"Uticaj na javno tužilaštvo zakonom je zabranjen. Na pritiske ne reagujem", poručila je u intervjuu za "Večernje novosti" republička tužiteljka Zagorka Dolovac, koja je po drugi put, u roku od mesec i po dana, zasigurno dobrovoljno i bez ikakvih očiglednih pritisaka, smogla volje da iskorači iz medijskog mraka i bez hartije na licu, hrabro i samouvereno istupi u javnosti. Iako se, nažalost, u tim mrtvim slovima na papiru ne može spoznati prava dimenzija njenog preobražaja, osetna je promena u retorici, načinu spinovanja i zameni teza, a nadasve izražena sklonost da sebe identifkuje sa čitavom javnotužilačkom profesijom. S obzirom na to da je ova metodologija građanima Srbije dobro poznata, gotovo da više nema sumnje u to šta je bio razlog njenog boravka u Predsedništvu pre tri dana, ali i šta je moglo da piše na papiru kojim je pri odlasku izvela skeč pred kamerama.
Da će republička tužiteljka odgovoriti na prozivke predsednika beogradskog Višeg suda Aleksandra Stepanovića, koji je u intervjuu za Krik tvrdio da pred sudovima ne postoje predmeti visoke korupcije jer se tužilaštva njime ne bave, kao i da se ona ponaša kao da u Srbiji „cveta cveće“, malo ko je mogao da očekuje, imajući u vidu njeno opšte državno i društveno odsustvo, posebno kada se pokrenu neprijatne teme.
Pročitajte još:
Međutim, da ovaj put neće ostati nema, jer optužbe na njen račun ipak nije izneo bilo ko, već čovek koji skoro 10 godina parafira zahteve BIA za praćenje i prisluškivanje pojedinaca, javnost je mogla da nasluti još u petak. Dolovac je tada slučajno snimljena kako napušta zgradu Predsedništva na Andrićevom vencu, a s obzirom na to da je tog dana upravo Stepanović bio vest broj jedan u svim nerežimskim medijima, spekulacije da je upravo on razlog njene iznenadne posete predsedniku, bile su sve glasnije.
Bilo kako bilo, Dolovac je nakon šetnje po Andrićevom vencu, bez pritisaka na koje inače ne reaguje (i bez papira) progovorila za medije i prepoznatljivom retorikom objasnila da je po sredi – potkopavanje krivično-pravnog sistema u zemlji (čitaj: države).
– Čini mi se da je taj deo intervjua sudije Stepanovića deo medija namerno izvukao i maliciozno eksploatisao u okviru negativne kampanje koju vode protiv javnog tužilaštva, zarad navodnog interesa javnosti i novinarskog profesionalizma. Ne mogu se oteti utisku da je reč o namernom potkopavanju krivično-pravnog sistema u zemlji zarad određenih interesa, bilo da su oni privatni ili politički. Navedene komentare sudije Stepanovića smatram neprimerenim, posebno one kojima se neutemeljeno i paušalno ocenjuje rad celokupnog tužilaštva. Sudski zvaničnici nisu ti kojima se na osnovu zakona podnosi izveštaj o našem radu, već je to Narodna skupština – kazala je u intervjuu „Novostima“ Dolovčeva, dosad neviđenom metodom „raskoraka u zameni teza“.
Iako ni novinari nisu Narodna skupština, već oni koji u ime celokupne javnosti komuniciraju sa državnim funkcionerima a koji su dužni da najpre njima polažu račune o svom radu, a ne većinskim partijskim saoborcima u Skuštini, Dolovac je u daljem razgovoru spontano podnela uznemirujući izveštaj.
„Od 1. marta 2018. do 30. juna 2020, dakle od osnivanja Posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri četiri viša javna tužilaštva, ta odeljenja obradila su više od 24.000 krivičnih prijava, podnela optužne akte protiv 2.163 okrivljenih, a sudovi su doneli osuđujuće presude protiv 1.295 lica i samo 39 oslobađajućih. Podaci jasno govore o kvalitetu i kvantitetu rada tužilaštava u borbi protiv korupcije“, uverena je Dolovac, posebno kada joj nakon toga ne prete nepristojna pitanja na koja nema unapred pripremljen statistički odgovor:
Šta se dogodilo sa 21.837 hiljada krivičnih prijava koje se nisu okončale optužnicama? Koliko njih se trenutno nalazi u fazi istrage, koliko ih je rešeno oportunitetima i sporazumima o prizanju krivice, a koliko ih je odbačeno zbog nedostatka dokaza ili nekog drugog razloga? Koliko je u tom broju odbačenih bilo osumnjičenih osoba koji su bile u neosnovanom pritvoru, a koje sada imaju pravo da tuže državu i naplate odštetu iz džepova građana Srbije?
Pročitajte još:
Umesto ovog pojašnjenja usledila je nova statistika, koja običnom čoveku apsolutno ne znači ništa.
„Tužilaštvu za organizovani kriminal su tokom 2019. podnete krivične prijave protiv 161 osobe, od kojih je 64 optuženo, i to 32, dakle 50 odsto, za krivična dela upravo „visoke“ korupcije, s obzirom na to da su okrivljeni bili izabrana, imenovana ili postavljena lica, ili je vrednost imovinske koristi bila preko 200 miliona dinara. Čudi me da ovi podaci nisu bili poznati sudiji Stepanoviću kada je iznosio svoje viđenje o radu javnog tužilaštva u Srbiji“, kazala je Dolovac, koju istovremeno nimalo ne čudi to što se nijedan ovaj predmet ne odnosi na „tetku iz Kanade“, „Krušik“, „Savamalu“ ili pak proširenu „Jovanjicu“.
Očigledno svesna koliki su skandal i revolt građana izazvale njene ranije izjave u vezi sa obračunom policije i demonstranata u julu tokom protesta, Dolovac je, po proverenoj metodi, imala opravdanje bazirano „na vađenju rečenica iz konteksta“. Problem je samo taj što je sve te rečenice o kojima govori bilo nemoguće povaditi iz konteksta jer ih je na okupu držao – samo jedan kontekst.
„Na snimcima sa tih događaja videćemo da deo demonstranata nasilno napada policiju, koja je u skladu sa zakonom štitila državne institucije. Izgleda da se zaboravlja da je deo demonstranata i prodro u Narodnu skupštinu. Sa druge strane, izjavila sam da očekujem rezultat postupaka koji su u toku u vezi sa snimcima na kojima se vidi upotreba sile od strane policijskih službenika u momentima kada nije jasno da li je ta sila opravdana. Ako se utvrdi da je tako, sigurna sam da će odgovarajuća sankcija biti izrečena prema tim službenicima“, kazala je glavna tužiteljka, koja izgleda i sama zaboravlja na one druge snimke koji su ovekovečili nasilje nad onima koji sa upadom u skupštinu nisu imali apsolutno ništa.
A pošto postupci za utvrđivanje krivice pojedinih policijskih službenika i pored dokaza odnosno ovekovečenih video-zapisa, traju i posle četiri meseca od protesta, pitanje koje s razlogom nameće jeste koliko li onda traju istrage i postupci u slučajevima visoke korupcije, a među kojima još uvek nema „visokih“.
I na kraju, pošto glavna tužiteljka svaki medijski natpis o sebi doživljava ili pak predstavlja, kao atak na čitavu javnotužilačku profesiju, što opet, nije iznenađuje s obzirom na njene učestale šetnje po Andrićevom vencu, moramo je razočarati činjenicom da ona nije javno tužilaštvo, već trenutno njegov glavni funkcioner. Upravo zbog toga je dužna da štiti podjednako interese svoje profesije, ali i celokupne javnosti koju predstavlja, a ne državne funkcionere, zbog kojih se i sama krije iza sopstvene profesije. Ili pak, hartije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare