0
Epidemiolog Zoran Radovanović ocenio je da bi u obilju dezinformacija, preterivanja i neobičnih viđenja pandemije izazvane koronavirusom nezapaženo bi prošla i "Peticija protiv vakcinacije dece eksperimentalnim vakcinama protiv kovid-19 u Srbiji" da pažnju javnosti nisu izazvali potpisi nekih lekara.
Radovanović je u svojoj kolumni za list Danas napravio detaljnu analizu pokrenute inicijative, a njegovu kolumnu prenosimo vam u celosti:
U obilju dezinformacija, preterivanja i neobičnih viđenja pandemije izazvane novim virusom korona nezapaženo bi prošla i „Peticija protiv vakcinacije dece eksperimentalnim vakcinama protiv kovid-19 u Srbiji“. Pažnju javnosti izazvali su, međutim, potpisi nekih lekara ispod tog dokumenta. U petak ga je Danas s pravom nazvao opasnim, slično su reagovali i neki drugi mediji, ali je izostala detaljna analiza pokrenute inicijative.
Ostavićemo po strani jezik i stil, na primer da nam se potpisnici obraćaju „sa ovom peticijom“ (dakle, oni i peticija nastupaju udruženo), preći ćemo preko povremene želje za pompeznošću (vakcine se ne daju, već se „implementiraju“), a zanemarićemo i nerazumljive konstrukcije (ima „istinitih statistika … koje nisu naštimane od osoba koje su u sukobu interesa sa ovom eksperimentalnom vakcinacijom“), kao i neobičnu upotrebu predloga („preporuka od SZO“) i neočekivane podele (pored „zvaničnih“, postoje i neki drugi centri za suzbijanje bolesti). Pređimo na suštinu.
Peticionari pišu: „Imamo dovoljno naučnih dokaza i podataka istraživačkih studija … protiv kovid-19 da tvrdimo sledeće“:
1) „PCR test ne obavlja svoju funkciju“. Pa, čiju funkciju obavlja? To je metoda koja je tokom poslednjih decenija dramatično poboljšala preciznost laboratorijske dijagnostike, te se za kovid 19, kao i za mnoge druge zarazne bolesti, smatra zlatnim standardom. Pozivanje na neki portugalski sud je grubo izvrtanje istine.
2) „Ne postoji pouzdan test koji može da utvrdi razlike u sojevima“. Nije reč o testu, već o vrlo pouzdanoj analizi genoma zvanoj sekvenciranje.
3) „Statistike bolesnih od kovid-19 su naštimane da pokazuju veće brojeve“. Naprotiv, podaci se zasnivaju na utvrđenim dijagnozama, što je samo deo ukupnog obolevanja.
4) „Zdravi ljudi ne mogu da šire bolest“. O zdravim sejačima klica ili asimptomatskom kliconoštvu uči se na prvim godinama medicine.
5) „Postoji lažno predstavljanje medicinskih istina u glavnim medijima.“ Istinito predstavljanje je, dakle, u sporednim, tabloidnim medijima?
6) Postoji „širenje pseudonauke, npr. o načinu kako radi ljudski imunitet“. Prvopotpisana profesorka treba da se raspita šta o njenom stavu i „radu ljudskog imuniteta“ misle njene kolege imunolozi sa zajedničke katedre.
7) Vakcine „nisu dovoljno testirane“. Uz imenice vakcina i vakcinacija uporno se, 13 puta, dodaje pridev eksperimentalna. Pitanje je da li su potpisnici svesni da je dato već oko 4,5 milijarde doza vakcina protiv kovida 19 sa, u celini gledano, izvanrednim bezbednosnim profilom. Fajzerova vakcina namenjena starijima od 12 godina (ne najmađima!) nije eksperimentalna.
8) „Proizvođači istih su oslobođeni svake odgovornosti“. Proizvođači vakcina, čokolada ili peciva, odgovorni su ako je njihov proizvod mikrobiološki ili hemijski neispravan, ali ne i ako dovede do, recimo, alergijske reakcije.
9) „Sastav vakcina i informacije o njima (među kojima su npr. nuspojave i ažurne stastitike o nuspojavama) nisu dostupne roditeljima na uvid“. To je još jedna neukusna izmišljotina. Na zvaničnom sajtu Agencije za lekove, ali i drugde na Internetu, sadržani su svi pomenuti detalji.
10) „Veća je šteta od koristi od ove vakcinacije“. Tvrdnja odudara ne samo od lako proverivih činjenica, već i od zdravog razuma.
11) „Izuzetno je visok broj mrtvih i povređenih od eksperimentalnih vakcina“. Da je zaista tako, da li bi iko normalan dozvoljavao da se obavlja vakcinacija?
12) „Sada se ova vakcinacija nastavlja bez analize, tj. potiskuje se nauka, zanemaruje opasnost“. Vakcinacija je najrigoroznije proveravan postupak u medicini. To posebno važi za vakcine protiv kovida 19.
13) Procenat preživljavanja je „statistički sličan sezonskom gripu“. Prema zvaničnim podacima, smrtnost od kovida 19 u svetu je oko dva odsto. Čak i ako je stvarna cifra 10-20 puta manja, znatno je veća u odnosu na grip. Poseban problem je što će u roku od nekoliko godina skoro svi nevakcinisani stanovnici planete doći u dodir sa novim virusom korona. To je primer situacije kada letalitet, čak i kada bi bio beznačajan, dovodi do visokog mortaliteta (ovo je provera da li su potpisnici zaista lekari).
14) „Nepotrebna je vakcinacija osoba koje su prebolele kovid-19 jer stiču prirodni imunitet“. Dosadašnja iskustva, kako u svetu, tako i u Srbiji, grubo demantuju peticionare.
15) „Dešava se da vakcinisane osobe dobijaju kovid-19“. Dešava se i da u miru čovek strada od puščanog metka, ali to ne znači da nema razlike u pogibijama tokom rata i mira.
16) „Postoji mogućnost preventive“. Da, to je vakcinacija!
17) „Postoje efikasne metode i protokoli lečenja“. Postoje, ali nisu efikasne. Lečenje je, kako se to kaže, samo simptomatsko i „suportivno“.
18) „Upotrebljene „preventivne“ mere dodatno slabe prirodni imunitet“. Ove tvrdnje bi se stideli i okoreli teoretičari zavere.
Nemoguće je u novinskom članku čak i samo nabrojati ostale nesuvislosti, ali se zadržimo još na pozivanju na Ustav kao navodnu prepreku vakcinaciji. Ustavni sud Srbije se 2017. kategorično izjasnio u prilog obavezne vakcinacije kada za njom ima potrebe. Zaprepašćenje izaziva vest da se, do početka vikenda, među potpisnicima našlo preko 100 lekara. Iza nekih imena kriju se poznati prodavci magle, navikli da dobro žive od raznih alternativnih marifetluka, ali ima i profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu. Postavlja se pitanje čemu oni uče studente, imajući u vidu pokazano elementarno nepoznavanje osnova medicine, začinjeno izvrtanjem činjenica i grubim podmetačinama. Sramota je to za njih, za visoku medicinsku nastavu u Srbiji i za lekarsku profesiju u celini!
Bonus video – Zoran Bekić, direktor punkta za vakcinaciju na Beogradskom sajmu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
