6
Vojislav Jekić (58), bivši načelnik Policijske stanice u Loznici i jedan od ključnih svedoka na suđenju za trostruko ubistvo u hotelu “Interkontinental” kada su likvidirani Željko Ražnatović Arkan, Dragan Garić i Milenko Mandić, brutalno je likvidiran na Novom Beogradu sa više hitaca, 26. aprila 2006. Jekićeva likvidacija je već u prvim satima istrage dovedena u vezu sa Arkanovim ubistvom, jer je on više puta govorio o umešanosti tadašnjeg prvog čoveka Državne bezbednosti Radeta Markovića i pojedinih funkcionera DB-a, među kojima je i Andrija Drašković, u ubistvo u Interkontinentalu.
Kobonog dana Jekić je sa prijateljima sedeo u bašti novobeogradskog kafića “Kontakt” u ulici Džona Kenedija. U jednom trenutku Jekić je ustao, pozdravio se sa prijateljima i krenuo prema obližnjem parkiranom automobilu. U tom trenutku, kako su tad očevici ispričali, jedan mladić obučen u zelenu duksericu sa crvenim kačketom na glavi izvukao je pištolj i počeo da puca. Prvi hitac je promašio Jekića, ali ostala dva pogodila su ga u glavu. Jekić je pao na zemlju, a napadač je pobegao kroz prolaz zgrada ka Ulici Goce Delčeva gde mu se gubi svaki trag.
Ubrzo na mesto likvidacije stigla je policija koja je blokirla čitav kraj, a tokom potrage za likvidatorom angažovani su i psi tragači. Kada se saznalo da je ubijen Vojsilav Jekić bivši načelnik lozničke policije, na mesto uviđaja stigla je ondašnja vrhuška gradske i republičke policije. Izdato je i naređenje da sve raspoložive snage budu angažovane na pronalasku osumnjičenog.
Prijatelji ubijenog Jekića policiji nisu mogli mnogo da pomognu, osim što su kao i očevici koji su se zatekli na ulici potvrdili da je likvidator nosio crveni kačket i zelenu duksericu. Iste večeri beogradska policija primetila je u Ustaničkoj ulici “audi A6”, sivo-metalik boje bosanskih registracija, koji je zaustavljen oko 20 časova. U okviru istrage kako su mediji tad pisali privedeni su Đorđe Ždral, Boris Govedarica, Miroslav Škobo i Vlatko Mačar iz Istočnog Sarajeva, ali su ubrzo pušteni, a prema pisanju beogradske štampe svi su imali čvrsti alibi i ni na koji način nisu bili povezani sa ubistvom Jekića, niti su se zatekli u blizini.
Štampa se obilato bavila nagađanjem motiva zbog čega je ubijen Jekić pa se pisalo, da je policija u vozilu pronašla dokumente video kasete čiji sadržaj niko nije video. Neki su nagađali da su u pitanju dokazi koje je on navodno hteo da preda Haškom tribunalu i spremao se da bude svedok u vezi nekih svojih saznanja o ratnim zločinima u Podrinju.
Međutim, mnogo je onih koji smatraju da je ova teorija malo verovatna i da se motiv za ubistvo Jekića ne krije u Hagu, već u događaju iz januara 2000. godine kada je u hotelu „Interkontitnetal“ ubijen Željko Ražnatović Arkan.
Naime, tadašnji prvi čovek lozničke policije svojim svedočenjem progovorio je o umešanosti prvog čoveka DB-a Radeta Markovića i nekih funkcionera Službe, u likvidaciji Arkana. Jekić je navodno tad na sudu tvrdio da je Radomir Marković organizaciju Arkanovog ubistva poverio Andriji Draškoviću, koji je stvar zabrljao. Zbog svojih izjava Jekić je otišao u Republiku Srpsku, ali je i napisao izjavu o ovom ubistvu i overio je u sudu u Zvorniku 2000. godine.
Pojedni mediji kasnije su preneli ovu Jekićevu izjavu čije delove prenosimo ovde:
Pročitajte još:
“Dana 15. januara 2000, na mobilni telefon pozvao me je Milan Đuričić kog dosta dobro poznajem i pitao me da li može za pola sata da me vidi. Rekao sam da nema problema. Ispred ulaza moje zgrade čekali su me Miki i Dragan Nikolić Gagi, kojeg sam takođe poznavao, ali sam ga ređe viđao. Gagi je odmah rekao: ‘Imali smo mali problem, treba nam tvoja pomoć… Dobar drug je upucan i sada je u toku operacija. Čim se završi, moramo ga prebaciti u bolnicu u Bijeljinu’. Rekao je da ovde nema lekova. Pitao sam kako se zove taj drug i gde se dogodilo upucavanje. Rekao je: ‘Tu je došlo do svađe u saobraćaju, druga je strana pobegla, a on se zove Dragan Glišić’. Kazao sam da ne dolazi u obzir nikakvo pomeranje, da vidimo o kakvoj se povredi radi. Rekao sam im da se čujemo sutra, nakon što i oni daju izjavu, pa akou špitanju nije neka opasna povreda, da ću im pomoći. Dogovorili smo se da se čujemo ujutro…
Na povratku u stan pozvao me načelnik OUP-a Mali Zvornik i rekao da je bio atentat na Arkana. Sutradan sam dobio informaciju da se u bolnici nalazi Dobrosav Gavrić, a ne Dragan Glišić. Tražio sam Mikija na mobilni, bio je van dometa. Dobio sam ga tek negde oko 12 sati, dogovorili smo se da se odmah vidimo. Pitao sam ga: ‘Što vi mene sinoć lagaste i gde je Gagi?’ Rekao je da je otišao sinoć sa Andrijom Draškovićem u Beograd. Kod mene se nije još formirala sumnja njihove povezanosti sa slučajem u ‘Interkontinentalu’. Rekao sam mu kada se vrati iz Bijeljine da mi se javi. Prošlo je po podne i veče, ali nije se javljao.
Sutradan ujutro pozvao me je na mobilni general Dragan Ilić. Pitao me je da li sam ja u toku u vezi s prijemom povređenog koji se nalazi u bolnici. Rekao sam da nisam i da ću se za nekoliko minuta javiti specijalom. U razgovoru sam Iliću rekao da mi je ovo čudno i da bi ovo lice moglo imati veze sa ‘Kontijem’. Rekao mi je: ‘Moguće je. Nemoj da se šta dogodi.’ Dao sam naređenje da se duplira obezbeđenje u bolnici i da se uzmu duge cevi… Mikija sam uporno zvcao na mobilni. Nije bio u dometu. Dobio sam ga negde posle 12 sati. Tražio sam da se vidimo. Rekao je da je preko, da čeka neki lek iz Slovenije koji je neophodan. Pitao sam gde se nalazi, a on mi je odgovorio: ‘Dobro, dolazim ja kod tebe.’ Sedeli smo i pričali. U jednom trenutku obratio sam mu se najozbiljnije, podsetio ga na neka moja ljudska činjenja prema njemu. Pitao sam ga da li sve ovo što ima veze sa ‘Kontijem’. Oborio je glavu i teško izgovorio: ‘Pa, ima.’ Bio sam iznenađen. Miki mi je rekao da u Beogradu nema nikakve frke i da se Andrija čuje svakih pet minuta sa Radetom Markovićem. Išao sam četiri puta kod generala Ilića. Kada sam rekao da znam ko je ubica, nije se puno iznenadio… Sa Mikijem se izgubio kontakt. Rekao sam Iliću da imam informaciju da su on i Gagi u Republici Srpskoj.
Koliko dugo poznajem neke učesnike u ovom slučaju napisao sam u izjavi u gradskom SUP-u na pet i po strana i potpisao. Kada sam to pisao, insistirali su da ne pominjem ime Andrije Draškovića. Zbog svega što se događalo ja sam napustio teritoriju Srbije, želja mi je da se suočim s njima javno pred institucijom. Mihajlu, sinu pokojnog Arkana koji je došao kod mene s molbom da sazna istinu o smrti svog oca, dao sam jednu izjavu na video-traci……”
Vrhovni sud Srbije dva puta ukidao je prvostepene presude i vraćao na ponovno suđenje istom predsedniku Veća petorice Okružnog suda u Beogradu, da bi tek u trećem procesuiranju za predsednika Veća bio određen drugi sudija.
Pročitajte još:
Za ubistvo u “Interkontinentalu” osuđeni su Dobroslav Gavrić, Milan Đuričić Miki i Dragan Nikolić Gagi kao izvršioci, ali nalogodavac nije nikada otkriven. Na izricanju presude sudija Dragoljub Đorđević je naveo da je “veće svesno da presudom nije potpuno rasvetljen događaj”, odnosno da nisu otkriveni nalogodavac i motiv ubistva.
U svakom slučaju ubistvo Vojsilava Jekića do danas je ostalo nerazjašnjeno. Ono što je vidljivo u vezi ovog slučaja bilo je puno motiva, a malo dokaza koji bi doveli do otkrića zašto je zapravo Jekić ubijen.
