Srbi sa poternica: Godinama uspešno beže, neki se i ne kriju

Ekipa traženih je šarenolika, a mi smo izdvojili one najpoznatije. Lokacija pojedinih je dobro poznata, jer im je pružena zaštita druge zemlje, takozvani - azil.Činjenica je da je grupa sa ove liste veoma dobro organizovala svoje bekstvo i skrivanje. Svi oni se nalaze na Interpolovoj poternici, ali - nevidljivoj. Tačnije, ako odete na njihov sajt, ova imena nećete pronaći među traženim Srbima beguncima. Evo i zašto:"Postoje vidljive i nevidljive poternice. Čak je ovih drugih mnogo više, a to što se neke ne vide, ne znači da nisu na snazi. Odluku koje će poternice biti vidljive na sajtu Interpola ne donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, već nadležna komisija u centrali Interpola u Lionu. Ova komisija, u skladu sa svojim kriterijumima, a koji se i povremeno menjaju, donosi odluku koje će poternice biti vidljive na sajtu a koje ne. Takođe, oni su nadležni i za periodično ažuriranje tih podataka na zvaničnom sajtu Interpola. Najveći deo poternica koje se nalaze u sistemu Interpola nije vidljiv na zvaničnom sajtu, ali to ni na koji način ne utiče na njihovu validnost", objasnili su u MUP-u.

Mirjana Marković i Marko MiloševićNajpoznatiji primeri su Mirjana Marković i Marko Milošević, sada već pokojna supruga i sin pokojnog Slobodana Miloševića. Njihova imena su na nevidljivoj Interpolovoj poternici, a oboje su dobili azil u Rusiji 2006. godine. Mirjana je preminula prošle godine u 77. godini, a do tada je u miru živela u pomenutoj zemlji, iako je u Srbiji bila optužena za zloupotrebu službenog položaja.

Za Markom je poternica pokrenuta 2007. godine zbog sudskog postupka koji se protiv njega poveo zbog sumnji u umešanost šverca duvana od 1996. do 2001. godine.

Željko Maksimović Maka, Nikola Maljković i Vladimir Jakšić KarlosŽeljko Maksimović, zvani Maka, koji je optužen da je ubio 10. juna 2002. godine generala policije, Boška Buhu, zajedno sa članovima svoje grupe Nikolom Maljkovićem i Vladimirom Jakšićem Karlosom. Željko Maksimović nikada nije ni bio uhapšen, za razliku od Maljkovića i Jakšića, koji su uhapšeni pa pušteni posle prvobitne oslobađajuće presude Specijalnog suda i od tada su u bekstvu. Navodno je Nikola Maljković, neposredno po ubistvu generala, otišao u Crnu Goru zajedno sa Željkom Maksimovićem, a u Srbiju se vratio posle pet meseci kada je i uhapšen. Tada je krenula i priča o "Makinoj grupi" kojoj je i Maljković pripadao. Sva trojica i dalje uspešno uspevaju da pobegnu srpskom pravosuđu.

Dobrosav Gavrić i Milan ĐuričićObojica su osuđeni za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, a pre nego što su otišli na izdržavanje kazne, pobegli su u Južnu Afriku. Milan Đuričić Miki, likvidiran je u Johanesburgu 24. aprila, dok je u džipu čekao da se na semaforu pojavi zeleno svetlo, a sahranjen je na groblju u naselju Klupci, kod Loznice. Prema pisanju južnoafričkih medija, Gavrić je od 2007. godine živeo u luksuznom stanu na obali mora u Kejptaunu. Navodno je sa suprugom i njihovim dvema ćerkama živeo kod pristaništa za jahte u sklopu projekta "V&A Waterfront". Sve do oktobra ove godine je Gavrić tražio azil zbog, prema njegovim rečima, činjenice da je osuđen u politički motivisanom procesu. Sudija tamošnjeg Ustavnog suda, Leona Teron, odbila je njegov zahtev. Južnoafrički "Sandej Tajms" objavio je i kako je Gavrić, koristeći lažni identitet, sa pasošem BiH ušao u Ekvador 2006. godine. Odatle je ušao u Južnoafričku Republiku preko turističke vize, pa je njegova supruga dobila poslovnu vizu i otvorili su restoran u Johanesburgu. Iste godine je pokrenuo firmu za uvoz i izvoz.