Žene, evo objašnjenja kako da obavite samopregled dojki

Žlezdano tkivo dojke reaguje na promene nivoa hormona u toku mesečnog ciklusa, pa je samopregled najbolje raditi u isto vreme svakog meseca, nekoliko dana nakon prestanka menstrualnog krvarenja. Samopregled treba da se sastoji iz nekoliko koraka.

“Treba stati ispred ogledala ispravljene kičme i sa rukama na kukovima osmotriti izgled, veličinu, simetričnost i boju kože dojki. Ukoliko se tom prilikom primeti crvenilo, otok, osip, ravna ili uvučena bradavica, treba se obratiti lekaru kako bi se utvrdio uzrok prisutne promene. I dalje stojeći ispred ogledala podignutih ruku u vis, ponovo proveriti da li postoji neka od gore navedenih promena. Blagim stiskom bradavica vrhovima prstiju proverite da li postoji bilo kakvo prisustvo sekreta iz bradavica (bistar, zamućen, sukrvičav). Svaka pojava sekreta izvan perioda dojenja mora biti prijavljena lekaru. Potrebno je opipati dojke u ležećem položaju, tako što levom rukom ispitujete desnu, a desnom rukom levu dojku. Opipavanje se vrši jagodicama prstiju, tako što se za opipavanje kože i potkožnog tkiva vrše blaži, a za opipavanje dubljih struktura jači kružni pokreti. Najbolje je za palpiranje koristiti uvek istu putanju, počevši od bradavice, pa povećavati krug sve do baze dojke. Ponoviti postupak opipavanja u stojećem ili sedećem položaju. Važno je palpirati u više položaja, zato što u nekim slučajevima jedna ista promena može biti nedostupna ili neprimetna pri palpaciji u na primer ležećem, a dostupna u sedećem položaju”, objašnjava Emilija Trbović, farmaceut Farmaceutske komore Srbije.

Samopregled dojke je dragocena dopunska metoda kojom žena sama može blagovremeno uočiti različite promene u građi dojke. Međutim, važno je ne zanemarivati redovne sistematske preglede, koje sprovodi visokokvalifikovano medicinsko osoblje, jer se metodama vizualizacije(ultrazvuk, mamograf) mogu videti čvorići ili druge promene koje još uvek nisu dovoljne veličine da bi se osetili dodirom.Prema dosadašnjim statističkim podacima, rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena u Srbiji, ali i širom sveta. Dobra vest je to da se, ako se otkrije u ranoj fazi, rak dojke uspešno leči u čak 90 odsto slučajeva.Ovaj kancer javlja se najčešće kod žena koje su u porodici imale prve najbliže članove, kojima je dijagnostikovan rak dojke. Pored naslednog faktora, na pojavu raka dojke utiče i prva menstruacija koja se javila pre 12. godine ili poslednja menstruacija posle 50. godine. Takođe, u riziku za nastanak raka dojke su žene koje nisu rađale, starije su prvorotkinje ili nisu dojile. U povećanom riziku su i žene koje koriste hormonsku terapiju, konzumiraju alkohol, duvan ili su gojazne i fizički neaktivne. Na ove faktore rizika možemo da utičamo i zato je važno da vodimo zdrav stil života, da povećamo fizičku aktivnost, pravilno se hranimo i smanjimo unos alkohola.

“Sa svešću da se od ove bolesti ne umire ukoliko se otkrije na vreme, bitno je shvatiti značaj prevencije raka dojke. Treba redovno odlaziti na ultrazvuk i mamograf koji mogu da dijagnostikuju svaku promenu, ali i kod kuće vršiti samopregled. Ovakav pregled je način na koji žena samostalno može pregledati svoje dojke, kao deo mera kojima se rano otkrivaju različite promene u njihovom izgledu i građi. Većina promena koje se mogu primetiti samopregledom je benigne prirode. Međutim, bilo koja promena u vidu čvorića unutar tkiva dojke ili promena izgleda kože (naborana, izgleda pomorandžine kore), promena izgleda bradavice mora biti prijavljena lekaru, kako bi se sprovele dodatne dijagnostičke procedure u cilju otkrivanja uzroka pomenutih promena. Samopregled dojki ne može zameniti redovne preglede od strane nadležnog lekara. Preporuka za sve žene starije od 20 godina je da makar jednom u dve godine obave sistematski pregled koji uključuje i ultrazvučni pregled dojke, a nakon 40. godine, preporuka je da se ovi pregledi obavlja makar jednom godišnje”, savetuje Trbović.

Farmaceut ima značajnu ulogu u postizanju najboljih mogućih ishoda lečenja i u smanjenju šanse od pojave interakcija lekova i neželjenih efekata kod žena koje imaju dijagnostifikovan rak dojke, kaže ona.“Farmaceuti su stručnjaci za lekove koji su tu da pruže širok spektar usluga pacijentkinjama sa rakom dojke, uključujući edukaciju o pravilnoj primeni lekova, praćenju neželjenih efekata lekova i procenu interakcija imeđu dva leka, leka i hrane ili leka i suplementa. Kako starimo šansa za nastanak raznih bolesti se povećava, pa tako starije pacijentkinje pored dijagnoze karcinoma dojke obično imaju još neko pridruženo obolenje, koje takođe zahteva terapiju, što svakako povećava rizik za interakcije između dva leka. Farmaceuti su kvalifikovani da procene listu lekova i identifikuju potencijalne interakcije povezane sa upotrebom dijetetskih suplemenata i lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta. Zato je važno da prilikom podizanja svoje terapije kažete šta sve primenjujete od lekova, ali i suplemenata”, naglašava Trbović.BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec_ Sve o novoj vakcini protiv raka dojke

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=drkatarinabajecsveonovojvakciniprotivrakadojke-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5217946"]