Koliko zarađuju srpski policajci? Nekima plata i do 300.000 dinara

Ako je MUP deo državnog sektora koji ne spada u profitabilne, što znači da se finansira isključivo iz republičkog budžeta, odnosno od novca svih građana, ne postoji zvaničan podatak kolika je prosečna plata u MUP-u, niti podatak o tome koliko zarađuje običan policajac ili žandarm, a koliko, na primer, njegov neposredni starešina ili neki načelnik policijske uprave ili komandant neke jedinice.

Zbog svega navedenog, redakcija Danasa je do ovih podataka došla preko svojih izvora u MUP-u, a imena sagovornika i onih od kojih su dobili ove informacije neće objavljivati, jer nijedan policajac ne sme da daje izjave za medije bez odobrenja Ministarstva.

Kako se određuju plate u MUP-u

Plate u MUP-u određuju se na osnovu više faktora, pa su samim tim i vrlo raznolike.

Najvažniji faktor koji odlučuje o visini plate je stepen obrazovanja, zatim radno mesto na koje je neko raspoređen, kao i čin u kojem se nalazi određeni službenik.

U policiji postoje radna mesta koja su sistematizacijom predviđena za tri stepena stručne spreme: srednju stručnu spremu, višu i visoku. Obični policajci imaju srednju stručnu spremu, niže starešine višu, a oficiri policije visoku stručnu spremu.

Radni staž je još jedan od bitnijih faktora, jer se na platu dodaje i dodatak na minuli rad, koji iznosi 0,5% osnovne plate po svakoj godini radnog staža, što znači da onaj službenik koji radi, na primer, 30 godina, ima 15 procenata veću platu od nekoga ko je tek počeo da radi na identičnom radnom mestu.

Osnovna plata je u praksi uglavnom veća zbog raznih dodataka. Primera radi, sat noćnog rada je viši za 28%, dok se svaki prekovremeni sat plaća kao i sat rada za državni praznik, koji je uvećan za 121% u odnosu na redovan radni sat.

Policija

Kada govorimo o policiji (policija opšte nadležnosti i saobraćajna policija), osnovne plate policajaca sa srednjom stručnom spremom kreću se u rasponu od 80.000 do 95.000 dinara. Ova razlika postoji zbog različite dužine radnog staža.

Ovu najmanju sumu zarađuju policajci koji su tek počeli sa radom i koji uglavnom rade kao pozornici, što ih lišava noćnog rada ili ga imaju vrlo malo. Takođe, njihov rad uglavnom ne zahteva prekovremene sate, pa tako praktično ne dobijaju nikakve dodatke, a nemaju ni dodatak za minuli rad.

Ipak, otkako traju protesti, policajci imaju znatno veće plate od same osnovice, jer su mnogi pripadnici Interventnih jedinica policije (IJP).

IJP nije jedinica stalnog karaktera, već se za potrebe ove jedinice angažuju policajci koji rade u stanicama.

Jedno angažovanje u IJP-u plaća se 3% dodatka na osnovnu platu, s tim da to uvećanje ne može na kraju meseca biti veće od 20%. Dakle, svejedno je da li će policajac biti angažovan 7 puta ili 20 puta — on ne može dobiti veći dodatak od 20%.

„Otkako su počeli protesti, imamo i preko 20 angažovanja mesečno. Ja sam zbog toga u svojoj matičnoj stanici odradio svega nekoliko smena od početka godine. Kada mi se na kraju meseca obračunaju ova angažovanja, noćni rad i prekovremeni sati, plata mi dostigne između 120 i 130 hiljada dinara. Ali to je ‘padanje s nogu’ — stajanje po 12 sati pod punom opremom i šlemom na glavi, o sukobima sa građanima da ne govorim, i u odnosu na to koliko se naradimo, taj iznos i nije bog zna šta“, kaže jedan pripadnik IJP-a.

Oni policajci koji rade sa višom stručnom spremom u proseku imaju oko 30 hiljada veću platu od običnih policajaca. Oni u stanicama rade kao niže starešine, na mestima kao što su vođa smene, vođa sektora i retko kao pomoćnici komandira.

Ove niže starešine takođe se angažuju za potrebe IJP-a i komanduju manjim formacijama kao što su odeljenja ili vodovi. I za njih važi isto uvećanje za angažovanja, ali pošto imaju veće osnovne plate, i dodaci su u apsolutnim brojevima veći. Sa tim angažovanjima i ostalim dodacima na noćni rad i prekovremeno, njihove plate iznose oko 160.000, a oni koji imaju dugačak radni staž mogu da zarade i do 180.000 dinara.

