Kumovi sa Kosova, Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, ponovo su se našli u rubici "crna hronika" jer se njihova imena pojavljuju u vezi sa raznim krivičnim delima, ali je ovo možda prvi put da nisu u istoj krivičnoj prijavi, mada, istini za volju, nikada pravosnažno nisu bili osuđeni. Dok je jedan saslušan zbog navoda da je platio za likvidaciju Slobodana Milenkovića, drugi se tereti za organizovanje oružanog sukoba u Banjskoj.
Kontroverzni biznismeni sa Kosova, Radoičić i Veselinović ponovo su postali deo udarnih vesti u svim srpskim medijima. Venčani kumovi dovode se u vezu sa raznim krivičnim delima, pa je tako Radoičić čak bio i nakratko priveden zbog sumnje da je vlasnik ogromnog arsenala oružja korišćenog i pronađenog u Banjskoj na Severu Kosova 24. septembra, ali i organizator oružanog sukobu u kom su poginula trojica Srba i jedan pripadnik kosovske policije. Radoičiću se na teret stavlja i krivično delo izazivanja opšte opasnosti, upravo zbog pogibije kosovskog policajca, koji je stradao u eksploziji bombe koja je bila postavljena u kamionu koji je blokirao put za Banjsku. Iako je potvrdio da je on nabavio oružje, Radoičić je u pritvorskoj jedinici Višeg suda u Beogradu proveo samo jednu noć, jer je sudija za prethodni postupak zaključio da nema razloga za određivanje pritvora do 30 dana.
Pročitajte još:
Njegov venčani kum, Zvonko Veselinović je u prostorije Policijske uprave Beograd došao kao slobodan čovek, u pratnji advokata, po pozivu iz policije. Naime, njegovo ime se pojavilo u službenoj belešci inspektora Slobodana Milenkovića, kao osobe koja je, prema operativnim saznanjima policajaca, naručila i platila njegovo ubistvo kao i likvidaciju njegovog kolege, inspektora Dušana Mitića. Iako službena policijska beleška nema težinu krivične prijave, a kamoli optužnice, iz MUP Srbije su se brzo potrudili da ne gube vreme na ispitivanju svih okolnosti, eventualnom stavljanju Veselinovića na tajne mere praćenja i prisluškivanja, već su ga odmah pozvali, ispitali, stavili na poligraf koji je isti prošao i pustiii.
Kumovi Radoičić i Veselinović su se već nekoliko puta našli zajedno na optužnicama, a jednu od njih je podiglo davne 2012. godine Tužilaštvo za organizovani kriminal. Milan Radoičić, Zvonko Veselinović i Dragan Ćurčić uhapšeni su tada zbog sumnje da su protivpravno prisvojili 32 kamiona raznih marki od firme „Hipo alpe adria lizing“. Kamione je na lizing iznajmila firma „Evrokop“ iz Raške, čiji je vlasnik bio Dragan Ćurčić i sve je bilo u redu do 2010. godine, kada je ta firma prestala da plaća lizing, ali nije vratila kamione.
Prema navodima optužnice, Radoičić, Veselinović i Čurčić su tada prebacili vozila na Kosovo i Metohiju, gde su neka od njih prodali ili pokušali da prodaju, a da vozni park ne bi stajao zaludan, radili su na izgradnji auto-puta od Prištine do Tirane koji su gradile kosovske vlasti. Ti isti kamioni, kojima je građen auto-put od Prištine do Tirane, korišćeni su, kada nisu bili uposleni na gradilištu, za podizanje barikada kojima su se Veselinović i Radoičić proslavili, pa je jedno od tih vozila, kako je rekao u svom iskazu optuženi Dragan Ćurčić, zaplenio KFOR.
Ali, 2013. godine suđenje poprima drugačiji tok, neki od aktera menjaju iskaze, pa je na kraju, presudom Specijalnog suda iz 2015. godine, osuđen samo Dragan Ćurčić na tri i po godine zatvora, dok su Veselinović i Radoičić oslobođeni usled nedostatka dokaza.
Pošto su videli da u građevini ima posla i da može dobro da se zaradi, Veselinović i Radoičić kreću u Srbiji u taj biznis. Pošto su već imali iskustva na izgradnji auto-puta od Prištine ka Tirani, njihova firma „Granit-peščar“ je učestvovala u izgradnji deonica Koridora 11, auto-puta koji vodi od Beograda do Južnog Jadrana. Takođe su snabdevali materijalom i neke državne firme, među kojima je bio i „Beograd put“.
Radoičić i Veselinović su preko te firme postali vlasnici kamenoloma „Rujevac“, kome je nekoliko puta zbranjivan rad, ali se na te zabrane vlasnici nisu previše obazirali.
Firme povezane sa Radoičićem i Veselinovićem su takođe učestovale na izgradnji Koridora 10 i to od Pirota do Dimitrovgrada, preko firme „Mak 037“, ali je i tada podneta krivična prijava protiv njih dvojice, kao i protiv Gorana Makragića, vlasnika firme i Ivana Stamenovića.
Na teret im se stavljalo da su ilegalno iskopavali šljunak koji su kasnije koristili za izgradu auto-puta. Sudski postupak je započet pred Višim sudom u Pirotu, a prvom presudom Veselinović, Makragić i Stamenović su osuđeni na po dve godine zatvora, dok je Radoičić oslobođen krivice.
Kasnije, 2019. godine, Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu i svi optuženi su oslobođeni krivice.
Ovo nisu jedine situacije kada su se Radoičić i Veselinović našli pod lupom u okviru iste istrage. Tako je bilo i za slučaj ubistva političara Olivera Ivanovića, koji je ubijen 16. januara 2018. godine.
Obojica su se pominjali u istrazi i optužnici Specijalnog tužilaštva u Prištini za umešanost u ubistvo. Bili su označeni kao vođe kriminalne grupe koja je odgovorna za likvidaciju političara. Iako su se pominjali, protiv njih optužnice nikada nisu podignute jer nisu bili dostupni tamošnjim istražnim organima, odnosno nisu saslušani.
BONUS VIDEO: Dan posle hapšenja Milan Radoičić pušten iz pritvora
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare