Zec: Sve se odlučuje po partijskom ključu

Profesor Zec se osvrnuo i na napade kojima su izloženi članovi Fiskalnog saveta. On kaže da je profesor Pavle Petrović na čelu možda i poslednjeg nezavisnog dela, a onda mora da preživljava napade."Problem je veliki da ljudi u Skupštini koji to govore, njima je stran pojam nezavisnog tela, to je van njihovog mentalnog sklopa, oni nisu razumeli čemu šta služi. Pošto su oni većina, nemaju šta rade, a imaju, treba da idu stavku po stavku budžeta, ali oni to ne rade. Fiskalni savet služi da skrene pažnju na neke stvari, dobronamerno, oni nisu učesnik političkog života", kaže Zec.Zato, poručuje, ako je sva vlast u rukama jednog čoveka - bolje da raspustimo Skupštinu i nezavisna tela, umesto što ih plaćamo."Bolje da se raspusti i nemamo troškove jer ničemu ne služe ako je ovako. Ovde se ne shvata priroda podele vlasti. Ne shvata se čemu služi javnost, zatire se svaka mogućnost klritičkog odnosa, to je loše i po vlast. Nerazumevanje prirode demokratskog društva", dodao je profesor.Podsećamo, član Srpske napredne stranke, profesor Bojan Dimitrijević, izabran je za člana Fiskalnog saveta. Na pitanje da li je u redu da u nezavisno telo uđe neko iz partije na vlasti, Zec kaže da, koliko zna, to ne može po zakonu."Ali ovde ima jedan pravni institut koji se zove zamrzavanje članstva, neki se zamrzavaju po nekoliko puta, mislim da će to da se korsti. Mi možemo ljudima da kažemo da na nekim funkcijama ne mogu biti ljudi iz partije, pa da mi studentima kažemo nemojte u politiku čekaju vas važna mesta u državi", rekao je.Na pitanje koliko je opasno to što u Skupštini Srbije nema opozicije, Zec odgovara - veoma."Ovi koji su doveli do toga nisu ni svesni da je to ventil da društvo ne bude dovedeno do konflikta u kome može eksplodirati. Stalno gomilaš neki problem i to nije dobro. Opozicija je prirodno stanje poretka, nije remetilački faktor. Treba da postoji debata, kontrola javnosti, ako toga nema stvar se završava nekom vrstom konflikta", smatra Zec.Poručuje - u Srbiji nije rešeno osnovno pitanje - kakav model društva hoćemo."Da li smo za parlamentarnu demokratiju ili za predsednički sistem gde ne treba naročiti parlament. Mi imamo jednu stvar u zakonima, a drugu u životu. Ako hoćemo predsednički sistem onda to da napravimo, to može da funkcioniše. Ali ovde se debata shvata kao rvanje u blatu, ovde je sistem ko će koga", kaže.

"Bogatstva se stiču biznisom s državom, a ne kroz inovacije"

Na pitanje kakva je situacija u privredi i da li u njoj postoje "virusi", Zec navodi da u metabolizmu društva postoji ozbiljna bolest."Treba nam jedan proces da kreira akumulaciju, niko neće da se zapita zašto svi imaju štednju a mi nemamo. Zašto preduzeće pati od nedostataka kreiranja akumulacije, zašto ne može da živi bez dopinga? Suština naše bolesti je to što se bogatstva stiču preraspodelom i biznisom s državom, a ne kroz inovacije. Imamo društvo koje nema genom rasta. Država je kao krava muzara i netransparentna stvar. Stvaranje je ključ, a ne preraspodela državnog budžeta. Vrtimo se u začaranom krugu. Ne idemo kroz inovacije, kreacije. Koja bi država dozvolila da studenti idu napolje, pa što ih školuje", poručuje on.Za uloženo u privredu tokom epidemije kaže da je pokrivanje troškova i jednokratna infuzija."To je otišlo u infrastrukturu, problem je što je to jednokratno, neće dalje doprinostii rastu. Jedno je kad napravite mehanizam koji se reprodukuje, a ovo je jednokratna sanacija. Daj Bože da ovo kratko traje, ako bude duže to je privremeno odlaganje problema i otpuštanja radnika", zaključuje.Komentarišući budžet za 2021. godinu, Zec smatra da je najklizaviji teren stopa rasta i na bazi toga projektovan deficit."Na kraju će se pokazati deficit i projekcija, a ovo je vreme gde je svakoj vladi na svetu teško da nešto projektuje. Trebalo je ići s manjom projekcijom stope rasta. Politički je možda proizvodnja optimizma, možda je to i dobro, ja sam skeptik, a voleo bih da grešim", kaže Zec.

"Nema jasne strategije, živimo u permanentnoj kampanji"

Govoreći o epidemiji u Srbiji i odlukama Kriznog štaba, kaže da mu je problem što pred nas nisu izašli virusolozi, koji su fundamentalni."Epidemiolog se ne bavi virusom, već kako da se prilagodimo, bar ja tako poimam. Samo dobijamo informacije toliko i toliko zaraženih, pa onda u medijima poređenje s Rumunijom, ti apsolutni brojevi ne znače ništa. Mi ne znamo koliko je zaraženo, ja mislim da je je više jer se mnogi leče sami, mnoge sistem ne prepoznaje... Stalno se zamenjuju neki brojevi, često se govorti da se ne bi reklo i to je problem naše javne sfere", smatra profesor.Kaže da je očigledno da nema jasne strategije od početka, kao ni promišljenog algoritma."Zavisi koja je socijalna grupa jača ili politički razlog, a sve se krije pod krinkom struka je rekla. Primer političke prerade situacije. Živimo u permanentnoj kampanji i zameni teza. Nikada nismo hteli do kraja stvari da dovedemo na miran način. Ne znamo kakvi su rezultati toga što se radi. Mnoge stvari u životu nismo domislili", navodi.Zec poručuje da je "zemljotres u zdravstvu" ogolio dugogodišnje potiskivano ulaganje upravo u zdravstvo."Tačno je da je Srbija doživela najmanji pad. Zašto? Jer imamo takvu privrednu strukturu. Naša struktura je loša, mi smo zemlja koja je zabeležila najveći skok deficita u vreme korone, gradili smo bolnice što je poguralo rast. Godinama su izbegavane prave investicije u zdravstvo. Graditi bolnice je dobro, ali imamo nedovoljno lekara, bolnica i respiratora, to je posledica investicione politike koja je rekla nemoj to, nego nešto drugo. Sad država to rešava i pravi bolnice, ali pravi ih iz duga", smatra profesor Zec.Zato, kaže, vlasti se mora priznati da nema većih majstora u marketingu."Da svaku ekonomsku činjenicu pretvaraš u javni podatak, a nemaš priliku da raščlaniš šta raste i šta pada. Barata se podacima koji se kombinuju, nema analitike, ne možeš da pitaš šta raste i zašto pada".