Kada su u pitanju oficiri policije, koji poseduju fakultetsko obrazovanje, situacija je veoma „šarena“, a razlike u platama su velike. Najpre zavisi koji čin neko nosi. Između poručnika (najnižeg oficirskog čina) i pukovnika postoji velika razlika u plati. Međutim, pored čina, njihove zarade u mnogome zavise i od funkcije koju obavljaju. Na primer, komandir neke stanice koji je u činu majora ima manju platu nego neko ko je u istom činu, ali je na radnom mestu pomoćnika načelnika policijske uprave.

Plata poručnika, koji, recimo, radi kao pomoćnik komandira u policijskoj stanici, iznosi oko 130.000 dinara, dok komandir te iste stanice, koji ima čin majora, ima oko 160.000 dinara. Kao i ostali, i oni imaju dodatke na noćni rad i prekovremene sate, ali su ti dodaci znatno veći u odnosu na obične policajce, jer su procenti uvećanja isti za sve, pa tako komandir stanice može da „dobaci“ i do skoro 200.000 dinara.

I oficiri se angažuju za potrebe IJP-a. Oni komanduju većim formacijama, kao što su čete i odredi, pa tako oni koji su pripadnici IJP-a mogu da zarade i više od 200.000 dinara.

Žandarmerija i SAJ

Kada je u pitanju Žandarmerija, njeni pripadnici imaju veće plate nego policajci, a radna mesta i činovi su sistematizovani isto kao u policiji. Dodaci su takođe procentualno isti.

Prosečna plata žandarma sa SSS iznosi između 120.000 i 130.000 dinara.

Niže starešine imaju oko 170.000 dinara, dok oficiri Žandarmerije imaju i preko 200.000 dinara.

Ono što je razlika između policajaca angažovanih u IJP-u i žandarma jeste to što žandarmi nemaju dodatak za angažovanja na protestima i javnim skupovima, jer se to smatra njihovim osnovnim poslom.

Međutim, Žandarmerija kontroliše Kopnenu zonu bezbednosti (KZB). To im se računa kao terenski rad i za to im se isplaćuju dnevnice koje iznose oko 2.500 dinara. Smena na terenu traje 15 dana, pa tako žandarm koji je odradio smenu u KZB može da računa na dodatnih 37.500 dinara. Starešine takođe idu na teren, pa i njima sleduje ovaj dodatak.

Svaki odred Žandarmerije ima u svom sastavu i specijalističke čete, a njihovi pripadnici imaju 10 procenata veću platu u odnosu na ostale žandarme.

Pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) imaju iste plate kao i pripadnici specijalističkih četa Žandarmerije, što je u proseku oko 145.000 dinara za one sa srednjom stručnom spremom.

Masne plate najviših rukovodilaca

Najveće plate u MUP-u imaju najviši rukovodioci organizacionih jedinica, kao i visoki rukovodioci u samoj Direkciji policije.

Načelnik neke policijske uprave u Srbiji ima osnovnu platu od oko 230.000 dinara. Naravno, na ovu sumu treba dodati razne dodatke — na pripravnost, noćni rad, prekovremene sate itd. — pa taj iznos može da ide i do skoro 300.000 dinara.

Načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) ima nešto višu platu od načelnika policijskih uprava.

Pomoćnici direktora policije imaju osnovnu platu od oko 230.000 dinara.

Najviše plate u MUP-u imaju rukovodioci koji, osim osnovnih funkcija, obavljaju i koordinatorske poslove, kao i komandanti specijalnih jedinica (Žandarmerija, SAJ, Policijska brigada, JZO…).

Njihove osnovne plate iznose preko 300.000 dinara, bez bonusa i dodataka.

Zvanično, najvišu platu u policiji ima direktor policije Dragan Vasiljević — oko 380.000 dinara.

Sve veći jaz između onih na izvršilačkim radnim mestima i onih na rukovodećim

Još jedan izvor iz MUP-a za Danas kaže da se svakim povećanjem plata u MUP-u stvara sve veći jaz u zaradama između izvršilaca i rukovodilaca.

„Sa tim je počelo pre nekoliko godina, kada su starešinskom kadru znatno više povećane plate u odnosu na obične policajce. Starešine su tada dobile povećanje od skoro 25%, dok su policajci dobili svega 8%. Od tada svako sledeće povećanje bilo je linearno, tako da sada imamo situaciju da, kada se u MUP-u plate povećaju za 10%, policajac dobije manje od 10.000 dinara, dok, recimo, načelnik uprave dobije 25.000 dinara, pa se svakim sledećim povećanjem stvara sve veća razlika. Time je režim praktično kupio lojalnost rukovodilaca u policiji“, kaže naš izvor.

Napominjemo da su podaci o platama u MUP-u dobijeni na osnovu informacija koje su nam dostavili pouzdani izvori u MUP-u i ne predstavljaju zvanične podatke.