0
"Zatvara se život da bismo sačuvali život, da bismo sačuvali naše roditelje“, tom rečenicom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre tačno tri godine, baš u ovo vreme, proglasio vanredno stanje zbog pandemije korona virusa. Dramatično, kao i svako predsednikovo obraćanje, počelo je tačno u 20. časova 15. marta 2020. godine. Znamo šta ste radili pre tačno tri godine u ovo doba - pomno ste, preko TV-a, pratili svaku Vučićevu reč, niste ni slutili koliko će vam se životi okrenuti naopačke u naredna tačno 52 dana, toliko je trajalo vanredno stanje.
Autorka ovih redova je, pre tačno tri godine, Vučićevo obraćanje slušala u punom kafiću, bezbrižno pijuckajući vino, odbijajući da nasluti sve frustracije, strahove i gubitke koji će se desiti.
Vanredno stanje, koje je trajalo do 6. maja te 2020. godine, poremetilo je život bukvalno svih – đaci su prestali da idu u škole, zaposleni da idu na posao, oni koji vode računa o svojoj kondiciji morali su da zaborave na teretane, ugostitelji su se hvatali za glavu zbog praznih kafića…
https://www.youtube.com/watch?v=b9I3eiID7wc
Ipak, najveće žrve bili su oni najstariji. Te noći, pre tačno tri godine, Vučić je apelovao na mlađe da ne posećuju starije članove svojih porodica i da ne vode decu da vide „svoje bake i deke“.
„Ukoliko se ova preporuka ne bude poštovala, u roku od 72 sata moraćemo da donesemo obavezujuću odluku da sva starija lica moraju da ostaju u svojim kućama i svojim dvorištima. Molim vas da nas niko ne natera da donosimo naredbu“, zapretio je Vučić. I tu pretnju ubrzo zatim i ispunio. Penzioneri su postali zatočenici, koji su u prodavnice smeli da odu samo u ekstremno ranim jutarnjim satima, pre nego što svane.
Jedna od rečenica koju ćemo pamtiti tokom vanrednog stanja, a izgovorio je, naravno, predsednik, iz nje odjekuje morbidnosti, baš kao što je i bio ambijent tokom vanredne situacije.
„Dragi penzioneri, ne izlazite napolje!!! Ako poslušate takve predloge neće nam biti dovoljno ni Bežanijsko, ni Novo groblje, ni Centralno groblje, ni Lešće… Biće mala da prime sve nas“, u svom poznatom tonu posejao je paniku i zatrpao nas strahom.
Tri godine kasnije kao da smo zaboravili na sve laži, nesposobnost i dezorganizaciju kojoj smo bili izloženi tokom vanrednog stanja i pandemije. Izbledela su sva sećanja na sednice Kriznog štaba i, ispostaviće se, lažne podatke o obolelima i umrlima kojima su nas obasipali u svakodnevnim obraćanjima i direktnim TV prenosima koje smo netremice pratili od 15 časova.
Ovaj tekst bi postao roman kada bismo krenuli da vas podsećamo na sve to. Možda će vas ovi redovi, ipak, naterati na to da se prisetite kako vam je bilo i koga ste izgubili. I ne, nije bilo nimalo smešno, kao što su nas neki (čitaj dr Branislav Nestorović, član Kriznog štaba) uveravali.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
