Dolovac jedini kandidat za republičkog javnog tužioca

Ostaje pitanje kako je moguće da u Srbiji ne postoji niko ko bi bio barem protivkandidat ako ne i novi Republički tužilac nakon 12 godina koliko ona sedi u toj fotelji.Zamenik Republičkog tužioca i doskorašnji poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić rekao je ranije za Insajder da ne zna za slučaj da je u demokratskoj Evropi iko bio na mestu vrhovnog tužioca 18 godina koliko će biti Dolovac ukoliko dobije i treći mandat. Na drugoj strani je svakako pitanje i šta to Zagorku Dolovac preporučuje za još jedan mandat, piše Insajder.Prva neverovatna činjnica je da u Srbiji niko od tužilaca ne staje „na crtu” Zagorki Dolovac i da joj je tako otvoren put ka trećem mandatu i to uz sve kritike koje se u javnosti mogu čuti na račun tužilaštva i nje kao državne tužiteljke. Moguće je da je suština u samom izboru za tu funkciju koji mora da odobri vladajuća politička većina.Zagorku Dolovac birala je prvo 2010. vladajuća većina koju je predvodila Demokratska stranka, a tada je kao jedan od lidera opozicije Aleksandar Vučić tvrdio da je ona “žuti” kadar pa čak i funkcioner DS-a. A onda je za njen izbor 2015. predložila tada vladajuća većina predvođena SNS-om, ali je za nju glasala i opozicija u kojoj je bila DS.Za javnost, u čije ime bi kao Republički javni tužilac trebalo da radi, ona je ostala gotovo nepoznata.Reforma, izbor i reizborČinjenica je da javnost u Srbiji za Zagorku Dolovac nije znala ništa ni 2007. godine kada je postavljena za vršioca funkcije okružnog tužioca u Beogradu i to kao novosađanka sa mesta zamenika okružnog tužioca u Novom Sadu. Za beogradskog tužioca postavio ju je v.d. Republički tužilac Slobodan Radovanović navodeći da ona “nema mrlju u karijeri”. S obzirom da rezultati nisu bili poznati, sumnjalo se da ju je za to mesto preporučila bliskost sa tada dominantnom u vlasti Demokratskom strankom.Važila je za jednu od najvažnijih osoba u reformi pravosuđa, koju je Ustavni sud Srbije ocenio kao masovno i intenzivno kršenje prava na pravično suđenje i to prema nosiocima pravosudnih funkcija, sudijama i tužiocima.U toj reformi i ona je izabrana za Republičkog javnog tužioca 2010. godine. Pod uticajem kritika pre svega Evropskog parlamenta Srbija je trebalo da uradi reviziju reizbora sudija u tužilaca. Tada se sumnjalo da su se u izbor tužilaca i sudija mešale bezbednosne službe, da je postupak bio tajan i da nije primenjivan pravilnik o kriterijumima za vrednovanje rada tužilaca i sudija. U reviziji u kojoj je Dolovac igrala ključnu ulogu nisu otklonjeni nedostaci zbog čega je i usledila odluka Ustavnog suda kojom je ceo reizbor ocenjen neustavnim.Ovo je treći konkurs za izbor Republičkog javnog tužioca na koji se opet prijavila samo Zagorka Dolovac. O kandidatima će mišljenje dati komisije koje formira Državno veće tužilaca i Republičko tužilaštvo, a na čelu obe instutucije je Zagorka Dolovac. Sam izbor zavisi od političke podrške jer Republičkog javnog tužioca predlaže Vlada Srbije po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Skupštine, a bira ga skupštinska većina.Državno veće prethodno sastavlja listu kandidata na osnovu ranije sačinjene rang liste. Dakle, Komisija koju bira Državno veće tužilaca kojim predsedava Dolovac sastavlja listu kandidata i boduje kandidate za mesto Republičkog javnog tužioca. To znači da o tome ko će koliko bodova dobiti i koji kandidat će kako biti plasiran odlučuje posredno Državno veće tužilaca kojim predsedava Dolovac.Činjenica da institucija kojom predsedava Zagorka Dolovac odlučuje o bodovanju i mestu na rang listi eventualnih protivkandidata svakako je mogao biti jedan od ključnih razloga da niko drugi ne podnese prijavu za Republičkog javnog tužioca.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram