U optužnici protiv nekadašnje državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović, koja se tereti za trgovinu uticajem, detaljno je opisan način obrađivanja telefona uhapšenog vođe navijača Veljka Belivuka. I pored brojnih urgencija Višeg javnog tužilaštva da se izveštaji telefona dostave, prema tvrdnjama svedoka u optužnici, Hrkalovićeva i tadašnji ministar MUP Nebojša Stefanović su zaslužni za to što predmetne analize nisu na vreme poslate tužiocu.
Hrkalovićeva se tereti da je posredovala i uticala na bivšeg načelnika Službe za istražne metode (SIM) Dejana Milenkovića da kasnije dostave izveštaje sa telefona Belivuka. Naime, Milenkoviću je od Dijane najavljeno da će telefoni stići u Službu za specijalne i istražne metode. Nakon što je izvršen pretres telefona, Milenković je izdao nalog da se sadržaji telefona snimljeni na dva DVD-a dostave njemu, nakon čega je iste predao Hrkalović.
Nakon što su policijski službenici SSIM-a očitali sadržaj navedenih telefona i pripremili izveštaj koji je trebalo dostaviti sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu i postupajućem tužiocu, prema tvrdnjama Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), Hrkalovićeva je naložila Milenkoviću da se predmetne analize ne dostavljaju dok ona to ne odobri, iako je bila svesna da se radi o pritvorskom predmetu.
„I pored više pisanih urgencija postupajućeg tužioca i usmenih poziva odbio je da dostavi izveštaj sudiji za prethodni postupak i postupajućem tužiocu, kao organima postupka po čijem zahtevu i naredbi je pretres i obavljen, čak i Višem javnom tužiocu u Beogradu Nataši Krivokapić, koju je uputio da se obrati ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i Dijani Hrkalović za bilo kakvu urgenciju. Tek nakon proteka roka od godinu i više dana, nakon što je istražni postupak okončan, podignuta optužnica, a glavni pretres bio u toku, Milenković po nalogu i odobrenju Hrkalović daje nalog policijskim službenicima SSIM da se izveštaj i telefoni predaju organima postupka“, navodi se u optužnici.
Dalje se ističe da je Hrkalović u više navrata obaveštavana o urgencijama koje su stizale, međutim, službenicima MUP je govorila da slušaju njene naloge.
Iz iskaza svedoka Andrije Miletića potvrđeno je da je MUP bio u posedu tri telefona Veljka Belivuka, te je on ispričao kako se ceo slučaj odvijao.
„Izdat je nalog policijskim službenicima Nikoli Raičković i Milanu Basti da elektronske dokaze i izveštaj snime na dva DVD medijuma i da ta dva DVD dostave Milenkoviću, koji je tada bio načelnik Službe za specijalne istražne metode. Oni su to i uradili. Sledeće što je bilo naloženo od strane Slobodana Stojiljkovića, a po nalogu načelnika Milenkovića, je da Raičković i Basta sa svojih računara uklone sve tragove koji su ukazivali na to da su radili taj predmet, a da elektronsku formu izveštaja dostave svedoku Miletiću na nekom hard disku zajedno sa telefonima. Kada je to zaprimio, sve je stavio u fioku i telefone i izveštaj, a ta fioka je bila obezbeđena ključem“, navodi se u optužnici i dodaje:
„Predmeti su mu dati u kovertama koje su bile otvorene zato što je pretres već bio izvršen, a celokupan elektronski materijal mu je bio dostavljen na hard disku sa telefonima. Kada je dobio telefone na čuvanje nije imao uvid u sadržaj istih, nije ih palio, niti ih otvarao, odnosno, nije se bavio bilo kakvom forenzikom i pregledom materijala na njima. Kasnije ga je Stojiljković više puta obaveštavao da dolaze urgencije od tužilaštva. Svedok smatra da je njemu faktički dato „kukavičije jaje“ jer nije bio uključen u bilo koju radnju koja se ticala tih predmeta, a njemu je to kasnije predato da se nalazi kod njega i da bude na čekanju“, navodi se u optužnom predlogu.
Reč je o tri telefona Belivuka, a kako je ispričao, Milenkovića je više puta podsećao na urgencije. Iako je Milenković znao da po urgencijama treba da se postupi, to je obrazlagao činjenicom da je to nalog tadašnjeg vrha Ministarstva unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović, koji su izdali nalog njemu usmeno da se ti telefoni još uvek ne stavljaju u rad.
Nakon što je prošlo izvesno vreme, nekadašnji načelnik Milenković je podsetio na izveštaje o Belivuku i izdao nalog da je vreme da se oni pošalju.
Miletić je prihvatio, ali je bio zbunjen, jer nije mogao da u kratkom vremenskom roku koji mu je predočen napiše izveštaj. Imao je sreću što je na hard disku u elektronskoj formi koju je Nikola Raičković sačinio imao taj izveštaj, te je sklonio njegovo ime i napisao svoje. Obratio se za pomoć Nikoli Raičkoviću i Basti, ali su oni bili uplašeni, nisu želeli da mu pomognu, tako da je morao sam da izvrši nalog.
#related-news_1
Telefone je ponovo „radio“ iako je imao u elektronskoj formi izveštaj, tako da su zapravo tužilaštvo i sud dobili dve elektronske forme izveštaja – njegovu i Raičkovićevu, koji je ekstrahovao podatke.
Znali su da je krivično delo povodom koga vrše izvlačenje podataka iz telefona – ubistvo.
Svedok je ispričao i da je nakon završetka izveštaje predao sudiji Višeg suda Slavici Nikolić na ruke, ali i dodao da nije imao saznanja da je bilo kakav izveštaj pre toga dostavljen sudu.
Rekao je da zna da su dva DVD, na koja su najpre snimljeni podaci, odnesena Milenkoviću, ali i da nikad nisu vraćena.
BONUS VIDEO: Uspon i pad Dijane Hrkalović
Pratite nas i na društvenim mrežama: