Krušik u problemu, a Vučić tvrdi da sve može da se proda za 3 dana

Da Srbija ne vodi “neutralnu” spoljnu politiku, Krušik bi radio punom parom. Međutim, u obaveštenju direktorke Jovanke Andrić, koje je dostavljeno zaposlenima, navodi se da je posao obezbeđen do kraja ove godine i delom u sledećoj, a da je zbog postojeće geopolitičke situacije usporena nabavka repromaterija,a dobijanje izvoznih dozvola, kao i da je prioritet u proizvodnji dat razvojnim zadacima i ugovorima sa MO (Ministarstvom odbrane).Postavlja se pitanje zašto je Krušik u ovim problemima, a naročito oko izdavanja izvoznih dozvola, imajući u vidu izjavu Vučića da u svetu postoji „ogroman nedostatak oružja, oruđa i municije“ i da sve što proizvede, domaća namenska industrija može da proda „bukvalno za tri dana“.Problem oko nabavke repromaterijala je postojao i u vreme izbijanja korona krize, kaže za Nova.rs vojni analitičar Aleksandar Radić. On navodi da je cena robe stalno raste, a da je sa druge strane proizvođačima teško da dižu svoje cene, jer kupac ne želi da plati.

Aleksandar Radić: Država je sada opreznija oko izvoznih dozvola

“Pregovore je teško voditi, a naša industrija nije u privilegovanoj poziciji, ako nudi istu robu. Rat u Ukrajini je situaciju dodatno zakoplikovao, jer nije reč samo o ceni, već ima i uslovljavanja”, navodi Radić.On kaže da je sada država opreznija kada je reč o izvoznim dozvolama, jer je procena da ne sme da se dozvoli da srpsko oružje bude reeksportovano u Ukrajinu, odnosno da stigne u tu zemlju.“To bi politički kompromitovalo poziciju srpske spoljne politike. Prilikom odobravanja dozvola mnogo se vodi računa i uvode se nova pravila, kako bi se umanjio rizik od takvog razvoja situacije. Krušik pravi robu koja je bogom dana za rat u Ukrajini. Krušikova roba i jeste nešto što bi sada ukrajinskoj vojsci trebalo. Da je Srbija u drugačijoj političkoj poziciji, Krušik bi morao da radi u tri smene za potrebe Ukrajine”, zaključuje sagovornik Nova.rs.On navodi da Krušik pravi sredstva koja se na Zapadu zovu takozvanim nestandardnim kalibrima, jer su istočnog porekla.“Pravi rakete 122 mm, radi minobacačka mine, koje takođe uvoze u Ukrajini. Pored artiljerijskih raketa, minobacačke mine su jedan od glavnih proizvoda Krušika. Naravno da bi to sada bila roba koja se prodaje u velikoj količini, ali zbog političkog stava Srbija ne izvozi u Ukrajinu”, dodaje Radić.On kaže da je nekim klijentima teško naplatiti dugove, a Krušikov problem je i postojanje privilegovanih firmi, koje su privilegovane u prodaji njihove robe i za koje mi ne znamo kad plaćaju, a kad ne plaćaju.“Dokumente koje smo videli pokazuju da te firme beskamatno kreditiraju svoje aktivnosti na račun Krušika jer je državni”, kaže Radić.Upitan da li stoje navodi Vučića da sve što proizvede naša namenska industrija može da se proda za tri dana, on kaže da je roba koja se pravi u Krušiku potrebna svakoj ratujućoj strani, ali ali Srbija ne izvozi u Ukrajinu.“U ovakvim okolnostima (ako ne izvozimo u Ukrajinu) postoji prostor za prodaju sredstava dela firme, a problem je ako se gleda kako zaista funkcioniše sa gubicima Krušik i kako je tamo stanje loše. Njegova pozicija je u potpunosti u neskladu sa realizacijom prodaje. Tu je kontradiktornost - s jedna strane vođe se hvale kako izvozimo puno, kako je to sjajno, kako mi pravimo nove stvari, a onda pogledate izveštaje o poslovanju i vidite da te firme posluju u minusu”, zaključuje Radić.

I naš drugi dobro obavešteni sagovornik koji je bio angažovan u jednoj kompaniji srpske namenske industrije navodi da se država sigurno trudi da naše oružje ne završi kod protivnika Rusije, ali da će to biti teško iskontrolisano.“O krajnjem se kupcu vodi računa, ali oni ne mogu da budu sigurni gde će oružje moglo da završi. Ukoliko se ponovo nađu neke mine ili minobacači koje je iz Krušika, Slobode ili bilo koje drugo srpsko oružje kod ruskog protivnika, Vučić će imati problem. On pokušava da se ne zameri nikome, a Rusi su zamerljivi ako srpsko oružje završi u rukama njihovih protivnika”, navodi on.

Upitan koliko se je teško naplatiti realizovane ugovore, on kaže da zavisi od toga kome se roba prodaje. Plaćanje je najčešće avansno, koji najčešće biva iskorićen za nabavku repromaterijala, a ređe po isporuci robe.“Međutim, bilo je situacija da Krušik uzima kredit za nabavku repromaterijala, a GIM je kao posrednik uzimao avans. Krušik je tu radio praktično po fabričkim cenama i još dizao kredit. Tako je nastao problem u Krušiku, a dug se povećao sve više, iako su dosta radili. Posao koji su radili nije bio ekonomski isplativ”, zaključuje sagovornik Nova.rs.BONUS VIDEO Aleksandar Radić i Nikola Lunić: Vojska nije vaspitna ustanova

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=aleksandarradiinikolalunivojskanijevaspitnaustanova-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3483987"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram