1
Novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić kaže da nije siguran da ubistvo Jovana Vukotića, vođe škaljarskog klana, znači kraj obračuna između dva klana (škaljarskog i kavačkog) i podseća da su i naše institucije i vodeći političari govorili da je hapšenjem grupe Veljka Belivuka stavljena tačka, "a očito da nije". Dodaje da su kasnije i sami priznali "ne tako javno, da je Belivukova grupa bila samo jedna podgrupa, deo tog kavačkog klana".
„Nikada se nije desilo bilo gde da kriminalci kada se međusobno obračunavaju – to znači da ima manje kriminala. Zapravo ima više, to se završi tako što te suprotstavljene grupe nađu neki zajednički interes ili jedna prevlada. To će se i ovde desiti, ali je pitanje kako suzbiti tu jednu ojačanu grupu“, kaže Cvijić u Novom danu na TV N1.
Vukotić, vođa škaljarskog klana, ubijen je juče u Istanbulu. On je bio u bekstvu, a crnogorski pravosudni organi za njim su pre godinu dana raspisali poternicu. On je prema tajnim policijskim spisima označen kao apsolutni vođa škaljarskog klana, koji je od 2014. godine u sukobu sa kavačkom grupom.
Cvijić navodi da u organizovanom kriminalu uvek postoji sprega između kriminalaca i državnih institucija, ali da kod nas, uprkos mnogim informacijama o komunikaciji predstavnika države i kriminalaca, nema istrage o tome.
Podseća da je otkrivena bliska komunikacija odnosno prepiska između glavnog koordinatora žandarmerije Nenada Vučkovića i Belivuka, a „Nenad Vučković nikada nije pozvan da objasni tu komunikaciju, dok je inspektor iz Jovanjice Slobodan Milenković, koji je razotkrio tu aferu, četiri puta pozivan“.
Pominje i da je jedan od okrivljenih u slučaju Belivuk, Marko Miljković, tokom pripremnog ročišta od suda zatražio da mu omogući da se suoči u sudnici sa Aleksandrom Vulinom, a da sud ne poziva ministra policije da svedoči.
„Ranije je Belivuk spominjao i Savamalu i ubistvo Olivera Ivanovića i smrt Vladimira Cvijana… Zabrinjava to što se kod nas u Srbiji ne istražuje veza između kriminalaca i institucija“, ukazuje Cvijić.
Evroprajd: Nisu mi jasne ove šetnje protiv šetnje
Na pitanje da li će biti Evroprajda, odnosno šetnje koja je zakazana za 17. septembar, on ističe da bi „trebalo da bude prajda, svako ima ustavom zagarantovano pravo da se okuplja i šeta“.
„Braneći njihovo pravo da šetaju, branite i svoje pravo da šetate. Zato meni nisu jasne ove šetnje protiv šetnje, one su paradoks“, ocenjuje Cvijić.
Dodaje da brine kako se ponaša država koja mora da garantuje to pravo.
Navodi da je u režimskim medijima mnogo pre nego što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da parade neće biti podgrevano raspoloženje protiv nje.
„Vidimo da je to, nažalost, neka propagandna akcija koja nema veze sa garantovanjem ljudskih prava“, kaže Cvijić i dodaje da je „evidento da LGBT populacija u Srbiji nema ista prava kao svi, izdvaja se samo premijerka“.
Upitan kako komentariše da je Vučić u istom danu proglasio otvorenu gej osobu za premijerku i istovremeno kazao da prajda neće biti, on kaže da je to „nemanje politike i propaganda“.
„Imate jedne ispred vlasti koji govore protiv parade, druge koji se kao zalažu za nju, a u stvari je sve igranka i politički marketing“, zaključuje Cvijić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
