0
Kružni tok predstavlja večitu enigmu za srpske vozače, ali u isto vreme i omiljeniji način nadležnih za regulaciju saobraćaja na domaćim putevima. Propisima nije regulisano kojom trakom mora da se vozi u kružnom toku, ali najvažnija stvar je da se ne izazove nezgoda i da osoba koja je u spoljnoj traci ima prednost u odnosu na ostale vozače u kružnom toku.
Sve češće smo svedoci da u glavnom gradu Srbije dolazi do sudara, posebno u kružnim tokovima, u trenucima najveće gužve. Ovakvi sudari izazovu još veći kolaps u već prebukiranom beogradskom saobraćaju. Emisija SAT već godinama apeluje na vozače i do sada je nekoliko puta objavljivala priloge o vožnji u kružnom toku, u kojima je do detalja objašnjeno kako treba voziti u kružnom toku.
Pročitajte još:
Prvo i najvažnije pravilo je da je vozač dužan da, prilikom ulaska u kružni tok, zauzme položaj koji će mu omogućiti najbrži i najbezbediniji prolazak kroz ovakav vid raskrsnice, te da je neophodno kretati se oko ostrva, sa desna na levo, odnosno u pravcu suprotnom od kazaljke na satu.
Na ulasku u većinu kružnih tokova stoje saobraćajni znaci, obrnuti trouglovi, koji označavaju da se ulica kojom vozač dolazi ukršta sa ulicom koja ima prvenstvo prolaza, odnosno kružnim tokom. Stoga, vozila koja se već nalaze u raskrsnici imaju prednost u odnosu na ona koja tek treba da se uključe u tok. U manjem broju slučajeva, kada ne postoje znakovi pored saobraćajnice, primenjuje se pravilo desne strane, odnosno, vozač je dužan da propusti vozilo koje mu dolazi sa desne strane.
Važno je napomenuti da ne postoji zakon koji reguliše pravila kretanja vozila u kružnom toku, rečeno je u toku emisije SAT.
Ukoliko dva vozila ulaze iz različitih ulica u kružni tok, mogu to učiniti istovremeno, ako ne ugrožavaju jedno drugo, odnosno da jedno vozilo ne mora menja svoj način kretanja, zbog drugog vozila.
Ukoliko kružni tok ima više traka, najpoznatiji primeri ovoga su Slavija i novi kružni tok kod Ušća, a vozači iz svih traka hoće da se isključe u istu ulicu, najbezbednije i brže je da to uradi vozač iz spoljne trake, jer ne mora da menja traku. Potom bi trebalo vozač iz srednje trake, jer menja samo jednu traku, a zatim iz unutrašnje, jer on mora da menja traku dva puta, kako bi se isključio, te tako seče dve putanje.
Važna stvar je da, takođe, ne postoji pravilo koje reguliše koliko vremena vozač sme da se zadrži u kružnom toku, pa je moguće isključiti se i direktno iz unutrašnje trake u ulicu, ukoliko se uveri da to radi bezbedno i da ne remeti druge vozač u saobraćaju. Ukoliko ovaj vozač izazove saobraćajnu nezgodu, tako što dođe do sudara sa vozačem iz neke od spoljnih traka, vozač iz unutrašnje trake je kriv jer on menja traku prilikom kretanja i dužan je da to uradi na bezbedan način.
Ukoliko vozač želi da se iz unutrašnje trake uključi u spoljnu, može to uraditi uz držanje bezbednog odstojanja, ali ukoliko se vozači iz spoljnih traka kreću brže od njega, te on ne može promeniti traku na bezbedan način, dužan je da ih propusti, jer ako dođe do saobraćajne nezgode, kriva je osoba koja je menjala traku.
Treća bitna činjenica je ta da ne postoji odredba koja reguliše kretanje vozila u kružnom toku, te vozač, koji želi, može spoljnom trakom da napravi i ceo krug u kružnom toku, jer trake u kružnom toku služe isključivo za povećanje kapaciteta saobraćaja.
U kružnom toku na Slaviji postoje žute trake za kretanje vozila javnog prevoza, odnosno taksi vozila, te je važno naglasiti da oni imaju prednost u odnosu na vozila koja napuštaju kružni tok i na vozila koja prilaze kružnom toku, jer su žute na Slaviji spoljne trake u odnosu na regularne trake za saobraćaj, objašnjeno je u emisiji SAT.
Bonus video: Minut ćutanja za porodicu nastradalu u saobraćajnoj nesreći kod Ušća
