Kako se ranije branio Goran Vesić: "Brojni objekti nisu imali upotrebnu dozvolu kada je počelo korišćenje, a većina njih nemaju ni sada"

Ime bivšeg ministra Gorana Vesića ponovo se našlo na spisku osoba koje treba privesti u okviru istrage koju Javno tužilaštvo za organizovani kriminal vodi zbog eventualnih finansijskih malverzacija u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu. Ipak, lisice mu nisu stavljene jer mu je neposredno pre hapšenja pozlilo, zbog čega je smešten u jednu privatnu bolnicu u Beogradu, gde je navodno i operisan.

U međuvremenu, nije zgoreg podsetiti se kako su se Goran Vesić i njegov branilac izjašnjavali na okolnosti optužbi u vezi sa padom nadstrešnice.

Okrivio druge

Branilac Gorana Vesića, kako je ranije objavio Forbes, u odgovoru na optužnicu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, za pad nadstrešnice Železničke stanice, podsetio je da je ministar u skladu s praksom koju su ustanovili njegovi prethodnici, odredio mentore i članove mentorskog tima koji su bili odgovorni za praćenje i realizaciju projekata. U slučaju ove pruge to su bili državni sekretar Mihailo Mišić kao mentor odnosno pomoćnica ministra Anita Dimoski (sada ponovo privedena) i državna sekretarka Emeše Lalić Urban kao članovi. On tvrdi da nije uloga i obaveza ministra da rukovodi i prati projekte.

Branilac Vesića je konstatovao i da ugovor o rekonstrukciji pruge s kineskim konzorcijumom ima jaču pravnu snagu u odnosu na zakonske odredbe i da se u slučaju kolizije s propisima primenjuju odredbe ugovora. Zato navodi da je ugovorom bilo predviđeno da tokom rekonstrukcije pruge saobraćaj bude u potpunosti zatvoren, ali ne i na stanicama Novi Sad i Subotica.

„Što znači da je Železnička stanica u Novom Sadu u toku rekonstrukcije istovremeno bila i gradilište, ali i funkcionalna železnička stanica otvorena za saobraćaj putnicima“, stoji u dokumentu suda.

Dodatna tvrdnja je i da upotrebna dozvola nije mogla da bude izdata jer su radovi na stanici bili u toku i nisu bili završeni svi radovi na pruzi do državne granice. Uz to, branilac iznosi i tvrdnju da brojni infrastrukturni objekti u Srbiji nisu imali upotrebnu dozvolu kada je počelo njihovo korišćenje, „a da većina njih nemaju ni sada upotrebnu dozvolu“. Dodaje se da su svi ti objekti stabilni i da se bez ikakvog problema koriste nezavisno od toga što nisu imali ili nemaju upotrebnu dozvolu.

Podseća da je izdavanje upotrebne dozvole za složene infrastrukturne projekte složen proces koji traje godinama, posebno za one projekte koji se grade fazno i da je opšteprihvaćena praksa Vlade Republike Srbije da se kao dokaz za odvijanje saobraćaja prihvata izveštaj komisije za tehnički pregled te da sve ovo samo potvrđuje tezu da, činjenica da upotrebna dozvola nije izdata, nije prouzrokovala pad nadstrešnice, jer bi ona „očigledno pala i da je upotrebna dozvola izdata“.

Odbrana Vesića smatra da je pad nadstrešnice posledica propusta u projektovanju, izvođenju i nadzoru građevinskih radova što nema nikakve veze sa ministarstvom i bivšim ministrom.

Branilac tvrdi da inspekcija ne bi izlaskom na teren utvrdila nedostatke

Branilac tvrdi i da Vesić nije imao zakonsku obavezu da obavesti Republičku građevinsku inspekciju o bilo kakvim nepravilnostima u vezi sa izvođenjem radova na projektu, koja je, kako navodi, „svakako samostalna u svom radu“.

„Daje se nedokazana i netačna pretpostavka da je znao da postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost putnika što niti je mogao da zna u skladu sa pozicijom koju zauzima te da tužilaštvo za ovu tvrdnju ne pruža nijedan dokaz“, dodaje se u odgovoru.

Takođe, odbrana tvrdi da iz iskaza svedoka proizilazi da ni građevinski inspektori prilikom izlaska na teren „ne bi mogli ni na koji način vizuelno da utvrde da na objektu postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost“.

„Zaključak tužioca, da bi pukim izlaskom na teren građevinski inspektor tobož uočio neki nedostatak koji do tada nije uočen od strane u najmanju ruku jednako stručnih ljudi (ako ne i stručnijih) je pogrešan, nelogičan i neživotan“, stoji u oceni branioca.

Dodaje se da tužilaštvo na ove okolnosti nije ni ispitivalo predstavnike inspekcije. Pozivajući se na iskaze pomoćnika ministra za inspekcijski nadzor Ivana Divca i inspektorke Jelene Milosavljević, branilac Vesića zaključuje da do zatvaranja gradilišta odnosno stanične zgrade ne bi ni došlo.

Branilac Vesića tvrdi da je u aprilu 2024. izdata validna dozvola za probni rad stanice, „koja po slovu zakona menja upotrebnu dozvolu do momenta izdavanja iste“. Za eventualne manjkavosti dozvole za probni rad, branilac ističe da su prvi put saznali tek u decembru 2024. prilikom ispitivanja predsednika komisije za tehnički pregled.

Dodaje da je „postojala logična i zakonska pretpostavka da je dozvola za probni rad postojala na dan 4. jul 2024. s obzirom da tu dozvolu niko nije osporio i povukao je iz pravnog prometa…da su na osnovu te dozvole izdavane druge potrebne dozvole, što je uz sprovedenu proceduru interne primopredaje između izvođača, nadzora i investitora dovelo do puštanja u rad vestibila krila B, ali ne kako tužilaštvo tvrdi dana 05.07.2024. od strane Gorana Vesića već internom primopredajom Infrastrukturi železnice“.

Prisustvo događaju kao znak otvaranja stanice smatraju apsurdnom tvrdnjom

Odbrana Vesića smatra i da je dokazano da je postojala potvrda o prijavi radova iz marta 2022.

„Odbrana smatra da ukoliko prijava radova iz marta 2022. nije bila validna…izvođač radova ne bi mogao ni da započne sa izvođenjem radova“ što je, smatraju, potvrdio i svedok iz kineskog konzorcijuma.

Vesićev branilac tvrdi i da bivši ministar nije ni mogao da zna da prijava radova eventualno nije validna jer nije ni bio na funkciji u trenutku kada je odobrena. Dodatno, ni izvođač, ni nadzor, ni investitor nisu nikada ukazali da prijava iz 2022. eventualno nije u skladu s propisima.

Tvrdnju Višeg javnog tužilaštva da je Vesić pojavljivanjem na događaju 5. jula 2024. kao i neobaveštavanjem inspekcije o radovima na stanici omogućio njeno puštanje u rad, odbrana smatra „apsurdnom“. Oni tvrde da tužilac ni u jednom delu obrazloženja ne navodi na koji je to način Vesić omogućio puštanje u rad vestibila niti je ponudio dokaz, kojim aktom odnosno radnjom je to uradio.

„Nakon sprovedenog postupka je jasno da nema apsolutno nikakve uzročno-posledične veze između pomenutog medijskog i političkog događaja i samog puštanja u rad pomenutog krila“, navodi odbrana i kao dokaze nudi dopise vezane za internu primopredaju vestibila.

Odbrana Vesića smatra da je primopredaja koju je vodila Slobodanka Katanić (optužena u postupku u Beogradu i sada ponovo uhapšena) kao pravnu posledicu proizvela da je Infrastruktura železnice preuzela vestibil i omogućila da ga koriste putnici.