2
O stanju žrtava seksualnog nasilja u našem društvu je suvišno razglabati, da je ono i više nego loše ponovo nam je javno potvrđeno - na suđenju Miroslavu Miki Aleksiću, učitelju glume optuženom da je silovao i polno uznemiravao polaznice. Višesatnim ispitivanjem žrtve smo dobili poprilično jasan odgovor na pitanje: "Zbog čega nije ranije prijavila?"
Postavljanje pitanja je trajalo satima, a žrtvu je mogao da pita i čovek koga ona tereti za seksualno nasilje. Čovek koji ju je zlostavljao dok je imala 14 godina.
Od rasvetljavanja slučaja dugogodišnjeg zlostavljanja i maltretiranja u školi glume sa „najboljom reputacijom“ prošlo je dve godine, od početka suđenja godinu dana, ali proces se praktično nije pomerio sa mrtve tačke.
Ispitivanje je bilo u najmanju ruku mučno za slušati, a rečenica jedne od polaznica je sve što bi trebalo da čujete sa jučerašnjeg suđenja.
„Osećam se poniženo“, rekla je M.Ć., jedna od oštećenih devojaka.
Ko je ponizio hrabru devojku koja je, uprkos društvu koje osuđuje i krivi žrtve, prijavila nasilje?
Odgovor je – svi mi, društvo, mediji, a pre svega institucije čije reči imaju poseban značaj.
Čini se da je na suđenju predsedniku veća bilo važnije da ga advokat ne prekida i ne protivreči mu, da publika ne izađe ranije ili dođe kasnije, jer sve to je „nepoštovanje suda“, nego da se stvori bezbedan prostor za devojke kako bi se osećale, koliko god mogu u takvoj situaciji, prijatno.
O poštovanju devojaka, žena, žrtava, ne razmišljamo toliko često.
Pitanja advokata koji zastupa Miroslava Aleksića su bila neumesna, a iako ih je sudija odbijao, pitanja su bila izgovorena.
Slušala sam kako pita žrtvu da li ona mrzi svog zlostavljača, da li ga je nekada volela, bilo je reči i o Instagram objavama žrtve, ali i sličnih pitanja čiji je značaj jedino da ponize, osude i okrive žrtvu.
Ovaj slučaj je posebno važan u Srbiji, jer se nakon njega pokrenula lavina hrabrih žena koje su počele javno da pričaju o nasiljima koje svakodnevno doživljavaju. #NisamPrijavila je akcija koja je zgrozila šokiranu javnost koja „nije imala pojma“ koliko nasilja postoji.
Ubrzo se to zaboravilo, a u sudnici u Palati pravde dozvoljena je ponovna viktimizacija devojaka koje sada izrastaju u hrabre žene koje javno pričaju o nasilju koje su doživele kao devojčice.
Pročitajte još:
2
0
0
Nakon gnusnih pitanja branioca, na red je došao i Aleksić, oči u oči sa devojkom koja je stala za govornicom sudnice i ispričala kakve grozne stvari su se u toj školi događale.
Aleksić je upitao žrtvu ono najgore: „Šta si imala obučeno tada“, „Da li je tvoj problem odnos između mene i tebe“, kao još niz pitanja koja ne doprinose rasvetljavanju slučaja.
Čovek koji je optužen za četiri silovanja i pet polnih uznemiravanja je imao priliku da iznosi odbranu koja je trajala više od 9 sati.
Svako ima pravo na odbranu, ali kada se odbrana bazira na tome da su žrtve imale probleme sa očevima, da su neke majke prostitutke, da su loše glumice i ostale odvratne uvrede koje su upućene devojkama, onda je jasno da se ne radi o odbrani već o novom napadu na žrtve i cilj nije da javnost sazna istinu već da se žrtve diskredituju.
Bili smo dužni da slušamo Aleksića kako danima dramatično priča i sebe stavlja u poziciju žrtve, a sada smo dužni da slušamo kako satima ispituje njegove nekadašnje polaznice.
On je svoju školu glume prebacio u sudnicu, te smo svedočili njegovim žalopojkama i opširnim monolozima, u kojima nije bilo reči o stvarima koje su ključne za ovaj slučaj.
Jedno je jasno – nevin čovek se tako ne brani. Ali, to je njegova stvar i on svakako ima to neosporivo pravo na odbranu.
Ono što nikako nije jasno je – zbog čega sud dozvoljava ovakav tok suđenja? Mora da postoji granica.
Ako je ovakva atmosfera na suđenju velikom slučaju koji je uzdrmao javnost, kako je onda devojčici iz Bogotića kod Šapca, čijeg silovatelja su pustili da se brani sa slobode?
Ako pred publikom i svim očima uprtim u suđenje institucije šalju ovakvu poruku žrtvama, kako je onda u slučajevima za koje javnost nije ni čula?
Institucije su preko Miroslava Aleksića poslale jasnu poruku svim ženama, a ta poruka nas vraća decenijama unazad. Glas žrtava se ne čuje i on nije važan, žene se ne poštuju, već se na mestu koje bi trebalo da ih zaštiti, ponovo maltretiraju i ponižavaju.
Nije ranije prijavila zato što joj niko ne veruje, zato što će njenog silovatelja pustiti da se brani sa slobode, zato što će mu dati da danima vređa žrtve, a zatim ih danima bezobzirno ispituje sve u cilju ponižavanja.
Slušala sam žrtvu koja priča kako je u tu školu išla od svoje šeste godine života, kojoj su roditelji pričali da je strogoća Aleksića „čeličenje“ dece za dalji život, čuli smo kako je vladao zatvoreni princip, kako roditelji nikada nisu prisustvovali časovima, kako je vladao narativ da će polaznici škole upisati prestižni Fakultet dramskih umetnosti. A još uvek nam nije jasno zbog čega su žrtve ćutale, one žrtve koje su celo svoje detinjstvo – period u kojem se razvijaju kao osobe, provele u društvu zlostavljača.
Nije prijavila jer je u našem društvu toliko usađena kultura silovanja, da nam je prirodno da na nasilje zatvaramo oči, da nam je „nelogično“ da se u elitnoj školi glume dešava nasilje a da o tome niko ne zna i jer nam je prva reakcija neverica, a ne podrška ženama.
Sigurna sam da nikome u publici, kao i meni, nije bilo prijatno slušati sve grozote koje su iznete tokom suđenja. Kako je onda bilo devojci koja stoji pred silovateljem i pred sudijom, koji silovatelju daje prostor za ponovno mučenje žrtve?
Kako je svim devojčicama i ženama koje sede kod kuće i razmišljaju da li da prijave svog nasilnika, a onda pročitaju šta se dešava na suđenju Aleksiću, koga su i poznate glumice prijavile za silovanje?
Teško mi je i da razmišljam o tome, ali to jeste strašna realnost u kojoj živimo.
Sledeći put kada se zapitate zbog čega mu nije sklonila ruku sa zadnjice ili zbog čega je godinama ćutala o nasilju, setite se Miroslava Mike Aleksića. Možda će vam se odgovor sam nametnuti.
Sada je važnije pitanje: „Koliko još Mika Aleksića nam je potrebno da institucije počnu da poštuju žrtve, a nasilje pravedno kazne?“
BONUS VIDEO: Slučaj Mike Aleksića, dve godine od otkrivanja i godina suđenja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare