Proteklih meseci građane su uznemirili slučajevi glumica Danijele Štajnfeld i Milene Radulović, koje su istakla da su silovane, a u javnosti se potom povela diskusija o tome koliko je teško dokazati ovo krivično delo, ukoliko je došlo do određenog protoka vremena. Istaknuti advokat Ivan Simić, u razgovoru za portal Nova.rs, ističe da je silovanje dokazivo i da, bez obzira na protok vremena, sve žrtve trebalo bi ohrabriti da prijave ovako gnusan čin.
Nakon što su glumica Milena Radulović i još devet devojaka optužile profesora glume Miroslava Aleksića za silovanje i nedozvoljene polne radnje, pojavio se još jedan slučaj koji je duboko potresao srpsku javnost. Naime, glumica Danijela Štajnfeld nedavno je u tužilaštvu otkrila da je glumac Branislav Lečić osoba koja ju je silovala maja 2012. godine.
Pročitajte još:
Ubrzo nakon ovoga, u javnosti se povela diskusija o tome koliko je teško dokazati silovanje ukoliko je prošlo izvesno vreme od samog događaja. Advokat Simić u razgovoru za naš portal, ističe da je, bez obzira na sve okolnosti, jako bitno osmeliti sve žrtve silovanja da prijave ovako teško krivično delo.
„Ako želimo da osnažimo žrtve, to ćemo uraditi jedino ukoliko im vratimo poverenje u pravni poredak. Naravno da je javnost bitna, naravno da su mediji bitni, ali samo jak pravni poredak snaži žrtve, ne da se ohrabre, već da neodložno prijave postojanje krivično dela, upravo kako ne bi došlo do protoka vremena. Nemojte dozvoliti da strah od osude okoline, i nekih drugih okolnosti, proizvodu ono što je aksiom pravne struke – a to je da vreme ide u koristi okrivljenog“, kaže Simić i dodaje:
„Ukoliko ste na bilo koji način pretrpeli ovako monstruozno delo, nemojte se libiti da odete kod lekara da dokumentujte sve što se desilo. Upravo zato da sud i javnost ne dođu u situaciju da cene da li je jača reč oštećenog ili okrivljenog“, kaže Simić.
Ističe i da Krivični zakonik Srbije predviđa poprilično visoke kazne za počinioce krivičnog dela silovanje. Navodi da kazne za grupu krivičnih dela protiv polnih sloboda nisu naivne, i da se kreću od tri do 15 godina zatvora, dok se, pod određenim uslovima, može izreći i kazna doživotnog zatvora.
„Ako govorimo o visini samih kazni, ne samo za krivično delo silovanje, već i za druga krivična dela iz ove grupe, one su itekako adekvatne. Druga je stvar kako će se ona u određenom krivičnom postupku odmeriti i izreći. Podsetiću na slučaj čuvenog Malčanskog berberina, koji je itekako okupirao pažnju javnosti i istu uznemirio, te mu je prvostepeno izrečena kazna doživotnog zatvora“, kaže Simić.
On dodaje i da je kaznena politika uvek oštrija kada su maloletnici oštećena lica, odnosno žrtve.
„U teoriji i praksi, maloletnici su najznačajniji zaštitni objekat krivičnog prava, ne samo za ova krivična dela. U praksi se izriču znatno veće kazne kada su u pitanju oštećeni kao maloletna lica. S tim u vezi, moram navesti i primer oštećenog maloletnika u postupku protiv glumca Gorana Jevtića. Jevtić je osuđen na kućni zatvor, i tu, u javnosti, nije bilo velike polemike o tome da li kazna adekvatna ili nije. Ukoliko želimo biti dosledni i ukoliko imamo cilj da jačamo snagu našeg pravnog poretka i pravne države, moramo biti pošteni prema sami sebi, odnosno ne smemo biti licemerni da u određenim situacijama nekoga podržavamo, a da u drugim nekome već presuđujemo – i to pre nego što je utvrđeno da je učinio određeno krivično delo. Ne možemo praviti presedane“, kaže Simić.
Pročitajte još:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
