Generala Pavla Jurišića Šturma, Rajka Mitića, Goleške i Generala Save Grujića na beogradskom Dedinju, smešten je veći broj vila i drugih luksuznih objekata pozamašnih površina, sa svim onim što uz njih najčešće ide – bazeni, zeleni vrtovi, visoke ograde koje ih skrivaju od pogleda prolaznika, nadzorne kamere, obezbeđenje… Neke od njih pripadaju ličnostima dobro poznatim široj javnosti ili firmama povezanim sa njima, piše BIRN.
Jedna od nepokretnosti u Ulici Rajka Mitića u vlasništvu je firme “Rad 028” iz Zvečana, na severu Kosova. Baš u istoj ulici, na istom broju na kom je i pomenuta nepokretnost, nalazi se i prebivalište Milana Radoičića, neformalnog šefa severa Kosova, koji je na sebe preuzeo odgovornost za oružani sukob u selu Banjska 24. septembra ove godine.
Naime, u Ugovoru o prenosu udela koji je BIRN pribavio iz Agencije za privredne registre (APR), potpisanom 2. oktobra ove godine, osam dana nakon događaja u Banjskoj, iz kog se vidi da je Milan Radoičić poklonio svojih 40 odsto udela u firmi Inkop Zvonku i Žarku Veselinoviću, ispod Radoičićevog potpisa, pored drugih ličnih podataka, navedena je i adresa njegovog prebivališta.
Na toj adresi nalazi se zgrada površine od 1.161 kvadratnog metra, koja ima tri stana i devet garaža. Vlasnik jednog od stanova, po strukturi petosobnog, površine 245 kvadrata, jeste već pomenuta firma „Rad 028“ sa sedištem u Zvečanu. U istoj zgradi na Dedinju, firma „Rad 028“ iz Zvečana poseduje i tri garaže od po 16 kvadrata.
Firma „Rad 028“ tokom poslednjih godina često je bila u fokusu nevladinih medija koji su spekulisali da je Radule Stević, koji je u APR-u upisan kao njen osnivač, samo fiktivni vlasnik, a da iza preduzeća zapravo stoje Milan Radoičić i Zvonko Veselinović.
I firma „Rad 028“, kao i Radule Stević, zatim Milan Radoičić, Zvonko Veselinović i njegov brat Žarko nalaze se na listi sankcija američkog Ministarstva finansija od 8. decembra 2021. godine.
U saopštenju američkog ministarstva navedeno je da je Zvonko Veselinović vođa grupe za organizovani kriminal i da je reč o jednoj od najozloglašenijih korumpiranih ličnosti na Kosovu. Navedeno je i da je Veselinovićeva grupa, u kojoj su i njegov brat Žarko, Milan Radoičić i još nekoliko osoba, uključena u šemu podmićivanja velikih razmera sa kosovskim i srpskim bezbednosnim zvaničnicima, koji omogućavaju grupi ilegalnu trgovinu robom, novcem, narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije. Američko ministarstvo je tada podsetilo i da su pojedini pripadnici ove grupe osumnjičeni za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića.
Radule Stević je označen kao lice povezano s Veselinovićevom i Radoičićevom grupom čiji su članovi učestvovali u korupciji, uključujući proneveru državne imovine, eksproprijaciju privatne imovine radi lične koristi, korupciju vezanu za vladine ugovore ili korišćenje prirodnih resursa, i podmićivanje.
Osim firme „Rad 028“ koja je registrovana u srpskom APR-u za delatnost ostalih završnih radova, na američkoj listi našla su se i dva Stevićeva preduzeća registrovana u kosovskoj agenciji – „Radule Stević BI PTP Rad“ i „Rad“ d.o.o, obe registrovane za izgradnju stambenih objekata.
0
2
0
„To su stvarno sulude priče“, kazao je krajem te 2021. godine Radule Stević za KoSSev, komentarišući odluku ministarstva finansija SAD koje ga je stavilo na listu lica pod američkim sankcijama i povezalo ga sa „organizovanom kriminalnom grupom Zvonka Veselinovića“.
„Rad 028“ godinama dobija unosne poslove na tenderima za projekte koji se finansiraju iz budžeta Srbije, ali i iz budžeta Kosova. Samo od početka ove godine, prema podacima sa portala Javnih nabavki, zaključno sa 26. oktobrom, ta firma sklopila je ugovore za poslove vredne oko 15,1 milion evra, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Milana Radoičića hteli smo da pitamo da li je tačno da ima prebivalište u stanu koji se vodi na firmu “Rad 028” iz Zvečana i ako jeste, kakve su njegove veze sa tim preduzećem, ali sa njim nismo uspeli da ostvarimo kontakt preko telefona poznatih redakciji.
Zato su se novinari BIRN-a obratili i vlasniku tog preduzeća, Radulu Steviću, ali on je odbio da razgovara, rekavši da nema vremena, jer je na slavi. Na pitanje novinara BIRN-a da li mogu da razgovaraju kasnije, prekinuo je vezu.
U izgradnju objekta u kom se nalazi petosoban stan od 245 kvadrata i tri garaže u vlasništvu preduzeća „Rad 028“ iz Zvečana na dedinjskoj adresi na kojoj je prijavljeno prebivalište Milana Radoičića, investirala je firma Adoc Real Estate iz Beograda, koja je sazidala još dva objekta na dve susedne parcele.
U jednom od njih, koji je po strukturi identičan zgradi u kojoj je prijavljen Radoičić, vlasnik jednog od ukupno tri stana je Nikola Petrović, kum srpskog predsednika, nekadašnji direktor javnog preduzeća Elektromreža Srbije, poznat po svom bogatstvu i po unosnim poslovima koje su razvile njegove brojne firme.
Poslednji događaj koji je javnost podsetio na predsednikovog intrigantnog kuma zbio se u martu ove godine kada je, takođe na Dedinju, nedaleko od ulice u kojoj ima još jednu nepokretnost – vilu od oko 1.300 kvadrata, izazvao sudar pod, kako se sumnja, dejstvom alkohola i kokaina. U udesu su povređene dve osobe. Kako su preneli mediji, Petrović je vozeći svoj „mercedes meklaren“, čiji modeli mogu dostići cenu od nekoliko stotina hiljada evra, udario u ogradu, oborio tri stuba i udario „opel korsu“ u kom su bile dve pomenute osobe.
U zgradi, u neposrednom komšiluku Radoičićevog prebivališta, Petrović ima, kako piše u katastru, šestosobni stan površine 261 kvadratni metar i tri garaže od po 16 kvadrata.
S prednje strane objektu nije moguće prići, jer je naslonjen na parcelu na kojoj se nalazi vila Adhama Abo Madalale, bliskog saradnika Mohameda Dahlana koji je posredovao u mutnim poslovima Srbije i Emirata. Ta vila zidana bez građevinske dozvole, a ozakonjena je bez jasnog pravnog osnova, o čemu je BIRN već pisao.
Iz Ulice Rajka Mitića, na potezu gde saobraćajnica razdvaja Gemaksove teniske terene i pomenute objekte u kojima su Petrovićev šestosoban stan i petosoban stan firme “Rad 028”, pogled na njih zaštićen je živom ogradom.
S druge strane Gemaksovih teniskih terena, odmah prekoputa parkinga tog objekta, počinju visoke zidine, koje se pružaju duž Ulice generala Pavla Jurišića Šturma koje su opasale veći broj objekata u vlasništvu moćnih biznismena, kontroverznih ličnosti, ali i onih za koje se sumnja da su povezane sa kriminalom.
Na tom delu zemljišta, koje se nalazi na svega par stotina metara od objekata u kojima stanove imaju Nikola Petrović i “Rad 028”, iza opisanih visokih zidina i visokih kapija pod video nadzorom, smestile su se četiri vile. Jedna od njih, kako je BIRN pisao još 2018. godine, pripada firmi Inkop, koja nakon što je iz nje 2. oktobra ove godine bez naknade istupio Milan Radoičić, sada pripada njegovom bliskom prijatelju i poslovnom partneru Zvonku Veselinoviću i njegovom bratu Žarku.
Na istoj parceli na kojoj se nalazi Inkopova vila, prema satelitskim snimcima objavljenim na sajtu GeoSrbija, izgrađena su još dva objekta koja nisu uneta u katastar – jedan manji od pomenute uknjižene vile i bazen. U Registru APR-a – Centralnoj evidenciji građevinskih dozvola (CEOP), objavljen je samo zahtev za početak radova na izgradnji pomoćnog objekta iz 2016. godine, koji je odbačen. Među utvrđenim nedostacima u rešenju o odbačaju, između ostalog, navodi se da je potrebno dostaviti Informaciju o lokaciji za izgradnju pomoćnog objekta koju izdaje Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, i uraditi idejni projekat u skladu sa Informacijom o lokaciji. Prema satelitskim snimcima GeoSrbija, manji objekat počeo je da se zida nakon pomenutog odbačaja prijave radova, početkom 2017, dok je gradnja bazena počela posle februara 2019. godine.
U vezi sa neuknjiženim objektima, pitanja smo poslali preduzeću Inkop, ali do objavljivanja teksta, odgovori nisu stigli.
Da nije samo slučajnost to što pomenuta trojka – Petrović, Veselinović, Radoičić – prebiva ili ima nekretnine u neposrednom komšiluku, podseća nas fotografija koju je BIRN objavio 2018. godine.
Dedinje je Dedinje. Ipak, koja desetina kvadrata u Beogradu na vodi danas je nezaobilazni statusni simbol srpskog creme de la creme, pa se i „Rad 028“ iz Zvečana smestio u jednu od kula u Hercegovačkoj ulici – garaža od 12 kvadrata, stan skroman, 54 kvadratna metra. Nalazi se na sedmom spratu zgrade smeštene nedaleko od mesta na kom su maskirani napadači počinili niz krivičnih dela, naoružani bejzbol palicama uz pomoć bagera i vrha policije.
Tako je bar rekao policajac Goran Stamenković, dežurni šef smene beogradske policije u noći rušenja u Savamali, koji je jedini do sada odgovarao za nezakonito demoliranje te četvrti. On, međutim, nije tada hteo da potvrdi navode Veljka Belivuka koji je prošle godine pred sudskim većem rekao da su on, zatim tadašnji šef tog kriminalnog klana Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi i Zvonko Veselinović, Radoičićev bliski prijatelj, “poslali momke da ruše u Savamali”.
I dok Milana Radoičića saslušavaju zbog oružanog sukoba u Banjskoj, a Zvonko Veselinović uspešno odgovara na poligrafsko pitanje o tome da li je platio milion evra za likvidaciju policijskih inspektora koji su otkrili Jovanjicu – Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića, povezane firme Inkopa iz Ćuprije – Novi Pazar-put i Betonjerka iz Aleksinca nižu milionske tendere, a Dolly Bell, prema podacima iz CEOP-a, ubrzano proširuje Hotel Grey u Nacionalnom parku Kopaonik za dodatnih 8.000 kvadrata.
Snimci zdanja sa palmama na Gazivodama i izvodi iz katastra svedoče o tome da je „patriotizam“ itekako profitabilan.
O Radoičićevoj imovini ništa nismo saznali od srpskih vlasti, osim onoga što smo čuli od predsednika – da je „ulagao u svoju kuću na Kosovu i Metohiji“. Šture su i informacije iz Prištine, a ne nudi ih ni kosovski katastar.
Ni u srpskom katastru na ime Milana Radoičića nema upisanih nepokretnosti. Nema ni na Zvonka Veselinovića, ali zato preduzeće Inkop, osim na Dedinju, ima nepokretnosti i na Voždovcu u ulici Jove Ilića. Stan od 104 kvadrata i dve garaže od po 12 kvadratnih metara. Na stanu je, kako piše u katastru, upisana hipoteka na ime poreskog dugovanja Inkopa u iznosu od 46.856.488 dinara. Rešenje o poreskom dugovanju je iz 2016. godine, kada je i upisana hipoteka, a krajnji rok za isplatu bio je 15.06.2021. godine. Iako je rok prošao, hipoteka nije izbrisana, a drugih zabeležbi u katastru nema, pa nije poznato šta se sa ovim dugom dogodilo – da li je otplaćen, ali hipoteka nije izbrisana ili je Inkopu možda produžen rok za vraćanje poreskog duga. Ista hipoteka upisana je i na obe garaže.
1
1
14
3
Inkop u Raški ima osam poslovnih objekata, od kojih je većina izgrađena bez dozvole za gradnju. Jedan objekat ima oko 1.500 kvadrata, drugi oko 1.000, treći nešto više od 800 kvadratnih metara, dok su ostali manji.
Žarko Veselinović zajedno sa suprugom poseduje stan od 103 kvadrata u Učiteljskom naselju u Beogradu, a u istoj zgradi poseduju i garažu. O načinu na koji su braća Veselinović došla do zgrade u kojoj danas Žarko ima stan, BIRN je pisao još 2019. godine.
Mlađi Veselinović poseduje i 17 parcela na Goliji, na kojoj su braća 2017. godine inspektorima koji su došli zbog divlje gradnje, na put postavili balvane. Koliko su Veselinovići moćni, vidi se i iz podatka da je za nelegalno izgrađenu kuću od skoro 700 kvadrata, zbog koje je protiv Žarka Veselinovića vođen i krivični postupak, te naloženo rušenje objekta, nakon svega izdata građevinska dozvola za već sazidan objekat.
U članu 3 Ugovora o prenosu udela kojim je Milan Radoičić svojih 40 odsto udela u firmi Inkop preneo na Zvonka i Žarka Veselinovića, navodi se da je to učinio bez naknade. Na taj način Radoičić je ostao ne samo bez vlasništva u Inkopu, već i bez vlasništva nad četiri povezana preduzeća, ostao je bez unosnih poslova, bez imovine koja se na te povezane firme vodi.
Šta bi mogao biti pravi razlog za izlazak iz kompanije koja zajedno sa povezanim preduzećima ostvaruje veliki profit i to bez ikakve naknade? Da li to znači da je da je njegov odlazak samo fiktivan, da bi firme zaštitio od moguće plenidbe imovine u nekom eventualnom sudskom postupku ili će Zvonko Veselinović zaista nastaviti da radi sam?
Advokat Ivan Ninić za BIRN kaže da bi eventualna plenidba imovine mogla biti razlog, ali ne jedini. On podseća da su u slučaju Inkopa indikativne dve stvari koje upućuju na zaključak da ovde nema zakona tržišta, pa samim tim ni ekonomske logike. Prvo je to što je, kako napominje, promena vlasničke strukture sprovodena tri dana nakon što je Radoičić preuzeo odgovornost za događaje u Banjskoj, a drugo, reč je o prenosu udela bez novčane naknade. Ocenjuje da je u vreme zaključenja ugovora sa braćom Veselinović o poklonu udela, Radoičić očito bio svestan mogućih krivično-pravnih implikacija i svega što na međunarodnom planu prati slučaj „Banjska“.
“Ovakav događaj, imajući u vidu količinu i vrednosti oružja koje je zaplenjeno, ne bi smeo da prođe bez ozbiljne finansijske istrage. To upravo podrazumeva mogućnost da sud svojom odlukom privremeno blokira raspolaganje kompletne Radoičićeve pokretne i nepokretne imovine. Sve dok traje finansijska istraga bile bi ograničene statusne promene i raspolaganje udelima u Inkopu i povezanim firmama. Istraga bi, bar formalno, mogla da ugrozi i učešće na budućim tenderima, koje raspisuje država, a koje dobija hobotnica firmi povezanih sa firmom Inkop.”
Ninić ocenjuje da je evidentno da su Radoičić i njegovi politički savetnici pravovremeno vodili računa kako najefikasnije da se sačuva kapital od više desetina miliona evra, u situaciji kada EU i SAD traže temeljnu istragu.
“Neozbiljno i neubedljivo bi bilo da za vreme tužilačkog i sudskog postupka imate prvookrivljenog čija firma nesmetano zaključuje ugovore sa državom. Zbog toga se i pribeglo jednom simulovanom pravnom poslu, kojim se prikriva stvarna namera i stvarni pravni posao, a to je da se Radoičić samo, nominalno, izbriše kao suvlasnik u privrednom registru. Jer, nije životno logično da se naprasno odričete tolike poslovne imperije bez naknade i da sve poklanjate poslovnim partnerima”, ocenjuje Ninić.
On dalje podseća da se sve ovo dešava u situaciji kada su vlasti u Prištini oduzele Radoičićevu imovinu, tako da on ne samo da “ostaje bez tzv. vekovnog ognjišta na Kosovu”, već istovremeno poklanja imovinu u Srbiji.
“Imamo fenomen da čovek preuzima krivicu na sebe i poklanja svojim saradnicima imovinu, kako bi izigrao krivično-pravni sistem, a tužilaštvo sve to nemo posmatra i sutra će saopštiti da okrivljeni praktično ne poseduje ništa od imovine. Dakle, imamo okrivljenog koji je u našem pravnom sistemu postao potpuni specifikum po svim merilima i država mu `poklanja` dodatno vreme, tako da može da radi šta god želi”, kaže Ninić.
Dodaje da ovakve akrobacije sa imovinom, do sada, ipak, nisu pošle za rukom Darku Šariću, Veljku Belivuku i mnogim drugim optuženim za teška krivična dela, kojima se danas sudi, jer pravosuđe ima mehanizme da takve pokušaje spreči.
“Ko zna šta je sve, za ovo kratko vreme, sa svog imena izbrisao Milan Radoičić, ali to su sve apsolutno ništavni pravni poslovi i država ima mehanizme da poništi te ugovore, ali za to su potrebne odrešene ruke ljudima u pravosuđu”, ocenjuje ovaj advokat.
Smatra i da je Radoičić mogao svoj udeo, da je postojala ekonomska logika, za značajnu sumu novca da proda braći Veselinović, ali se to nije dogodilo. Ninić navodi još jedan razlog zbog kog se bez isplate Radoičić odrekao svojih 40 odsto udela u Inkopu.
“Inače, u situaciji kada se prenosi udeo u firmi, bez naknade, na drugo fizičko lice, prenosilac i sticalac udela nemaju dužnost da podnesu poresku prijavu za utvrđivanje poreza na kapitalni dobitak. Po tom osnovu, u ovom slučaju, faktički, nema nikakvog oporezivanja. Vodilo se računa da ova ‘operacija’ sklanjanja imovine sa vlastitog imena Radoičića, ne košta dodatno”, zaključuje Ninić.
Pitanja u vezi sa ovom neobičnom promenom vlasništva Inkopa, hteli smo da postavimo Milanu Radoičiću, ali sa njim nismo uspeli da ostvarimo kontakt putem brojeva telefona dostupnih redakciji. Odgovor nije stigao ni iz firme Inkop.
Bonus video: Milan Radoičić – prepuštanje vlasništva u građevinskoj firmi braći Veselinović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare