Porodice stradalih rudara ogorčene su stavom Osnovnog tužilaštva u Aleksincu da niko nije kriv za nesreću u rudniku „Soko“ koja se dogodila 1. aprila ove godine kada je zbog gušenja metanom poginulo njih osmorica. S obzirom na to da su sumnjali da će država kazniti one za koje smatraju da su odgovorni što su ostali bez svojih najmilih, podneli su kolektivnu tužbu protiv rudnika.
Porodica Radovana Grujića iz Žitkovca iznenađena je rezultatima istrage.
„Ne bih da prejudiciram nečiju krivicu, nisam merodavan. Ali,ako se sumnjalo da u jami nešto nije u redu, da ima mulja, vode, metana ili bilo čega što bi ugrozilo rudare, trebalo je preduzeti mere. Najlakše je reći priroda je uradila svoje, ali je bitno zbog čega se nije sprečilo da se to desi. Ne možete tek tako spustiti nečiju decu u jamu pa ako izađu, izašli su, a ako ne, nikome ništa. Da sam znao da postoji rizik, ne bih bratu dozvolio da radi u rudniku. Radio je samo 5 meseci, poginuo je dan pre godišnjeg. I šta sada, osudili, ne osudili, za nas se ništa neće promeniti. Dobili smo novčanu pomoć, sve je to badava, evo, ja ću im dati duplo, neka mi vrate brata. Šta ću sa tim parama, da se luksuziramo, da gradimo, nešto, pa to je novac zato što mi je brat ubijen i kako da ga trošimo“, rekao je Vojkan.
Majka Desanka potvrđuje da se pokajala što je sinu dozvolila da bude rudar, ali da nikada nije posumnjala da je rudnik „Soko“ toliko opasan.
„Da sam znala, ne bih ga pustila na posao pa da mu milijarde plaćaju. Šta nam vred bilo kakav novac, kad moj sin u grobu skapava. Samo da sam slutila, ne bih ga pustila u jamu, pa da pomremo i gladni i žedni. Sve nam se srušilo, muž je već bio bolestan, ponovo je završio u bolnici, opet su mu sekli noge. Ne možemo se nikada oporaviti“, jadikovala je Radovanova majka.
Supruga Bojana Stajića nakon njegove smrti ostala je sama sa jednomesečnim sinom koji će, kako kaže, tuđom krivicom oca poznavati samo preko slika.
„Naslućivali smo nepravdu ali smo se ipak nadali istini i pravdi. Iz medija sam saznala da nećemo dobiti ni jedno ni drugo što je sramotno i žalosno. Ali mi nećemo odustati, jer 12 dece bez očeva zaslužuju da znaju zbog čega ih više nemaju. Kako da vaspitavam sina da poštuje zakon, da veruje u pravdu, kada ni jedno ni drugo nije postojalo za njegovog oca. Najlakše je reći da su krivi oni kojih nema, ali to nije istina. Pitam gde su oni koji su ih terali da silaze u jamu, koji su garantovali bezbednost, što ih nema da progovore. Žalosno je što moj muž sa 33 godine trune u zemlji, što ga naš sinčić nikada neće upoznati… Pitam, kako spavaju oni koji su za to krivi, da li kada pogledaju svoju, pomisle na 12 dece koja više nemaju očeve. Vreme ne ublažava bol, dišem ali ne živim, tumaram, moram da budem jaka zbog bebe, ali je sve teže. I nikada neće biti lakše, nikada neću prihvatiti da ga više nema. Dane provodom kraj njegovog murala ili pored groba, ne znam gde bih drugo mogla“, plačući priča Bojanova udovica Dragana Stajić.
Sanja Trivunac iz sela Subotinac, supruga stradalog Nenada, ne krije ogorčenost saznanjem da niko neće odgovarati.
„Očekivala sam takvu odluku jer sam znala da država neće sama sebi skakati u stomak. To nisu čista posla, pa ćemo mi uzeti stvari u svoje ruke, nećemo stati. Šta njih briga da li je neko poginuo, bolestan ili šta već, kako je nama, malim ljudima. Ali mi ćemo ići dalje, nešto će biti, videćemo šta. Osećam se poniženom, sve je to toliko providno, jadno, što bi neko nešto uradio za nas, pa mi smo niko. Ostala sam sama sa dvoje dece, muči me bes, nervoza, tuga, ljutnja, a nekad inat preovlada i onda odlučim da se borim. Osam dobrih duša više ne postoji, neka su na duši onima koji su krivi što ih više nema“, zaključuje Sanja.
Bonus video: Niko nije odgovoran tragediju rudnika „Soko“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare