7
Tinejdžer A. I. (17) nasmrt je pretučen juče popodne kod Hemijske škole u Leskovcu kada je na njega nasrnuo tinejdžer N.A. (18) koji mu je, kako se sumnja, naneo teške povrede od kojih je maloletnik preminuo.
Ne prođe nedelja da ne čujemo za neki slučaj vršnjačkog nasilja, ubistva među mladima postala su sve češća. U školu nose oružje, noževe, šipke i prebijaju svoje drugare.
Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu rekao je da mi kao društvo danas imamo veliki problem, kako kaže, vršnjačko nasilje je sve češće, a tragedije se nižu jedna za drugom.
„U tom uzrastu deca koja su počinila takav zločin, šta može da bude razlog uopšte da se tako nešto desi, zaista je teško reći. Mi kao društvo imamo jedan ogroman problem, a to je nasilje nad decom i među decom i jedna vrlo kompleksna tema o kojoj vrlo malo vodimo računa u smislu da ne radimo dovoljno preventivne aktivnosti i to je, čini mi se, sve uzrokovalo da danas imamo ovako teški slučaj. Kada čujete priču jednog dečaka koji je ostavljen sam, zanemaren od svoje majke, živi u hraniteljskoj porodici, a onda je žrtva ovakvog jednog zločina, ne možeš da se potpuno ne rastužiš. Kako da ne pomisliš na to jedno dete koje još nije počelo da živi, a već je živelo potpuno nesrećno, odbačeno, nije imalo podršku zajednice, pre svega svoje porodice i onda taj osećaj besa i tuge je zaista jako velik“ kazao je Jurić.
PROČITAJTE JOŠ:
7
1
0
Jurić ističe da je teško reći šta je razlog ovakve brutalnosti i ovakvog bezdušnog čina.
“ Ono što sam nekako prepoznao iz reči hranitelja ovog dečaka je to da veliki broj dece koja su žrtve vršnjačkog nasilja i uopšte žrtve zlostavljanja, bilo kog vida zlostavljanja, su često deca koja ne žele o tome da govore, koja se često povlače u sebe i ono što je vrlo čest slučaj to je da oni štite svoje roditelje. Sad, da li su biološki ili su staratelji, to je nešto potpuno slično i nevažno. Ali ako nemaju dobru i dovoljnu podršku, ako nisu imali možda malo prisniji odnos ili slično, onda će se teško otvoriti i reći zapravo šta im se dešava. Što ne znači zaista da je u ovom slučaju to razlog, možda je to dete u tom momentu bilo, što bi se reklo, u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu.
„Mi zaista treba da vidimo sada ko su deca koja su počinila taj zločin, da vidimo šta je uzrok takvog ponašanja, da vidimo da li tu postoji mogućnost nekog popravka uopšte u njihovim životima. Ta deca koja su danas uslovno rečeno nasilnici su u 90% slučajeva žrtve u svojim porodicama. Da li su žrtve zanemarivanja, da li su žrtve zlostavljanja bilo kog vida ili postoji neki drugi problem, ali definitivno sa tom decom, mi ne radimo i onda se dese ovako tragične stvari“ objašnjava Jurić.
On napominje da je neophodno da se bavimo decom koja čine nasilje i nikako ne smemo da ih zanemarimo.
„Mi moramo da se tom decom bavimo, mi moramo toj deci da se posvetimo jer svako dete koje dođe u određenom momentu u dodir sa sudom ili završi u nekom kaznenom popravnom zavodu, teško da će se ikada moći povratiti. Naravno, ovo su jako teška krivična dela i za ovo neko treba da snosi odgovornost. Videćemo kroz neki naredni period, kada saznamo kako žive porodice i deca nasilnici koja su ovo počinila, bićemo suočeni sa činjenicom da su i ta deca zanemarena, da su i ta deca žrtve određenog vida zlostavljanja. To je jedan model koji se samo prenosi i taj lanac, ako se ne prekine, onda dolazi do ovako tragičnih slučajeva“ rekao je Jurić.
Mladić koji je ubio tinejdžera maksimalno može da dobije 20 godina zatvora, uz dobro vladanje može da bude pušten sa nekih 38 godina.
„Naša organizacija je bila inicijator za uvođenje doživotnih kazni zatvora. Tada smo imali veliki broj ljudi koji su se suprotstavljali toj inicijativi. Mogu da kažem da danas možda mogu i da razumem te ljude. Tada je isto bila polemika da li je doživotna kazna zatvora potrebna, a sa druge strane, i tada smo se borili da ljudi koji su mlađi od 21 godine ne mogu biti osuđeni na doživotnu kaznu zatvora. Jako je sada teško govoriti o tome, pogotovo iz perspektive čoveka koji je doživeo to da mu je dete ubijeno. Mislim da pravda ne postoji, ne može se zadovoljiti ni na koji način. Za njega je takođe život završen, ali teško je o tome govoriti, pomešana su osećanja. Uzeli smo jednom dečaku život, čini mi se našom nebrigom, našom nepažnjom, našom nemarnošću, samo zato što se ne osvrćemo oko sebe i ne shvatamo da neka deca imaju problem, da im je potrebna pomoć i onda kad im ne pomognemo, oni upravo iz naučenog nekog modela počinju ovakva krivična dela. Teško mi je uopšte da komentarišem bilo kakvu sudsku presudu, kakva god da bude, mala je zato što je jedan život oduzet“ kazao je on.
Jurić kaže da je sada bitno da saznamo u kakvim uslovima je ovaj dečak živeo, ko su mu roditelji, da li je ovo dete bilo zanemareno ili zlostavljano.
„Kada sve to prikupimo, ja sam potpuno siguran da ćemo saznati u nekom momentu da je dete jeste bilo žrtva. Treba svako da odgovara za delo koje počini, ali ponavljam još jednom, da smo prepoznali da ovde postoji problem u toj porodici, da smo na vreme reagovali, posvetili se tom detetu, sigurno bi bilo rešenje i sigurno se ne bi desilo ovo što se desilo. Tu je ključni problem i mi moramo da govorimo o tome šta ćemo da radimo u narednom periodu, ne da lečimo nego da izlečimo uzrok da do ovoga ne dođe i to je ono što je ključno.
Mi odrasli smo napravili ovu situaciju i mi odrasli imamo obavezu da krenemo da menjamo stvari. Često nismo svesni da deca koja su nasilna imaju samo problem i da im treba razumevanje i malo ljubavi i možda se stvari mogu menjati. Nije opravdanje, ponavljam, pogotovo ne za jedno ubistvo, ali jeste poruka gde problem leži i gde treba da ga lečimo. Da toplom rečju zagrlimo nekog tiho, razgovorom, čime god možemo da priđemo toj deci i da sprečimo u budućnosti da se ovakvi slučajevi dešavaju.
BONUS VIDEO: Veštak utvrdio da je Uroš Blažić svesno počinio masovno ubistvo kod Mladenovca
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare