Više stotina državljana Srbije nalazi se na međunarodnim poternicama jer se već godinama uspešno kriju i nedostupni su našem pravosuđu. Za neke do njih postoje informacije o mestu boravka ali u zemljama domaćinima nema političke spremnosti da ih izruče, neki su se potrudili da naprave krivična dela u zemljama u koje su pobegli pa robijaju u tamošnjim zatvorima u strahu od većih kazni u Srbiji, a ima i onih koji su i bukvalno nestali bez traga iako se u Srbiji terete za ubistva i druga najteža krivična dela.
Ekipa traženih je šarenolika, a mi smo izdvojili one najpoznatije. Lokacija pojedinih je dobro poznata, jer im je pružena zaštita druge zemlje, takozvani – azil.
Činjenica je da je grupa sa ove liste veoma dobro organizovala svoje bekstvo i skrivanje. Svi oni se nalaze na Interpolovoj poternici, ali – nevidljivoj. Tačnije, ako odete na njihov sajt, ova imena nećete pronaći među traženim Srbima beguncima. Evo i zašto:
„Postoje vidljive i nevidljive poternice. Čak je ovih drugih mnogo više, a to što se neke ne vide, ne znači da nisu na snazi. Odluku koje će poternice biti vidljive na sajtu Interpola ne donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, već nadležna komisija u centrali Interpola u Lionu. Ova komisija, u skladu sa svojim kriterijumima, a koji se i povremeno menjaju, donosi odluku koje će poternice biti vidljive na sajtu a koje ne. Takođe, oni su nadležni i za periodično ažuriranje tih podataka na zvaničnom sajtu Interpola. Najveći deo poternica koje se nalaze u sistemu Interpola nije vidljiv na zvaničnom sajtu, ali to ni na koji način ne utiče na njihovu validnost“, objasnili su u MUP-u.
Mirjana Marković i Marko Milošević
Najpoznatiji primeri su Mirjana Marković i Marko Milošević, sada već pokojna supruga i sin pokojnog Slobodana Miloševića. Njihova imena su na nevidljivoj Interpolovoj poternici, a oboje su dobili azil u Rusiji 2006. godine. Mirjana je preminula prošle godine u 77. godini, a do tada je u miru živela u pomenutoj zemlji, iako je u Srbiji bila optužena za zloupotrebu službenog položaja.
Za Markom je poternica pokrenuta 2007. godine zbog sudskog postupka koji se protiv njega poveo zbog sumnji u umešanost šverca duvana od 1996. do 2001. godine.
Željko Maksimović Maka, Nikola Maljković i Vladimir Jakšić Karlos
Željko Maksimović, zvani Maka, koji je optužen da je ubio 10. juna 2002. godine generala policije, Boška Buhu, zajedno sa članovima svoje grupe Nikolom Maljkovićem i Vladimirom Jakšićem Karlosom. Željko Maksimović nikada nije ni bio uhapšen, za razliku od Maljkovića i Jakšića, koji su uhapšeni pa pušteni posle prvobitne oslobađajuće presude Specijalnog suda i od tada su u bekstvu. Navodno je Nikola Maljković, neposredno po ubistvu generala, otišao u Crnu Goru zajedno sa Željkom Maksimovićem, a u Srbiju se vratio posle pet meseci kada je i uhapšen. Tada je krenula i priča o „Makinoj grupi“ kojoj je i Maljković pripadao. Sva trojica i dalje uspešno uspevaju da pobegnu srpskom pravosuđu.
Dobrosav Gavrić i Milan Đuričić
Obojica su osuđeni za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, a pre nego što su otišli na izdržavanje kazne, pobegli su u Južnu Afriku. Milan Đuričić Miki, likvidiran je u Johanesburgu 24. aprila, dok je u džipu čekao da se na semaforu pojavi zeleno svetlo, a sahranjen je na groblju u naselju Klupci, kod Loznice. Prema pisanju južnoafričkih medija, Gavrić je od 2007. godine živeo u luksuznom stanu na obali mora u Kejptaunu. Navodno je sa suprugom i njihovim dvema ćerkama živeo kod pristaništa za jahte u sklopu projekta „V&A Waterfront“. Sve do oktobra ove godine je Gavrić tražio azil zbog, prema njegovim rečima, činjenice da je osuđen u politički motivisanom procesu. Sudija tamošnjeg Ustavnog suda, Leona Teron, odbila je njegov zahtev. Južnoafrički „Sandej Tajms“ objavio je i kako je Gavrić, koristeći lažni identitet, sa pasošem BiH ušao u Ekvador 2006. godine. Odatle je ušao u Južnoafričku Republiku preko turističke vize, pa je njegova supruga dobila poslovnu vizu i otvorili su restoran u Johanesburgu. Iste godine je pokrenuo firmu za uvoz i izvoz.
Dugo bežali, pa dolijali
Među poznatim beguncima koji su godinama uspešno uspevali da pobegnu od našeg pravosuđa, ali su na kraju dolijali, bili su Sretko Kalinić, Miloš Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović, Milan Jurišić Jure… U bekstvu je bio i Dejan Puzigaća koji se teretio za ubistvo frnancuskog navijača Brisa Tatona. Pre nekoliko dana pojavio se još jedan slučaj čoveka koji je 14 godina uspevao da pobegne srpskom zakonu. Reč je o Slaviši Karabaševiću (50), koji je pre godinu dana uhapšen u Sevastopolju, na Krimu, po poternici Interpola koju je Srbija raspisala za njim zbog ubistva, koje je kako se sumnja počinio u okolini Požarevca 2002. godine. Tokom bekstva, prema pisanju medija, postao je poznati kuvar i vlasnik restorana u Sevastopolju, na Krimu, ali i javna ličnost, s obzirom da se fotografisao i davao intervjuje za lokalne medije. U bekstvu je bio punih 14 godina, do hapšenja u Sevastopolju u avgustu 2019. godine.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar